Nakon priznanja predsednika Crne Gore Mila Đukanovića da njegova stranka u ovom trenutku nema šanse da formira crnogorsku vladu, politička loptica prešla je u opoziciono dvorište.

Zdravko Krivokapić predvodio je listu Za budućnost Crne Gore čiji je stožer stranka Demokratski front.

Miodrag Lekić i njegova stranka Demos bili su deo koalicije Mir je naša nacija koju je predvodila stranka Demokrate.

Ovim dvema koalicijama su za formiranje većine potrebni i glasovi trećeplasirane liste Crno na belo.

„Mi unosimo nešto novo, nismo opterećeni repovima prošlosti, nismo u korupcionaškim mrežama, ne radimo za tuđe interese.

„Sve što smo uradili, uradili smo pošteno“, kaže Dritan Abazović, lider ove koalicije, čiji će intervju BBC na srpskom objaviti u petak.

• Izbori u Crnoj Gori: Konačni rezultati – vladajući DPS na 35,06 odsto, „Za budućnost Crne Gore“ ima 32,5
• Milo Đukanović: „Niko me neće srušiti“
• Kako su Turci ekonomski osvojili Crnu Goru

Dan nakon izbora, opozicione koalicije postigle su dogovor o četiri načelna principa na kojima bi se mogla formirati buduća vladajuća većina u Crnoj Gori.

U dokumentu se navodi da će nova vlast preuzeti sve postojeće međunarodne obaveze, nastaviti evropske integracije, menjati diskriminatorske zakone i propise, a da će se raditi na formiranju ekspertske vlade.

Zdravko Krivokapić – Za budućnost Crne Gore

Gotovo polovinu života, Zdravko Krivokapić živi u Crnoj Gori kojom sa različitih funkcija vlada Milo Đukanović i njegova Demokratska partija socijalista (DPS).

Ipak, u aktivnu politiku Krivokapić se uključio na čelu liste Za budućnost Crne Gore tek u 62. godini.

„To je prađedovska obaveza.

„Ja sam to osetio kao obavezu prema svim mojim precima koji su uvek i samo imali pred sobom ono što je važnije i od porodice, a to je vera, i obraz koji je ukaljan postupcima ove vlasti u poslednjih trideset godina.“

U razgovoru za BBC koji vodimo u Srpskoj kući, srpskom kulturnom centru u Podgorici, Krivokapić kaže da je podela među ljudima jedna od najopasnijih tekovina vlasti DPS-a.

„Evo ja sam najveći Crnogorac u Crnoj Gori – imam tradiciju od više od 500 godina, potičem iz Katunske nahije, rođen sam u Nikšiću, živim u Podgorici.

Ovo što se nama stalno nameće kao brana je da se nalazimo ili sa jedne ili sa druge strane ulice, a najbitnije je kakav je naš odnos, ima li poštovanja.“

Da bi opisao izbornu pobedu, ali i stanje u Crnoj Gori koja podeljenih osećanja gleda na rezultate izbora, Krivokapić će se poslužiti naslovom filma Živka Nikolića.

„Čudo neviđeno se u ovom trenutku dešava u Crnoj Gori, a vlast, koja je uporno radila na podelama, veštački ih je stvorila.

„Svaka zastava koju neko ljubi, a ne ugrožava bilo šta u Crnoj Gori, je nešto što moramo da prihvatimo – mi smo sada potpuno raspolućeni, i ova smena vlasti je neophodna da bi došlo do potpunog pomirenja“, smatra Krivokapić.

NATO – da, Kosovo – ko želi, može da čuje

Svestan je Krivokapić da će prilično truda biti potrebno i da se pomire razlike među opozicionim kolonama, pa ističe da su četiri usaglašena principa za buduću saradnju veoma važna.

I bez konkretnog pitanja, osvrće se na jednu od većih dilema – da li će oni koji su se protivili članstvu Crne Gore u NATO-u sada poštovati preuzete obaveze.

„Evo sada direktno kažem, taj prvi princip odnosi se na naš odnos prema NATO savezu i na poštovanje preuzetih obaveza.

„Evropske integracije su prirodni tok Crne Gore, a ekspertska vlada jedina može da napravi baj-pas do sledećih fer i demokratskih izbora.“

Na pitanje da li se taj princip odnosi i na poštovanje crnogorskog priznanja nezavisnosti Kosova kao još jedne međunarodno preuzete obaveze, Krivokapić najpre ovako odgovara.

„Mislim da postoji dovoljan nivo političke mudrosti u Srbiji koja treba da reši odnos Srbije i Kosova, a mi ćemo dati podršku da se taj proces završi na obostrano zadovoljstvo.“

Na opasku da, za razliku od stava o NATO-u, nema tako jasan stav o Kosovu, nosilac liste Za budućnost Crne Gore kaže:

„Vi sad mene dovodite u situaciju da se izjasnim – a ja vam ponavljam da je sve rečeno tim prvim principom i da je sve jasno.

„Ko želi da čuje – može da čuje, a ko ne želi – čuće kako smatra da je najbolje“, zaključuje on.

Lustracija po rumunskom modelu

Iako je njegova lista ubedljivo jača od preostale dve u potencijalnoj koaliciji, Krivokapić ne otkriva kako treba da izgleda foto-robot budućeg premijera, niti da li se on u njega uklapa.

„U ovom trenutku je to najmanje bitno – najvažnije je da se nađe najpogodnija ličnost koju će narod prepoznati.

„Važno je da krenemo u brzu smenu vlasti jer svako odugovlačenje nije dobro za opoziciju i može biti korisno samo za vlast.“

Na podsećanje da je 2001. godine DPS bio devet meseci bez suštinske vlasti, jer je opozicija imala većinu, ali nikada nije uspela da formira vladu, Krivokapić kaže da su danas okolnosti drugačije.

„Razlika između 2001. i 2020. je drastična – ovoga puta narod nikome neće oprostiti nikakva zamajavanja, neće biti preletanja kao nedavno na lokalnom nivou u Budvi.

„Narod zna da je apostol Juda, pošto je izdao Gospoda, tako i sam sebi presudio.“

Ulogu međunarodnog faktora, za koji će mnogi reći da je na Đukanovićevoj strani, Krivokapić vidi drugačije.

„Ja nemam nijedan direktni kontakt sa diplomatama, samo osluškujem ono što se valja kroz medije, a znam i da se o nama vodi vrlo negativna kampanja u stranim medijima jer neko želi da iskaže da je Đukanović jedini evropski političar – a on to sigurno nije.“

Među prvim potezima, Krivokapić je najavio i zakon o lustraciji kojim bi se društvo odredilo prema odgovornosti onih koji su učestvovali u vlasti prethodnih 30 godina.

BBC: Verujete da je moguća lustracija u Crnoj Gori?

Krivokapić: Apsolutno.

BBC: Ali to nikome u okruženju nije uspelo?

Krivokapić: Srbiji nije, ali Rumuniji jeste – taj model je dobar. Možda mi ne moramo da primenimo te drastične elemente…

BBC: Mislite na ubistvo Nikolae i Elene Čaušesku?

Krivokapić: Pa dobro, to je jedan model koji nije lep za poređenje, a i to se desilo pre donošenja zakona. Ja ne govorim o drastičnim kaznama nego o odgovornosti.

Sporni Zakon o slobodi veroispovesti, zbog koga su mesecima na ulicama i putevima Crne Gore održavani protestni skupovi i litije, biće među prvima koje bi menjala buduća vlast.

Da bi dodatno objasnio razloge, napraviće neobično poređenje crkve i – stranih investitora.

„Zamislite kakvu poruku šalje ovaj zakon: da se nesporna imovina crkve, koja je stara i 800 godina, može menjati voljom jednog zakona – kakva je to poruka investitorima?

„Ako možete oduzeti imovinu crkvi, onda možete i meni, ako bih ja bio pravi investitor kod vas.“

Na opasku da je opšta ocena da je crkva donela odlučujuću prevagu na izborima, iako je u modernom društvu njena uloga odvojena od države, Krivokapić kaže da ne očekuje probleme u definisanju tog odnosa.

„Tradicionalne, hrišćanske vrednosti nisu u sukobu sa bilo kojim sistemom vrednosti.

„Prirodno je da se u sekularnoj državi definišu harmonija delovanja crkve i države“, zaključuje on.

Miodrag Lekić – Mir je naša nacija

Miodrag Lekić je poslednji bio nadomak izborne pobede nad kandidatom DPS-a.

U aprilu 2013. godine izgubio je za svega nekoliko hiljada glasova u drugom krugu predsedničkih izbora od Filipa Vujanovića.

„Razlika je u tome što su to bili izbori bez posmatrača, bila je manja napetost.

„Ipak, ovo je sad daleko snažniji momenat pobede.“

Mogućnost da opozicija formira vladu, za lidera Demosa znači mogućnost za građenje drugačijeg sistema u društvu.

„Mi ovde nikad nismo imali pravilnu podelu vlasti nego piramidu – tamo gde je Đukanović, tu je koncentrisana moć.

„Sada kada neće imati svog čoveka kao predsednika vlade i Skupštine, on neće imati stabilnost kao predsednik države.“

Za takav ishod, smatra Lekić, odgovoran je sam Milo Đukanović.

„Ovakav ishod vladavine je rezultat otuđenja čoveka koji je sužavao prostor oko sebe, potpuno je bio sam na vrhu piramide.

„Mislim da je ovo njegov politički kraj jer je poraz na terenu bio veliki.“

Na tvrdnju da je uloga crkve prelomila izbore i donela šansu opoziciji da formira vlast, Lekić kaže da je i tu velika uloga samog Đukanovića.

„On je svojom politikom pretvorio crkvu u žrtvu, zakonom koji je bio krajnje problematičan i diskriminatorski.

„Prekršio je i Ustav kojim se definiše odvojenost crkve i države jer se u sekularnoj državi on umešao sa željom da stvori neku posebnu crkvu.“

Na pitanje da li će onda političari imati obavezu da se na neki način zahvale crkvi na pomoći u dolasku na vlast, Lekić kaže da je on ne oseća.

„Na mene crkva nije uticala, nije me zadužila i ništa joj ne dugujem.

„I dalje ću se boriti za laički karakter ove države, gde crkva ima svoje mesto, a država svoje, i to su odvojene stvari.“

• Kome odgovara nestabilna Crna Gora
• Ko je ko na parlamentarnim izborima u Crnoj Gori
• Da li Crnu Goru čeka kohabitacija

Raspolućenost kao metod vladanja

Nekadašnji diplomata kaže za BBC na srpskom da bi opozicija na vlast mogla doći u društvenoj atmosferi dubokih podela.

„Kod nas familije uoči svadbe pregovaraju o simbolima i zastavama koje će se nositi.

„Zvuči kao filmska predstava, a zapravo je istina i pokazuje dokle smo stigli – simboli su usvojeni malom većinom, identitet se ne može nametati, već postupno graditi.“

I ovakve scene su za Lekića proizvod delovanja vlasti.

„Raspolućenost je izraz projekta vlasti da pretvore Crnu Goru u zbir etničkih pluraliteta, gde se elite dogovaraju oko koalicije.

„Zemlja nema integrisanost, vode se paralelni životi – da smo nastavili, mogli smo preći u federalni sistem.“

Zbog svega toga, a i crnogorskih iskustava sa postizbornim menjanjima strana, Lekić kaže da opozicija nema vremena za gubljenje.

„Treba što pre formirati vladu, poštujući sve ustavne norme.

„Svako odugovlačenje može biti rizik za preokret situacije.“

Kada slika foto-robot budućeg premijera, lider Demosa kaže da je potrebna snažna i kompleksna ličnost – ali ne navodi nijedno potencijalno ime.

„Treba da bude ličnost koja spaja više osobina jer je to zahtevna funkcija – treba da bude poznavalac ekonomskih i pravnih dimenzija jer su problemi ogromni u obe sfere.

„Važna je i politička sposobnost koordinacije, traženja kompromisa, a to su karakteristike političara.“

Uneće Lekić još jednu dimenziju u formiranje buduće vlasti – iako je među četiri principa opozicije naveden i rad na stvaranju vlade eksperata, kaže da ni to nije sigurno.

„Nije još odlučeno ni da se formira ekspertska vlada – ne treba robovati predznaku ekspertska ili politička, a možda bude i kombinovana jer i u partijama ima stručnjaka.

„Koncept ekspertske vlade nije do kraja razvijen – to su korisne ideje, ali mi to nismo do kraja odlučili.“

Upoznajte mlade koji su rođeni u godinama kada je Milo Đukanović došao na vlast

Okončati „dvorska zapetljavanja“

Nekadašnji jugoslovenski ambasador u Italiji, Lekić kaže da su međunarodni faktori dobro znali kakva je situacija u Crnoj Gori.

„Đukanović je postajao neprijatan partner zbog svojih afera i skandala – i ranije sam govorio da međunarodne organizacije rizikuju svoju reputaciju ako ga budu držale za partnera, mada to ne znači da sam tražio da ga eliminišu jer je Crna Gora ta koja treba da postavlja svoju vlast.

„Mislim da su i oni čekali da se promena desi iznutra i da im promena ne smeta jer se oslobađaju neprijatnog partnera.“

Otuda i motivacija opozicije da u početnom dokumentu saradnje navede članove koji bi baš međunarodnu zajednicu uverili u privrženost kontinuitetu.

„Ovaj dokument je početni, bio je usmeren i ka međunarodnim instancama koje bi mogle imati predrasude zbog propagande da se ovde radi o nekom društvu koje će da redefiniše osnovne principe – bez obzira na ideološke i političke razlike, svi smo ujedinjeni da se ovaj režim promeni i da se gradi bolji.“

„Mislim da ćemo uspeti da političkom kulturom održimo koaliciju i podredimo je višim ciljevima, bez radikalizma, a prvi zadatak je dekriminalizacija crnogorskog društva i u to moramo da uđemo.“

Ukoliko opozicija uspe da formira koaliciju, jedna od oblasti na kojoj će morati da radi je i redefinisanje odnosa sa Srbijom – susedom prema kome se mnogo toga samerava u Crnoj Gori.

„Građani Srbije i Crne Gore žele da žive u najboljim mogućim odnosima – kod naroda nema elemenata za konfrontaciju, a problem je u dvorskoj politici u oba pravca.

Vidim nastavak tog dvorskog zapetljavanja u bizarnoj igri Vučića i Đukanovića – obojica propagandom stvaraju tešku atmosferu, a oni se nikad ne sudaraju“, zaključuje Lekić i tvrdi da će promenama u elitama i ovi odnosi dobiti drugačiju boju.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]