Prethodna dva vikenda u Srbiji obeležili su protesti na mostovima i putevima širom zemlje, a sve u cilju da blokadom saobraćajnica blokiraju i olovku predsednika Aleksandra Vučića, kako ne bi potpisao dva sporna zakona – o o referendumu i eksproprijaciji.
Vučić je u nekoliko navrata poručivao da „ulica neće voditi politiku“, ali je potom spustio loptu, pristavši na revidirane izmene Zakona o eksproprijaciji.
Tražimo način da se kompletan Zakon o eksproprijaciji stavi van snage i da to bude u skladu sa Ustavom Srbije, rekao je Vučić.
Demonstranti za to vreme ne odustaju od zahteva da se dva zakona povuku – Vučić je Zakon o referendumu odmah potpisao, a o eksproprijaciji nije, iako je rekao da jeste u skladu sa Ustavom, ali da ima nekih stvari koje se ni njemu ne dopadaju.
- Protesti u Srbiji, druga nedelja – blokade puteva, bakljada i poruka Novaka Đokovića
- Kako je nastala fotografija sa protesta koju je podelio i Novak Đoković
- Jadarit, Rio Tinto i šta o tome treba da znate
Ovo nije prvi put da Vučić ne potpisuje, odnosno vraća zakone skupštini na ponovno odlučivanje.
Na predsednikov predlog, ali posle protesta i pritiska ekoloških organizacija, stručnjaka i građana, do sada su povučena dva zakona i to oba u proteklih nekoliko meseci.
Prema propisima, predsednik države izglasani zakon može da vrati Narodnoj skupštini na ponovno odlučivanje, ako smatra da nije saglasan sa Ustavom ili da je u suprotnosti s potvrđenim međunarodnim ugovorima.
Takođe, to može da uradi ako smatra da zakon nije u skladu sa opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, da pri donošenju zakona nije poštovana procedura koja je propisana za donošenje zakona ili da zakon ne uređuje neku oblast na odgovarajući način.
Pogledajte video: Kako je počeo protest zbog zakona
Zakon o vodama
Početkom jula u Sloveniji je održan referendum o predlogu zakona o vodama, kojim bi se dopustila gradnja komercijalnih sadržaja pored reka, jezera i uz morsku obalu.
Na referendumu je taj predlog zakona odbijen orgomnom većinom.
Poslanici Skupštine Srbije su usvojili sličan zakon, što je dovelo do protesta.
Ekološki aktivisti tvrdili su da se tim zakonom, zbog načina korišćenja i davanja u zakup vodnog zemljišta, otvara put ka korupciji.
Nekoliko dana kasnije Vučić je prvi put od 2017. godine, kada mu je počeo predsednički mandat, odlučio da ne potpiše usvajanje nekog zakona, vrativši ga u skupštinu.
Posle Vučićeve odluke, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede predložilo je Vladi Srbije povlačenje predloga izmene Zakona o vodi iz procedure.
Dakle, pisanje je krenulo iz početka.
- Zakon o vodama – sve što treba da znate
- „Ne znam na čemu sam“: Kako sudska odluka menja sporove građana i banaka u Srbiji
- Država promenila zakon, ali još nema novca roditeljima dece sa posebnim potrebama
„Predsednik je vratio zakon skupštini, mi smo u skladu s tim reagovali i sada smo spremni da ponovo uđemo u čitav ovaj proces“, izjavio je za N1 Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
„Ko radi, taj i greši, pa tako i mi – spremni smo da ispravimo sve nedostatke“, dodao je.
Jovan Rajić iz Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI), izjavio je tada za BBC da su izmene zakona pisane „sa ciljem da se vlasnicima i splavova i onima koji se bave eksploatacijom šljunka omogući neposredna pogodba“.
Time se, smatra, otvara prostor za „koruptivne aktivnosti i da se eliminiše transparentnost u raspolaganju vodom – najvažnijim javnim dobrom“, a „eliminiše se princip konkurencije, odnosno favorizuju određeni ponuđači, grupe, kompanije, interesne grupe“.
Prema dosadašnjem zakonu, dodaje, postoji takozvana tržišna utakmica i javno nadmetanje – onaj koji da najbolje uslove dobiće mogućnost da postavi plovni objekat (splav) i da se bavi eksploatacijom šljunka.
Pogledajte video: Nastavak blokada zbog zakona o referendumu i eksproprijaciji
Zakon o policiji
Dva meseca kasnije veliku pažnju javnosti izazvao je i Nacrt zakon o policiji, koji bi, da je usvojen, potencijalno uticao i na aktuelne proteste.
Javno izjašnjavanje o zakonu koji bi trebalo da uređuje čitav rad policije završeno je krajem septembra, a rasprave su trajale tek pet dana.
Usvajanje se očekivalo do kraja godine, ali se to nije desilo.
Organizacije civilnog društva, pravnici i opozicija imali su mnoge zamerke – pre svega suviše kratak rok za raspravu, ali i zaštitu podataka o ličnosti, slobodu i prava građana.
Naveli su da taj nacrt ozakonjava masovni video nadzor, tako da već postojeći softver može da koristi program za automatsku detekciju i biometrijsko prepoznavanje lica.
- Biometrijske kamere u Srbiji – kako rade i šta do sada znamo
- Da li policajac u Srbiji mora da vam pokaže legitimaciju
Novine su i zabrana objavljivanja identiteta službenih lica koja primenjuju službena ovlašćenja, kao i zapošljavanje bez konkursa ili dodatno vrednovanje pri zapošljavanju članova porodice već zaposlenog, ubijenog ili povređenog radnika MUP-a.
Krajem septembra odlučeno je da se zakon povuče iz procedure, a N1 je tada preneo da se o njemu više neće govoriti do izbora, zakazanih za proleće.
„Ja sam taj koji je kriv što se povlači taj nacrt zakona, on nije bio ni u formi predloga“, izjavio je tada Vučić.
„To sam uradio zato što je ostalo još šest meseci do izbora i ne želim da u poslednjih šest meseci donosimo tako važne zakone na koje bi neko ko je van parlamenta, a misli da pobeđuje na izborima mogao da ima bilo kakve primedbe“, rekao je Vučić.
Aleksandar Vulin, ministar policije, tada je izjavio da se „predsednikova ne poriče“, pa je zakon povukao „na Vučićevu molbu“.
Sve što se dogodilo, kaže, doživeo je kao lični poraz, najavivši da će posledice snositi sam.
„Moraćete potražiti neki drugi razlog za krv na ulicama“, naveo je Vulin u saopštenju povodom odluke da povuče sporni nacrt zakona.
„Borbom protiv svega novog u sektoru bezbednosti, ubice i lopovi će biti malo sigurniji, a policija i građani će biti mnogo nesigurniji“, dodao je.
O referendumu i eksproprijaciji – šta je problem
Više hiljada demonstranata, nezadovoljnih načinom na koji država rešava ekološke probleme, drugu subotu zaredom je blokiralo neke od ključnih puteva u Srbiji.
Pored Beograda, demonstranti su se okupili u Novom Sadu, Nišu, Šapcu, Požarevcu, Pančevu, Valjevu i drugim gradovima Srbije.
Ključni zahtevi demonstranata, koje predvode ekološke organizacije, odnose se na povlačenje dva zakona – o referendumu i eksproprijaciji.
Oni smatraju da ti zakoni otvaraju put za dolazak ekološki opasne investicije kompanije Rio Tinto u rudnik litijuma u zapadnoj Srbiji.
- Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi
Referendum, kao glas naroda o najvažnijim pitanjima u državi, ne samo da se menja novim Zakonom o referendumu koji je usvojen u Skupštini Srbije, već bi građane koji žele da predlažu promene mogao da udari i po džepu.
Više nije važno koliko će upisanih birača izaći na referendum, pošto je ukinut cenzus od 50 odsto.
To u praksi znači mali broj glasača može da odluči o nečemu važnom za sve građane.
Uvode se i takse od 40 dinara za overu potpisa u slučajevima kada građani žele da predlože izmenu Ustava ili novi zakon.
Stručnjaci sa kojima je BBC razgovarao izračunali su će predlog izmene Ustava građane koštati oko 50.000 evra, a predlaganje zakona 10.000 evra, u zemlji gde je prosečna plata u oktobru 2021. godine iznosila oko 550 evra.
Zakon je izglasan dvotrećinskom većinom – za je glasalo 178 poslanika od 180 prisutnih.
Narodna skupština ima 250 poslanika, a dve trećine čine predstavnici Srpske napredne stranke koju predvodi Vučić.
Upravo je dvotrećinska većina koju ima vladajuća partija izvor zabrinutosti predstavnika Komiteta pravnika za ljudska prava – Jukom (Yucom) i Centra za pravosudna istraživanja (Cepris).
Oni strahuju da će ukidanje cenzusa doprineti daljem urušavanju demokratije u Srbiji, na koje Fridom haus upozorava već nekoliko godina.
Vlada Srbije saopštila je da će nova rešenja omogućiti građanima da efikasno ostvaruju Ustavom zagarantovano pravo na učešće u vršenju vlasti putem narodne inicijative i referenduma.
Navodi se i da se Zakon zasniva na preporukama Saveta Evrope iz 2020. godine.
U Srbiji bi u narednim mesecima moglo da bude i više od jednog referenduma – prvi test novog zakona biće promena Ustava već u februaru.
Zatim bi mogao da usledi i referendum o Rio Tintu, najavljenom projektu otvaranja rudnika litijuma kod Loznice, na zapadu Srbije.
Predsednik Vučić izjavio je da neće ukinuti Zakon o referendumu – koji je već na snazi – ističući da Srbiju „neće voditi oni koji ne pobede na izborima“.
„Imao bih primedbe da sam video Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi – i oko broja potpisa i oko svega drugog – ali to nije zakon protiv Ustava, nemam prava da vraćam nešto što mi se ne sviđa“, naveo je.
Vučić takođe ističe da zakon nema nikakve veze sa Rio Tintom.
- Zakon o eksproprijaciji
Komplikovana reč – eksproprijacija predstavlja prinudno oduzimanje imovine od privatnih vlasnika, zarad opšteg interesa.
Najčešće je reč o zemljištu ili nepokretnostima koji se nalaze na mestima gde država ili organi vlasti žele da izgrade aerodrom, auto-put, škole, bolnice ili fabrike.
Te nekretnine uz naknadu prelaze u državno ili javno vlasništvo i ceo postupak je zakonski regulisan.
Iako se poslednjih godina češće pominje jer se više gradi, Zakon o eksproprijaciji postoji od 1995. u Srbiji.
Izmene tog zakona su stigle u skupštinsku proceduru početkom novembra, a kao najvažnija promena pominje se pomalo zastrašujuća hitnost postupka.
Ako se usvoje predložene izmene, vlasnik imovine imaće rok od pet dana da se izjasni o predlogu za eksproprijaciju.
Po prijemu izjašnjenja, nadležni organ odmah, a najkasnije u roku od 15 dana, donosi rešenje o eksproprijaciji nepokretnosti.
Veliku pažnju izazvala je i odredba koja se odnosi na naplaćivanje naknade za nelegalizovane objekte.
Ona predviđa da „vlasnik takvog objekta ima pravo na naknadu za izgrađeni objekat u visini procenjene građevinske vrednosti tog objekta.“
Miloš Igić, advokat iz Novog Sada, izjavio je ranije za BBC da je to neustavno.
Kako kaže, Ustav Srbije predviđa da pravo svojine nekome može biti oduzeto samo u javnom interesu i uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne.
„Ako objekat na tržištu, na primer, vredi 1000 evra po kvadratu, a vama je za izgradnju potrebno 600 evra, dosad je zakon regulisao da dobijete tih hiljadu.
„Sada imamo problem jer će se ljudima isplaćivati naknada niža od tržišne, ako se ove izmene usvoje“, ističe on.
Ekološki aktivisti smatraju i da se ovaj zakon donosi kako bi eksproprijacija bila omogućena kompaniji Rio Tinto i drugom privatnom kapitalu.
Ne može niko da odlučuje o sudbini drugog čoveka i ne može niko da odlučuje šta će ko sa svojom imovinom da radi i da je za pet dana oduzme“.
„To ne postoji, Srbija se mora dizati – nije ovo samo pitanje litijuma i Jadra, ovo je pitanje cele Srbije, jer sutra će neka strana korporacija doći i staviti šapu na tvoje dvorište“, izjavio je Zlatko Kokanović iz Udruženje „Ne damo Jadar“ na jednom od protesta.
Ana Brnabić, predsednica Vlade Srbije, izjavila je u parlamentu da ni zakon o eksproprijaciji ni zakon o referendumu, protiv kojih su građani protestovali ispred Skupštine, nemaju veze sa Rio Tintom niti sa bilo kojom drugom kompanijom.
„Sva ona zemlja koju Rio Tinto odnosno Rio Sava poseduje, svu tu zemlju su kupili od ljudi čija je ta zemlja bila i ne postoji ni jedna parcela koju treba da ekspoprisati.
„Sve su kupili bez ikakvog mešanja države.
„Ovi ljudi su sami hteli da prodaju tu zemlju, zbog čega možemo da ih pitamo, ali nema potrebe za eksproprijacijom“, rekla je Brnabić.
Kao i o zakonu o referendumu, Vučić je i za izmene Zakona o eksprprijaciji govorio da nema nikakve veze sa Rio Tintom i eventualnim rudnikom i iskopavanjem litijuma.
Međutim, 4. decembra, prilikom posete mestu Gornje Nedeljice u dolini Jadra, oblasti gde je najavljeno otvaranje rudnika kompanije Rio Tinto, Vučić je rekao da su planirane izmene Zakona o eksproprijaciji.
„Zakon nije protiustavan, ali idemo na izmene.
„Ako možemo da se dogovorimo o tim izmenama sa ljudima odavde možemo, ako ne, da vratimo stari zakon, kao da nema nikakvih izmena, tako da de fakto taj zakon ne bi važio.
„Ja ne mogu da se igram Ustavom, ali ovo što vam kažem nema filozofije i biće ispunjeno“, rekao je Vučić.
Dan posle posete, Siniša Mali, ministar finansija, izjavio je da će se najverovatnije u četvrtak, 9. decembra, izmene Zakona o eksproprijaciji naći na sednici Vlade Srbije.
Te izmene bi po hitnoj proceduri ušle u Skupštinu, kako bi mogle da bude usvojene pre Nove godine.
U međuvremenu se oglasio i Savet Vlade Srbije za borbu protiv korupcije, istakavši da Zakon o eksproprijaciji sadrži niz rešenja na štetu građana Srbije.
Kako navode, predložene izmene zakona izvršene su isključivo u korist krupnog kapitala kao korisnika eksproprijacije, a odredbe suštinski zadiru u osnovna ljudska prava.
O potencijalnoj izmeni Zakona o referendumu niko od zvaničnika ne priča.
Nove blokade mostova i saobraćajnica širom Srbije najavljene su za predstojeći vikend.
„Protesti neće prestati, pored prvog uslova – povlačenja Zakona o eksproprijaciji, ako se ne poboljšaju odredbe Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi“, izjavio je Savo Manojlović iz pokreta „Kreni promeni“.
Kako je biti fotograf na političkom mitingu u Srbiji – pogledajte video
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
