Film Mank Dejvida Finčera nominovan je u deset različitih kategorija za nagradu Oskar, a među kandidatima za najbolje strano ostvarenje je Quo vadis, Aida, bosanskohercegovačke rediteljke Jasmile Žbanić.

Finčerovo ostvarenje nominovano je u kategorijama za najbolji film, najbolju režiju, najboljeg glumca, najbolju žensku sporednu ulogu kao i za u nekoliko tehničkih kategorija.

Po šest nominacija je dobilo nekoliko filmova – Otac (The Father), Judas and the Black Messiah, Minari, Zemlja nomada(Nomadland) i Suđenje čikaškoj sedmorci (The Trial of the Chicago 7).

Za najbolju režiju će se još takmičiti Kloi Žao za film Zemlja nomada, Li Ajzak Čung za Minari, Emerald Fenel za film Žena koja obećava(Promising Young Woman) i Tomas Vinterberg za Drunk.

U kategoriji najboljeg glumca nominovani su Riz Ahmed, Čedvik Bouzman, Entoni Hopkins, Geri Oldman i Stiven Jeun.

Za najblju žensku ulogu nominovane su Vajola Dejvis, Endra Dej, Vanesa Kirbi, Frensis Mekdormand i Keri Maligen.

Ceremonija dodele Oskara, pomerena ove godine za 25. april zbog epidemije korona virusa, biće emitovana uživo sa nekoliko lokacija, među kojima je Holivud.

Svečanost će ove godine voditi reditelj Stiven Soderberg.

Posthumni Oskar za Bouzmana

Bouzman je nominovan za ulogu u filmu Ma Rainey’s Black Bottom.

To mu je bila poslednja uloga pre nego što je 2020. preminuo od raka u 43. godini.

Bouzman, koji je svetsku slavu stekao ulogom u filmu Crni panter, favorit je za dobijanje nagrade za najboljeg glumca.

Ako se to desi, biće tek drugi glumac u istoriji koji je posthumno dobio nagradu, a pre njega to je bio Piter Finč 1976. za ulogu u ostvarenje Network.

Quo vadis, Aida – priča o genocidu u Srebrenici

U filmu Quo vadis, Aida genocid u Srebrenici tokom rata u Bosni i Hercegovini prikazan je iz perspektive majke.

„Kad smo počeli da radimo film o Srebrenici apsolutno svi su nam rekli da grešimo, da ulazimo na teren koji je nemoguće savladati, da je to loše za moju karijeru,“ rekla je Žbanić za BBC na srpskom krajem prošle godine.

Scenario je počela da piše pre pet godina u želji da „dramatične i tužne priče budu prikazane na filmskom platnu“.

„Emotivna priča o Srebrenici je pokušaj da se ljudi pomere sa zacementiranih pozicija“, objašnjava ona zašto je odabrala priču jedne majke.

Navodi da „junakinja filma, majka koju pokušava da zaštiti svoju decu, može biti svako od nas“.

Distributeri u Republici Srpskoj nisu želeli da prikažu u bioskopima, a deo javnosti u Srbiji ga smatra „antisrpskim“.

Srpski kandidat za Oskara bio je film Dara iz Jasenovca reditelja Predraga Gage Antonijevića, ali se nije našao na užem spisku.

I ovaj film izazvao je kontroverze – od primedbi da je površan, preko toga da se radi o „propagandi“ , do toga da nije prikazao prave razmere zločina u logoru Jasenovac tokom Drugog svetsko rata.