German Chancellor Angela Merkel (L) and Armin Laschet (R), leader of Germany's conservative Christian Democratic Union (CDU) party

Getty Images
Lider CDU Armin Lašet (desno) favorit je za naslednika Angele Merkel, ali njegovo vođstvo je doživelo pad u anketama pred izbore

Nemci za mesec dana glasaju na parlamentarnim izborima koji obeležavaju kraj šesnaestogodišnjeg mandata Angele Merkel.

Prvi put za 15 godina, jedna anketa je ove nedelje dala prednost levom centru nad konzervativcima odlazeće kancelarke.

Ali jedna stvar je jasna, ko god da pobedi, moraće da oformi koaliciju.

Tri stranke trenutno veruju da mogu da obezbede dovoljno mesta u parlamentu kako bi to postigle i izabrale sledećeg kancelara.

Kako će, dakle, funkcionisati nemački izbori?

Za šta se glasa?

U nedelju 26. septembra, Nemci će birati donji dom federalnog parlamenta, Bundestag.

Iako se glasanje uživo održava tog dana, glasanje poštom je već započelo.

Pravo glasa ima nekih 60,4 miliona Nemaca starijih od 18 godina.

Bundestag čini najmanje 598 poslaničkih mesta, ali obično više.

Iako će se iste noći znati ko je pobednička stranka, sastav sledeće vlade biće poznat tek kad pobednik uspe da oformi apsolutnu većinu u parlamentu sa još jednom ili dve partije.

Zbog toga se neće odmah znati ko je sledeći kancelar.

Kako se bira kancelar?

Kancelara obično bira stranka sa najviše osvojenih poslaničkih mesta.

Ali stvaranje koalicije traje dugo, budući da stranke moraju da se dogovore oko zajedničkih stavova i podele ministarska zaduženja.

Kad se postigne sporazum, članovi novoizabranog parlamenta glasaju za podršku novom kancelaru.


Koje političke stranke su favoriti?

Najnovije ankete sugerišu da su tri velike stranke u trci za osvajanje dovoljno poslaničkih mesta da oforme koalicionu vladu i izaberu sledećeg kancelara.

Hrišćansko-demokratska unija (CDU)

  • Konzervativna CDU Angele Merkel dominirala je nemačkom politikom decenijama, zajedno sa sestrinskom strankom u Bavarskoj, Hrišćansko-socijalnom unijom.
CDU leader and North Rhine-Westphalia State Premier Armin Laschet laughs on a visit to Erftstadt on 17 July

Reuters
Armin Lašet je fotografisan kako se smeje tokom posete Erfštatu nakon što je grad pogodila katastrofalna poplava
  • Lider CDU-a Armin Lašet je prirodni naslednik Angele Merkel, ali je imao problema da pridobije glasače, naročito nakon što je u julu fotografisan kako se smeje tokom posete poplavljenom gradu. Bavarski lider Markus Zeder je popularniji, ali je malo verovatno da će mu njegov konzervativni rival ustupiti kandidaturu.

Socijaldemokratska stranka (SPD)

  • SPD levog centra u koaliciji je sa konzervativcima i u ispitivanjima javnog mnjenja stoje rame uz rame s njima. Ove nedelje je prema jednoj anketi stranka povela ispred CDU-a prvi put za 15 godina
German Minister of Finance and Social Democratic Party (SPD) top candidate for the federal elections Olaf Scholz

EPA
Ne tako davno, Šolcova partija nalazila na trećem mestu u ispitivanjima javnog mnjenja
  • Olaf Šolc, nemački ministar finansija, kandidat je stranke za kancelara i trenutno ima realne šanse za pobedu.

Zeleni

  • Ova levičarska stranka usredsređena je na klimatske promene i socijalnu pravdu, a ranije tokom godine vodila je u anketama.
Annalena Baerbock, delivers a speech during the event "Berliner Reden" on 20 August

EPA
Analena Berbok našla se na meti niza napada pošto su Zeleni izbili na vodeće mesto u anketama
  • Vođa Zelenih Analena Berbok još nije držala položaj u vladi, ali bi mogla da povede svoju stranku do koalicije.

Koalicije su poznate po bojama svojih stranaka.

I zato očekujte da ćete često slušati o crveno-crveno-zelenoj koaliciji ako pobedi levi centar (crveni) ili koaliciji Kenije i Jamajke ako pobedi CDU (crni).

Druge stranke koje bi takođe mogle da se pojave u koalicionoj vladi uključuju liberalne Slobodne demokrate (žuti) i socijalističku Di Linke (Levica).

Ultra-desničarska Alternativa za Nemačku (AfD) uživa snažnu podršku u istočnim delovima Nemačke, ali je glavnotokovske stranke odbacuju zbog njene politike.

Kako se odlučuje pobednik?

Kad Nemci izađu na glasačka mesta, oni daju dva glasa.

Prvi je glas izborne jedinice za izbor lokalnog poslanika.

Postoji 299 izbornih jedinica – otprilike jedan poslanik na svakih 250.000 ljudi.

Kandidat koji osvoji najviše glasova u svakoj izbornoj jedinici garantovano dobija poslaničko mesto.

Ovaj sistem „pobednik odnosi sve“ poznat je kao sistem relativne većine, slično kao na izborima za britanski parlament.

Drugi glas je zasnovan na drugačijem sistemu – proporcionalnoj zastupljenosti.

Preostalih 299 mesta dodeljuje se na osnovu učešća svake stranke u ukupnom broju osvojenih glasova – a dobijaju ih kandidati sa izborne liste koju sastavlja svaka stranka.

Zašto je drugi glas odlučujući?

Prvo, stranka mora da osvoji najmanje pet odsto drugog glasa da bi ušla u Bundestag.

Ovaj prag je osmišljen da bi sprečio manje, često radikalne stranke, da osvoje vlast.

Potom, prema nemačkom mešanom izbornom sistemu, sastav parlamenta mora da odražava rezultat ovog drugog glasanja.

Drugi glas stoga određuje procenat poslaničkih mesta koji će svaka stranka dobiti u Bundestagu i njene šanse da oformi vladu.

Zašto onda veličina Bundestaga varira?

Ovo je komplikovan deo.

Broj poslaničkih mesta u parlamentu može da se poveća ako postoji nesklad između rezultata koje je osvojila svaka stranka sa dva glasa.

Zbog toga odlazeći Bundestag nema 598 poslaničkih mesta, već 709.

German Chancellor Angela Merkel speaks in the Bundestag

Getty Images
Aktuelni Bundestag ima 730 poslaničkih mesta

Uzmite ovaj hipotetički primer:

CDU osvaja 110 mesta na glasanju za izborne jedinice i 100 mesta na glasanju za stranku.

U ovom scenariju, CDU bi imao 10 poslaničkih mesta više nego što bi trebalo, prema njegovom udelu u ključnom drugom glasanju.

Ponekad glasači podrže konkretnog kandidata, a potom se odluče za neku drugu stranku.

I tako CDU zadržava tih dodatnih 10 poslaničkih mesta, poznatih kao „prekomerni mandati“.

Međutim, CDU sada ima 10 mesta više nego što bi trebalo, što je nepravedna prednost.

Da bi se izjednačile snage, sve druge stranke dobijaju takozvane izjednačavajuće mandate.

To povećava broj zastupnika i za sve druge stranke na osnovu njihovog procenta.

U ovom primeru, njihova mesta bi se povećala za 10 odsto u odnosu na njihove izborne rezultate kako bi se korekcijom postigla ravnoteža.

Kada ćemo znati rezultate?

Pobednici i gubitnici bi trebalo da budu poznati svega nekoliko sati od zatvaranja glasačkih mesta.

Tako je bilo na poslednjem glasanju za Bundestag 2017. godine, kad je Angela Merkel održala sumoran govor obeleživši podbacivanje svoje stranke na izborima.

Ali pregovori o formiranju vlade mogu da potraju nedeljama, kao 2017, kad je došlo do neuspelog pokušaja formiranja Jamajkanske koalicije sa CDU-om (crni), Zelenima i FDP-om (žuti).


Pogledajte video o slučaju rasizma u Berlinskom baletu

Rasizam u baletu u Berlinu: „Ne dajem tebi veo, jer je beo, a ti si crna“
The British Broadcasting Corporation

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.