Iz Zagreba izveštava BBC novinarka Nataša Anđelković
Vladajuća Hrvatska demokratska zajednica dosadašnjeg premijera Andreja Plenkovića u vođstvu je posle paralamentarnih izbora u sredu, ali nema dovoljno mandata za samostalno formiranje vlade, pokazuju prvi privremeni rezultati.
Ako je suditi na osnovu 25 odsto prebrojanih glasova, HDZ-u bi pripalo 67 poslaničkih mesta, procena je Državnog izbornog poverenstva dva sata po zatvaranju birališta u 19 sati.
Za HDZ-om je koalicija levog centra Rijeka pravde koju podržava predsednik Zorana Milanovića, sa procenjenih 43 mandata.
Izlaznost je procenjena na 59 odsto od više od 3,7 miliona glasača koji su birali poslanike koji će ih u naredne četiri godine predstavljati u Saboru na 13. parlamentarnim izborima od uvođenja višestranačja 1990. godine.
„Očekujem promenu vlasti, a u kom će to smeru ići… to se može samo nagađati“, kaže studentkinja Mirta Čenić za BBC na srpskom.
- Izbori u Hrvatskoj: Tradicionalni rivali u klinču, a odluka možda u rukama trećeg
- Kako su dva susedna sela na severu Hrvatske postala bastioni večitih političkih takmaca
- „Kremljenko“ protiv „Udbašenka“: Hrvatski izbori u senci sukoba premijera i predsednika
- „Nije EU učiteljica, a mi mali đaci“: Šta je Hrvatska dobila od članstva u Evropskoj uniji
Pošto su izbori održani u sredu, Hrvatima je ovaj hladan i sunčani dan bio neradni, ali su otvoreni tržni centri i prodavnice.
Građani Hrvatske sa pravom glasa biraju 151 poslanika, na mandat od četiri godine.
Stranka ili koalicija koja prikupi većinu od 76 glasova u Hrvatskom saboru moći će da formira novu vladu.
Hrvatska, jedna od nekadašnjih šest jugoslovenskih republika, stekla je nezavisnost pre više od tri decenije, članica je NATO saveza od 2009, a od 2013. i Evropske unije.
Ispred biračkih mesta u glavnom gradu Zagreba oko podneva su bili dugi redovi ljudi koji žele da glasaju.
Glasa i hrvatska dijaspora, pa je tako do 11.30 sati u Bosni i Hercegovini glasalo 18.285 birača (2020. je glasalo 12.915), a u Srbiji 672 (2020. je glasalo 216), navode izborni organi.
Da će ljudi u većem broju izaći, nada se i 29-godišnji Jadran Đuić.
„Ne smemo ništa da prepustimo slučaju, svi koji glasaju protiv ovoga sada treba da izađu na izbore, jer u protivnom neće biti ni nas ni nekog ubrzo posle nas“, dodaje.
Do podneva su glasali i najveći rivali: predsednik Hrvatske Zoran Milanović i premijer Andrej Plenković.
Kako se glasa?
Pravo glasa ima ukupno 3.733.283 ljudi.
Oni su podeljeni u ukupno 12 izbornih jedinica: 10 je raspoređeno na teritoriji svih županija u Hrvatskoj, u 11. glasa dijaspora, a 12. čine birači nacionalnih manjina.
U svakoj od prvih 10 izbornih jedinica bira se po 14 predstavnika u parlamentu, dok tri mandata bira dijaspora i Hrvati koji žive u Bosni i Hercegovini, a osam dolazi iz redova partija Srba i drugih manjina.
Glasa se zaokruživanjem liste kandidata, a građani imaju mogućnost da zaokruže i određenog kandidata sa te liste, što je takozvano preferencijsko glasanje.
Izborni cenzus je pet odsto.
Prijavljeno je ukupno 165 lista u 11 izbornih jedinica, uz još 17 kandidata manjinskih lista.
Ove izbore prati 5.400 posmatrača dok ih je na prethodnim – jula 2020. bilo čak 8.500, saopštilo je Državno izborno poverenstvo.
Preliminarni rezultati će verovatno biti poznati već u toku izborne noći.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
