Izveštaj o antisemitizmu u Nemačkoj: Ciklon B na Fejsbuku

U saveznoj pokrajini Hesen, rabina su udarili pred njegovom decom i oteli mu mobilni telefon. Napadači su tog verskog lidera iz Nemačke smatrali odgovornim za postupke izraelske vlade. To jeste relativno mali incident, ali za one koji su njime direktno pogođeni je zastrašujuć.

Jevreji u Nemačkoj takođe se suočavaju i sa verbalnim zlostavljanjem, pa čak i pretnjama smrću na internetu. Jedna Jevrejka dobila je sliku limenke Ciklona B na Fejsbuku – Ciklon B je gas koji su nacisti koristili u koncentracionim logorima za ubijanje Jevreja i drugih progonjenih grupa tokom Holokausta. Ispod slike je bio ciničan komentar: „Još uvek na lageru“.

Samo u prošloj godini, centri za izveštavanje koje vodi udruženje RIAS zabeležili su ukupno oko 8.700 takvih ili sličnih incidenata antisemitske mržnje. RIAS je skraćenica od „Savezno udruženje istraživačkih i informativnih centra o antisemitizmu“. Osnovano u Berlinu 2018. godine, udruženje beleži slučajeve neprijateljstva usmerenog ka Jevrejima u Nemačkoj i pojedincima koji se doživljavaju kao Jevreji. Ono upravlja regionalnim centrima za izveštavanje u 11 od 16 saveznih nemačkih pokrajina. Udruženje je sada predstavilo svoj izveštaj za 2025. godinu. Podaci nisu statistički reprezentativni; udruženje deluje kao mesto prikupljanja žalbi i pokušava da kategorizuje nalaze.

Antisemitizam i ispod praga krivične odgovornosti

Metod organizacije za beleženje incidenata često nailazi na kritike. Nije svaki incident pravno kažnjiv – to jest, nije formalno krivično delo. Julija Kop, koja rukovodi projektom u RIAS Berlin, tvrdi da antisemitizam ne počinje samo nakon određenog praga, kao što je krivična odgovornost. Ona procenjuje da se ukupne brojke koje je zabeležila policija i koje je prikupio RIAS u Berlinu sada približavaju.

Kritike rada RIAS-a stižu, međutim, i od međunarodne organizacije „Diaspora Alliance“ sa sedištem u Berlinu. Ona je optužila udruženje – koje finansira nemačka država – da previše naglašava antisemitizam povezan sa Izraelom, a da potcenjuje aktivnosti krajnje desnice. RIAS te navode odbacuje.

Kao što se vidi na gornjoj grafici, podaci RIAS-a za čitavu Nemačku tokom 2025. pokazuju da je broj prijavljenih incidenata ostao otprilike na istom nivou kao i 2024. godine. Međutim, nagli porast broja incidenata evidentan je od 7. oktobra 2023. godine, kada su pripadnici islamističke grupa Hamas i drugi napali Izrael, ubivši više od 1.200 Izraelaca i kada su uzeli 251 osobu za taoce. U ratu koji je usledio između Izraela i Hamasa u Pojasu Gaze, ubijeno je više od 71.000 ljudi, među kojima je bilo i mnogo civila.

Razvoj događaja na Bliskom istoku u stvari malo utiče

Činjenica da i neki Jevreji u Nemačkoj kritički gledaju na aktuelnu izraelsku vladu izgleda da malo utiče na one koji šalju poruke mržnje. Štaviše, trenutni razvoj događaja u sukobu na Bliskom istoku – recimo primirje između Izraela i Hamasa prošlog oktobra – jedva da se odražavaju na broj, vreme ili intenzitet napada.

U 2025. godini, izveštaj RIAS-a zabeležio je četiri slučaja ekstremnog nasilja u Nemačkoj, od kojih nijedan, srećom, nije rezultirao smrtnim slučajevima. Incident koji je najviše propraćen u medijima bio je napad nožem u februaru 2025. godine na španskog posetioca spomen-obeležja Holokausta u Berlinu posvećenog ubijenim Jevrejima Evrope. Čoveka iz Španije spasao je lekar hitne pomoći, a počinilac je već u martu iste godine osuđen na 13 godina zatvora. Osuđeni muškarac, koji je iz Lajpciga, pomešao je Španca sa Jevrejinom.

Zaposleni u RIAS-u pripisuju 68 odsto svih incidenata antisemitizmu povezanom s Izraelom. Država Izrael, uspostavljena nakon Drugog svetskog rata kao domovina jevrejskog naroda, doživljava se kao država svih jevrejskih naroda širom sveta. Međutim, nipošto nisu svi Jevreji širom sveta Izraelci – i obrnuto, nisu svi ljudi koji poseduju izraelski pasoš jevrejske vere.

To je nedavno naglasio i Jozef Šuster, predsednik Centralnog saveta Jevreja u Nemačkoj. U intervjuu za DW pre nekoliko dana, on je rekao: „U Izraelu postoji značajna hrišćanska i muslimanska manjina. A Jevreji u Nemačkoj prvenstveno poseduju nemačke pasoše.“

„Antisemitizam ugrožava našu demokratiju“

U brošuri objavljenoj pre mesec dana, nemački Savezni zavod za zaštitu ustava definisao je antisemitizam na sledeći način: „Antisemitizam se odnosi na negativne ili neprijateljske ideje, stavove i akte nasilja usmerene ka Jevrejima ili ljudima koji se doživljavaju kao Jevreji.“ To se kreće od navodnih fizičkih karakteristika, do pripisane sličnosti s politikama izraelske vlade koja je trenutno na vlasti.

Feliks Klajn, komesar Savezne vlade za jevrejski život u Nemačkoj i borbu protiv antisemitizma, uznemiren je brojkama u izveštaju RIAS-a. On je izjavio: „Godišnji izveštaj RIAS-a pokazuje da antisemitizam u Nemačkoj očigledno nekontrolisano raste.“ I još kaže: „Antisemitizam ne preti samo Jevrejima, on preti našoj demokratiji, našoj slobodi i moralnom jezgru naše republike.“

Sve veća zabrinutosti unutar jevrejskih zajednica

Prema izveštaju RIAS-a, neprijateljstvo koje se sreće na društvenim mrežama je alarmantno. Broj takvih incidenata porastao je sa 1.996 u 2023, na 2.314 u prošloj godini. Podaci pokazuju da se 43 odsto svih otvorenih pretnji dešava na mreži. Tu utiče na one koji su meta.

Jozef Šuster, predsednik Centralnog saveta Jevreja u Nemačkoj, ukazuje za DW da sve veći broj članova zajednice deli svoje zabrinutosti s njim: „Zabrinutost zbog pojavljivanja u javnosti kao vidljivo Jevreji — na primer, nošenjem kipe ili Davidove zvezde kao nakita. Međutim, takođe je važno napomenuti da ova situacija nije jednoobrazna širom zemlje – posebno je negativna i zabrinjavajuća u većim urbanim sredinama.“

Agresija prema Jevrejima daleko je intenzivnija u većim gradovima poput Berlina, Frankfurta na Majni i Rurske oblasti, nego u manje naseljenim područjima, zaključuje Šuster.