Činjenica da zvanično nije proslavljen jubilej probijanja Solunskog fronta 15. septembra nije prošla nezapaženo u javnosti.
Međutim, verovatno će da će vojnom paradom ili sličnom manifestacijom biti odata počast srpskoj vojsci.
Iako je u avgustu najavljeno da će stogodišnjica kraja Prvog svetskog rata biti obeležena velikom paradom, povodom ovog značajnog događaja iz srpske istorije biće organizovana vojna vežba 1. novembra, najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Povod i cilj ovakvog događaja, ali i njegov potencijalni trošak, predmet su javnih debata.
„Svrha vojne parade je po mom mišljenju vrlo upitna. Međutim, iz razloga tradicije, prestiža, organizuju se i u razvijenim zemljama; negde je to i način da se održi komunikacija sa zajednicom, a da ista ta zajednica pruži zahvalnost oružanim snagama (za njihovu žrtvu)“, kaže Marko Savković, programski direktor Beogradskog bezbednosnog foruma.
On podseća da parade vode poreklo od verskih procesija i trijumfalnih povorki, ali da u savremenim autoritarnim društvima one predstavljaju način nacionalne mobilizacije.
Vojni bumerang – obavezni rok opet među Srbima
Različit odnos prema dobrovoljcima u inostranstvu
Prve kazne za međunarodni terorizam
Znoj na probama, a na vežbi – kiša
Velike parade su održavane u bivšoj Jugoslaviji, a imale su „svečani karakter“ i bile drugačije prihvaćene od naroda, tvrdi Milan Karagaća, pukovnik u penziji i bivši vojni ataše u Nemačkoj.
Seća se da je su vojnici koji su učestvovali na paradi birani i samim tim bili veoma ponosni.
„Oni se namuče dok vežbaju za paradu, a ono što se vidi na kraju to je kao u pozorištu – to je ono što su glumci uvežbali“, kaže Karagaća za BBC na srpskom. U šali dodaje da svaki put kada se najavi vojna vežba ili parada, tog dana najčešće pada kiša, pa se kaže da se vežba izvodi u „otežanim metereološkim uslovima“.
Čini mu se da su parade danas izgubile smisao, tim pre što nema obaveznog služenja vojnog roka. „Tu ima dosta improvizacije, dopreme se avioni iz Rusije da bi imalo šta da poleti, ofarbaju se tenkovi koji nisu funkcionalni i onda oni prođu gradom.“
Ofarbane tenkove spomenuo je i predsednik Vučić u izjavi agenciji Tanjug tokom nedavnog puta u Kinu. „Mislim da ćemo ići na veliku vežbu da stvarno probamo i vidimo za šta je VS sposobna, da bude korisno, ima smisla, a ne ‘lakirovka’ za narod. Izvedemo sto tenkova ofarbanih i provezemo ih kroz centralne beogradske ulice.“
Poslednja velika parada, povodom pobede u Drugom svetskom ratu, održana je 16. oktobra 2014. i na njoj je prisustvovao ruski predsednik Vladimir Putin.
Rusija je poznata po održavanju parada velikog obima – svake godine 9. maja Crvenim trgom u Moskvi defiluje više od 10 hiljada vojnika. U bivšem Sovjetskom Savezu, najveća parada se održavala 7. novembra povodom proslave Oktobarske revolucije.
„Parade su utihnule tokom devedestih, ali su obnovljene posle 2000. godine“, kaže Pavel Aksenov, novinar u ruskoj službi BBC.
On spominje da su opozicioni aktivisti kritikovali Putina zbog ogromnog troška parade, kao i posledica na svakodnevni život Moskovljana zbog proba za paradu. Ipak ističe da ruske vlasti veruju da propagandni efekat tih događaja opravdava cenu parade.
Umesto parade – vojna vežba
Pre najavljene vojne vežbe, Vojsku Srbije očekuje velika NATO vežba pružanja pomoći tokom vanrednih situacija na kojoj učestvuje 40 zemalja. Tim povodom generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg posetiće Srbiju.
Ovo će biti dosada najveća NATO vežba održana u Srbiji.
U sklopu redovnih zadataka obuke, jedinice Vojske Srbije izvele su 230 vežbi tokom 2017. godine, podaci su Ministarstva odbrane.
Takođe je izvedeno 27 multinacionalnih vežbi – šest na teritoriji Srbije, a 21 na teritoriji partnerskih zemalja.
Najveći deo ovih vežbi sprovodi se s NATO savezom ili vojskama zemalja pripadnica ove alijanse.
Svrha vežbi jeste da pomognu NATO-u i njegovim partnerima da izgrade interoperabilnost, kako bi mogli da sarađuju na multinacionalnim poslovima i pod pokroviteljstvom EU i UN, kažu u kancelariji za vezu NATO saveza.
„Vežbe koje organizovane posle 2000. imale su ili unutrašnje-političke ili ove naše međubalkanske motive“, kaže Milan Karagaća.
On podseća da pre pristupanja programu Partnerstvo za mir 2006, naša vojska je formalno težila NATO standardima, pa su vojne vežbe bile prilika da se uvežbaju nove strukture u skladu s reformom vojske.
Dodaje da je i Rusija svojevremeno organizovala svoju vojsku po NATO standardima.
U međuvremenu Srbija je 2013. godine postala posmatrač u vojnom savezu Organizacije Ugovora o kolektivnoj sigurnosti (ODKB), čiji je osnivač Rusija, a članice su bivše sovjetske republike (Belorusija, Jermenija, Kazahstan, Kirgistan i Tadžikistan).
Do sada Vojska Srbije učestvovala je na nekoliko vežbi ovog saveza.
U skladu s politikom vojne neutralnosti Srbije, iz NATO saveza poručuju da poštuju „suvereno pravo svake zemlje da bira sopstvene političke i bezbednosne aranžmane i pozivamo druge da rade isto“, kao i da se Srbija smatra „veoma pouzdanim partnerom“.
Da vojne vežbe pored provere borbene gotovosti imaju i političku dimenziju potvrđuje pukovnik Karagaća, podsećajući da su se vežbe u Jugoslaviji u vreme Hladnog rata održavale tokom krize u Čehoslovačkoj ili sukoba s Varšavskim paktom posle rezolucije Informbiroa.
On tvrdi da su vojne vežbe danas manjeg obima, jer vojnik 21. veka na sebi ima gotovo sve i obučen je da preživi sam.
Međutim svedoci smo da svetske vojne sile povremeno demonstriraju moć, kao što je nedavno bio slučaj s petodnevnom ruskom vojnom vežbom Vostok 2 ili NATO vežbom „Udar sablje“ koja je u junu održana u Poljskoj.
Tako će i Vojska Srbije prikazati svoje mogućnosti na vojnoj vežbi 1. novembra, na kojoj će učestvovati najveći broj tenkova do sada i drugih borbenih vozila, kao i više hiljada pripadnika jedinica svih rodova vojske.
Večernje novosti izveštavaju da postoje „velike šanse“ da budu prikazani i ruski borbeni helikopteri Mi-35, koji će, po najavama zvaničnika, uskoro ući u naoružanje VS.
Na kraju vežbe, očekuje se defile, tako da će prisutni uživati i u paradi.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
