Porodično nasilje: Nacionalni SOS telefon još uvek samo u planu

Na Dan sećanja na žene žrtve porodičnog nasilja, nacionalni SOS telefon još uvek samo u planu.

Iako je ministar rada i socijalnih pitanja Zoran Đorđević još u novembru prošle godine najavio da će nacionalni SOS telefon za žene žrtve porodičnog nasilja početi sa radom ove godine, sa druge strane žice još uvek nema nikog.

„Žao nam je, vaš poziv ne može biti ostvaren. Molimo vas pokušajte kasnije“.

Ovo je poruka je koju čujete kada okrenete 0800-222-0003, nacionalni SOS broj za žene žrtve porodičnog nasilja.

Šta je nacionalni SOS telefon i zašto je važan?

Nacionalni SOS telefon za žene žtrve porodičnog nasilja trebalo bi da bude dostupan 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji. Pozivi bi bili besplatni.

U Srbiji je trenutno dostupno nekoliko SOS telefona, ali nijedan od njih ne radi neprekidno, niti su svi besplatni.

Zbog porodičnog nasilja, bez majke je u Srbiji u periodu od 2010. do 2017. godine ostalo 368 osoba. U istom periodu, 251 ženu ubio je partner ili član porodice, pokazuju podaci koje je Autonomni ženski centar objavio u publikaciji „Nijedna žena manje“

Potpisivanjem Konvencije saveta Evrope 2013. godine, Srbija se obavezala da uvede nacionalni SOS broj, koji će ženama žrtvama nasilja biti dotupan 24 časa dnevno.

U čemu je problem?

Od kraja prošle godine, Ministarstvo je dva puta raspisivalo konkurs za pružanje usluge nacionalog SOS telefona, ali su dva konkursa povučena na zahtev Autonomnog ženskog centra.

„Prvi put smo reagovale jer su napisali da je to SOS telefon za žrtve nasilja, a ne za žene žrtve nasilja, a drugi put nije bilo jasno definisano šta oni traže, pružanje kakve usluge“, kaže Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra.

Macanović dodaje da u vreme kada su raspisani konkursi nije bilo nijedne organizacije koja je posedovala licencu za pružanje usluga SOS telefona.

Iz Ministarstva kažu da su do sada, licencu dobila Udrženje „Savetovalište protiv nasilja u porodica“, Savez udruženja “Mreža SOS Vojvodina“ Kikinda i Udruženje Romkinja “OSVIT“ Niš.

Nasilje u porodici: Psi pomažu ženama da se zaštite

Jaz u platama: Nedostižna ravnopravnost

Ove organizacije su, kažu, „pružile dokaze da mogu da obezbede besplatnu telefonsku SOS liniju koja pokriva teritoriju cele zemlje i operativna je 24 časa dnevno, tokom cele godine“.

Vesna Stanojević, direktorka Udruženja „Savetovalište protiv nasilja u porodici“ kaže da od novembra prošle godine, kada je udruženje na čijem je čelu dobilo licencu, nije bilo nikakve informacije od Ministarstva.

„Na Ministarstvu je da odredi kada će telefon da počne da radi, pod kojim uslovima i na kom mestu, u koje vreme i koji će to biti telefoni“, kaže.

Stanojević ne vidi potrebu za žurbom kada je u pitanju početak rada nacionalnog SOS telefona

„Mi imamo otvorene telefone 24 sata, koji preko dana funkcionišu pod jednim brojem, i noću pod drugim. Nemamo posebno interesovanje za to da li će nacionalni SOS broj početi da radi sada ili, ne znam, prvog oktobra“.

Međutim, u Autonomnom ženskom centru smatraju da je to i te kako važno.

„Mi smo predlagale da se napravi konzorcijum ženskih organizacija. Time bi poziv išao na geografski najbližu organizaciju jer je najlogičniije da će organizacija koja je najbliža najbolje znati kontekst i kome žrtva treba dalje da se obrati, a ne da svi zovu Beograd“, kaže Macanović.

Ko se javlja na SOS telefone?

SOS telefon Autonomnog ženskog centra postoji više od četvrt veka. Ljudi koji primaju pozive prošli su obuku, takozvanu instruktažu, koja traje sedam vikenda za redom, po osam sati u toku dana.

„Od oko 80 prijava koje dobijamo, obično primimo oko 20 ljudi. Pravi se selekcija da bi se videli stavovi te osobe, ne možemo da primimo ljude koji imaju bilo kakve diskriminatorske stavove“, kaže Macanović.

I nakon završene obuke, dežurstvo na SOS telefonu se u prvih par meseci provodi uz superviziju.

Iz AŽC-a kažu da žene koje su pretrpele nasilje, ali i generalno građani, ne razumeju sistem i ne znaju kakve su procedure.

„Na obuci se, osim veština za razgovor sa žrtvom nasilja, uči i o tome šta su nadležnosti institucija, jer na SOS telefonu dajete savete kako da osoba reaguje kada je nasilje aktivno i da objasnite koji je sledeći korak, kome mogu da se obrate“, kaže.

Edukacija, javne nabavke i biroktatske prepreke

Još uvek je nejasno kada bi nacionalni SOS telefon mogao da počne da radi.

Jedina informacija koju su iz Ministarstva podelili je da „očekuju pokretanje postupka javne nabavke do kraja maja meseca“.

Još jedna organizacija dobila je licencu za pružanje usluge – SOS telefon Udruženja građana “Ženski centar Užice“ biće dostupan 12 sati tokom 5 radnih dana u nedelji na teritoriji Zlatiborskog okruga. Pozivi su besplatni.

„Država treba da brine, a iz svega što se dešava vidite da je ovo sada samo fasada“, kaže Macanović.

Macanović objašnjava da je dobijanje licence za pružanje usluge SOS telefona jedno, a licence za edukaciju pružaoca usluge, drugo.

Ova organizacija je podnela zahtev Zavodu za socijalnu zaštitu za dobijanje licence za edukaciju. Odgovora još uvek nema.

„Kada smo pitali šta se dešava, rekli su nam da se još uvek nije sastajao Odbor koji o tome odlučuje“, kaže.

Prvi zvanični Dan sećanja na žene žrtve porodičnog nasilja, obeležili su i različiti navdodi u medijima o tome koliko žena je stradalo u porodičnom nasilju od početka 2018. godine.

Dok jedni kažu 18, drugi prenose da je broj ubijenih žena 20.