Posle okupljanja u nekoliko manjih gradova, protest protiv migranata održan je i u Beogradu.

Skup, na koji su pozvale pojedine desničarske organizacije, počeo je ispred Vlade Srbije, a grupa je zatim krenula ka Savamali, delu Beograda u kom često borave migranti i izbeglice.

Organizatori su šetnju Beogradom nazvali „masovnom narodnom patrolom„.

Učesnici su tokom šetnje uzvikivali „Nećemo migrante“, „Srbija Srbima“, „Migrantima ograda, građanima sloboda“, a na meti se našao i Komesarijat za izbeglice Srbije ka kome je iz kolone poleteo kamen, preneo je Radio Slobodna Evropa.

Komesar za izbeglice i migracije Vladimir Cucić je nazvao proteste „brukom i sramotom“ za Srbiju.

„Naš posao je da kada (migranti) odu odavde stvorimo ambasadore koji će reći ‘tamo su nas tukli, ovde su nas stavljali u žice, a u Srbiji smo tretirani kao ljudi'“, rekao je on za agenciju Beta.

Učesnici beogradskog protesta najavili su da će nastaviti da organizuju narodne patrole i u drugim gradovima Srbije.

Šta su „narodne patrole“?

U Finskoj nose ime Odinovi vojnici, u Sloveniji patroliraju duž granice u maskirnim odelima, a u Nemačkoj ih je organizovala Nacional-demokratska partija Nemačke.

A u Srbiji?

Pojavile su se u februaru kada su pripadnici organizacije Nema predaje Kosova i Metohije, u crnom, sa kapuljačama na glavama presretali manje grupe migranata u Beogradu.

Na snimcima objavljenim na internetu se vidi kako njih petnaestak migrantima daju letke na kojima je pisalo da se „zabranjuje kretanje migranata van migrantskih centara od 22 do 6 časova ujutru i u grupama sa više od tri osobe“.

Poručuju im i da će „odgovor biti žestok i da neće proći nekažnjeno“, ukoliko ne poštuju „njihova pravila“ i nastavi sa navodnim „migrantskim nasiljem“.

Tada su najavili da će patrolirati svako veče.

Antimigrantski protesti — Protesti protiv migranata u Beogradu

Posle prvog patroliranja neformalni vođa ove grupe – Damnjan Knežević – objavio je na Fejsbuku fotografiju poziva da se javi u sedište Beogradske policije.

Iz policije do objavljivanja teksta nisu stigli odgovori na pitanja BBC-ja u vezi sa ovim slučajem.

Marko Pušica, Kneževićev advokat, kaže da je njegov klijent 24. februara pozvan u policijsku stanicu u svojstvu građanina.

„Policija je dobila nalog od tužilaštva da proveri šta se zaista dogodilo tih dana u vezi sa tim takozvanim narodnim patrolama“, kaže Pušica za BBC na srpskom advokat .

Naredno patroliranje se za ovu grupu završilo neslavno. Na njihovoj, kao i na Fejsbuk stranici njima bliskog pokreta Živim za Srbiju, 25. februara uveče pojavile su se slike i snimci privođenja i ispred policijske stanice u centru Beograda.

Pušica tvrdi da nema elemenata krivičnog dela i kaže da nije dobio informaciju da je protiv Kneževića pokrenut bilo kakav krivični postupak.

Jedan od šatora u kojem su bili smešteni migranti u Beogradu

Kakvo su reagovali vlast i opozicija?

Na pojavu narodnih patrola reagovao je i Aleksandar Vučić, predsednik Srbije.

„Odvratna mi je fašistička politika u Srbiji. Đubrad fašistička, smirite se više s tim“, rekao je Vučić.

Političke partije Pokret slobodnih građana, Liga socijaldemokrata Vojvodine i Stranka moderne Srbije su zahtevale da „tužilaštvo procesuira osobe koje su pretile migrantima“.

Narodni poslanik Srđan Nogo je podržao narodne patrole i najavio da će im se pridružiti.

Njegova nekadašnja partija, Dveri, u poslednje vreme takođe sprovodi antimigrantsku kampanju.

Od parlamentarnih opcija oko „migrantskog pitanja“ aktivan je i pokret Dosta je bilo.

Ko je vođa narodnih patrola?

Organizator patrola je inicijativa organizacije Nema predaje Kosova i Metohije koju predvodi Damnjan Knežević, osnivač i nekadašnji potpredsednik Srpskog sabora Zavetnici.

Iz tadašnjeg pokreta, a današnje stranke, izašao je krajem 2014. godine pošto su ga smenili sa mesta potpredsednika, kako je napisao u autorskom tekstu „Zaveti se daju na junačkim grobovima, a ne u političkim govorima“.

Sa angažmanom je nastavio i po izlasku iz Zavetnika, kao govornik i organizator okupljanja protiv NATO pakta, kao i Vidovdanskog protesta 2018. na kojem je potpisivana peticija za zabranu rada političkih nevladinih organizacija, koje se finansiraju iz inostranstva.

Prošlog jula je sa još nekolicinom desničara upao na predstavu „Srebrenica – kad mi ubijeni ustanemo“ u Kolarčevoj zadužbini.

Tim povodom se oglasio i politikolog Luka Božović koji je u kolumni za list Danas naveo da je „policiju obavestio o lokaciji gde se fašisti sakupljaju i kreću“, te da ona nije „prstom mrdnula da to spreči“.

„I pre nego sam išta rekao policiji, oni su rekli da dolazi Damnjan sa njegovima. Damnjan Knežević, nekadašnji kandidat na listi režimskog projekta Zavetnici, danas vodi opskurnu grupu Nema predaje KiM“, napisao je tada Božović.

Prošlog jula je Knežević je sa još nekolicinom desničara upao na performans „Srebrenica. Kad mi ubijeni ustanemo" u Kolarčevoj zadužbini — Prošlog jula je Knežević je sa još nekolicinom desničara upao na performans „Srebrenica. Kad mi ubijeni ustanemo“ u Kolarčevoj zadužbini

Ekstremno s desna

Pored organizacije Nema predaje Kosova i Metohije, u patrolama učestvuju i članovi ekstremno desničarske Srbske akcije.

Podršku su im pružili i doktorka Jovana Stojković – predsednica pokreta Živim za Srbiju, narodni poslanik Srđan Nogo i vođa dela ekstremne desnice Goran Davidović Firer.

Na fotografiji, navodno uslikanoj u policijskom kombiju posle hapšenja, koju je na Tviter profilu objavila doktorka Jovana Stojković, vidi se i Vuk Stanišić, aktivista Srbske akcije, organizacija koja je potvrdila učešće u patrolama.

Stanišić je član i ekstremno desničarskog kluba Carostavnik, organizacije koja je nedavno ispred Muzeja Jugoslavije pozvala na „ekshumaciju i uništenje“ posmrtnih ostataka Josipa Broza Tita.

Na sajtu Srbske akcije piše da se zalažu za „nacionalnu revoluciju“, „borbeno srbsko pravoslavlje“, „čuvanje rasnog identiteta“ i „opšteevropski nacionalni front borbe protiv cionističko-atlantističke okupacije Evrope“.

Pored Dimitrija Ljotića, vođe profašističke stranke ZBOR iz Drugog svetskog rata, uzore pronalaze i u Nikolaju Velimiroviću, kanonizovanom vladiki Srpske pravoslavne crkve, i Milanu Nediću,

Krajem 2014. godine u Beogradu i drugim gradovima Srbije pripadnici ove organizacije delili su letke protiv Roma.

Ubrzo posle toga je uhapšen njihov aktivista Filip Gajić, kome je Viši sud u Beogradu odredio pritvor do 30 dana.

U njegovom stanu su pored letaka i plakata „kojima se poziva na nasilje, govor mržnje i linč Roma“, pronađeni i „leci protiv LGBT populacije, predizborni leci protiv (tadašnjeg) premijera Aleksandra Vučića i plakati podrške haškom optuženiku Ratku Mladiću“.

Tereti se za izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje, a krajnji ishod pravosudnog procesa nije poznat.

Podrška bez učešća

Jovana Stojković, predsednica pokreta Živim za Srbiju, u žižu javnosti dospela je 2015. godine, kada je počela javno da govori o navodnoj štetnosti MMR vakcine, koja se daje deci protiv malih boginja, zauški i rubeola.

Antivakcinašku kampanju je uglavnom vodila na društvenim mrežama, određenim internet portalima i Jutjub kanalima.

Grupa lekara i građana je februara 2018. podnela krivične prijave zbog „izazivanja panike i nereda“ protiv 43 osobe koje su vodile javni kampanju protiv vakcinacije, a među njima se našla i doktorka Jovana Stojković.

Zbog sumnje da antivakserskim stavovima širi paniku i motiviše građane da ne vakcinišu decu, lekarska komora je razmatrala oduzimanje lekarske licence Stojković.

Prvi pretres na Sudu časti, pri Lekarskoj komori Srbije, krajem prošle godine je prekinut.

Njene pristalice su „ispunile prostoriju u kojoj je trebalo da bude održan pretres“, te je komisija obrazložila da je „nemoguće nastaviti pretres u tim uslovima“.

U autorskom tekstu na jednom od desničarskih sajtova „javnu podršku“ joj je pružio i Knežević.

Jovana Stojković je vremenom osnovala i politički pokret Živim za Srbiju, a političko delovanje proširila i na druga polja.

U statutu njenog udruženja piše de se zalažu, između ostalog, za „ukidanje Zakona o obaveznoj vakcinaciji“, zatim „zabranu ulaska, boravka i izdavanja dokumenata Republike Srbije ilegalnim migrancima, iz razloga zdravstvenih i drugih bezbedonosnih izazova“.

Zalažu se i za „zabranu i ukidanje“ nevladinih organizacija, Parade ponosa, seksualnog obrazovanja u školama, Zakona o presađivanju organa i slično.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.