Na predsedničkim izborima u Hrvatskoj, gotovo da je samo jedna stvar izvesna – šef države u narednih pet godina najverovatnije biće izabran tek u drugom izbornom krugu.

U prvom, zakazanom za nedelju 22. decembar, na listiću se nalaze imena jedanaest kandidata.

Predizborne ankete pokazuju da tri vodeća imena sa liste imaju gotovo jednake šanse da uđu u drugi krug i direktnu borbu za pobedu.

„Ovo su najneizvesniji izbori u Hrvatskoj posle dugo vremena – razlika među vodećim kandidatima je na nivou statističke greške“, kaže za BBC na srpskom nekadašnja premijerka Hrvatske Jadranka Kosor.

U predizbornoj kampanji, koja je trajala samo šesnaest dana, građanima je predočena politička ponuda koju stručnjaci ocenjuju kao – veoma slabu.

„Vidi se značajan pad kvaliteta političke kaste što je posledica društvene agonije u kojoj se Hrvatska nalazi iako je formalno izašla iz ekonomske krize.

Politička kasta je i uzrok i posledica te agonije“, kaže profesor zagrebačkog Fakulteta političkih nauka Dražen Lalić.

• Iza kulisa izborne kampanje u Hrvatskoj
• Evropski izbori: Teški dani za vladajuće stranke

Ukoliko nijedan od ponuđenih kandidata ne osvoji više od polovine glasova izašlih birača, dva prvoplasirana nadmetaće se u drugom izbornom krugu 5. januara.

Mandat predsednika Hrvatske traje pet godina.

Ko su sve kandidati za predsednika Hrvatske

Na glasačkom listiću 22. decembra naći će se jedanaest predsedničkih kandidata:

• Nedjeljko Babić, Anto Đapić, Kolinda Grabar Kitarović, Dario Juričan, Mislav Kolakušić, Dejan Kovač, Zoran Milanović, Dalija Orešković, Katarina Peović, Ivan Pernar, Miroslav Škoro.

Kvalifikaciona bitka na desnici

Sa pozicije predsednice, u izbornu trku ušla je Kolinda Grabar Kitarović čiju je kandidaturu podržala vladajuća Hrvatska demokratska zajednica (HDZ), stranka čiji je bila član pre nego što je podnela ostavku po izboru na visoku funkciju.

Grabar Kitarović predstavnica je „diplomatske elite HDZ-a“ koja se nalazi na ključnim funkcijama u Zagrebu: premijer Andrej Plenković bio je karijerni diplomata, predsednik parlamenta Gordan Jandroković bio je šef diplomatije, baš kao i Grabar Kitarović.

Apsolutna kontrola poluga vlasti, koju trenutno u Hrvatskoj ima HDZ, mogao bi da bude mač sa dve oštrice, smatra profesor Lalić.

„Nikad do sada nosilac vlasti koji se ponovo kandiduje nije dobio izbore ako je vladu kontrolisala njena ili njegova politička opcija.

„Josipović je dobio izbore kad je HDZ bio na vlasti, ali je izgubio kad je SDP bio na vlasti – to je nešto što treba uzeti u obzir jer HDZ kontroliše apsolutno sve nivoe vlasti.“

Izazov Kolindi Grabar Kitarović u prvom krugu stiže i sa njene, desne strane političkog spektra – pevač Miroslav Škoro svojom kandidaturom koju je podržao čak i deo HDZ-a pokazao je da je rezervoar glasova na hrvatskoj desnici zavidno veliki.

„Postojanje dva relevantna kandidata na desnici pokazuje da su mnogi birači Kolinde Grabar Kitarović izuzetno nezadovoljni njenim mandatom, dok je deo birača nezadovoljan i vođstvom HDZ-a“, kaže nekadašnja predsednica HDZ-a Jadranka Kosor.

Snažne desničarske poruke Škora za Jadranku Kosor nisu odraz njegovog stvarnog političkog stava.

„Ja ga poznajem i on nije radikalni desničar.

„Uverena sam da radikalno desni stavovi, koje iskazuje u kampanji, predstavljaju rezultat savetovanja onih oko njega koji računaju da će tako pokupiti desničarsko biračko telo.“

Škoro je podršku dobio i od formalno treće po snazi stranke sa prethodnih parlamentarnih izbora, partije Most Bože Petrova.

Ostalim kandidatima sa desnice, poput Ante Đapića ili Nedjeljka Babića ne daju se veće šanse da ugroze primat dve vodeće ličnosti ovog dela političkog spektra.

Ima li Milanović novi politički život

Kada je Zoran Milanović 2015. i 2016. godine dvaput uzastopno izgubio na parlamentarnim izborima predvodeći Socijaldemokratsku partiju (SDP), moglo se pomisliti da je njegova politička karijera – zauvek okončana.

Nekadašnji premijer formalno je uveo zemlju u Evropsku uniju, a potom politički potonuo u moru spornih odluka, ali i političkih poruka kako na domaćem, tako i na regionalnom planu.

„Deo ljudi, a među njima svakako i pripadnici srpske zajednice, u prvom krugu će Milanoviću teško oprostiti neke nacionalističke izjave i promašaje iz prvog mandata.

„Njemu je važno da u prvom krugu izvede što više birača – u drugom bi mnogi začepili nos i glasali za njega jer osećaju prezir prema Kolindi Grabar Kitarović i vrednostima desnice koje ona promoviše“, kaže profesor Dražen Lalić.

Uz to, dodatni izazov Milanoviću je i „nežno“ biračko telo na koje pretenduje.

„Milanoviću ne ide na ruku slabija motivisanost birača levice, činjenica da su birači levice kritičniji jer su obrazovaniji, kao i okolnost da više ima manjih kandidata u polju levice i levog centra.“

I Jadranka Kosor, nekadašnja Milanovićeva protivnica u parlamentarnoj borbi, smatra da Milanoviću upravo kandidati koji nemaju velike šanse mogu dodatno otežati ulazak u drugi krug.

„Na levom centru se nije pojavio kandidat tzv. staložene, proevropske Hrvatske koji bi mogao da pobedi u prvom krugu.

„Ljudi su željni normalnog političara, koji trezveno gleda na stvari, ali toga nije bilo, pa je Milanović ostao jedini izbor“, kaže Kosor.

Nekadašnjem lideru SDP-a glasove će „krnjiti“ nezavisna kandidatkinja Dalija Orešković, izbor levičarskog Radničkog fronta Katarina Peović, liberal Dejan Kovač, pa i antipolitičar Dario Juričan sa svojim ironijskim konceptom glasanja protiv aktuelnog sistema.

Populisti Mislav Kolakušić i Ivan Pernar na svoje načine pokušali su da se postave kao alternativa dvama dominantnim pravcima hrvatske politike, ali će, po svemu sudeći, ovaj „treći put“ ostati izvan igre za drugi krug u ovom izbornom ciklusu.

Istorijat predsedničkih izbora u Hrvatskoj

• 1992. godine: pobeda Franje Tuđmana (HDZ) u prvom krugu sa 57,8% glasova
• 1997. godine: pobeda Franje Tuđmana (HDZ) u prvom krugu sa 61,4% glasova
• 2000. godine: drugi krug, Stjepan Mesić (HNS) 56% – Dražen Budiša (HSLS) 44%
• 2005. godine: drugi krug, Stjepan Mesić (nezavisni) 66% – Jadranka Kosor (HDZ) 34%
• 2010. godine: drugi krug, Ivo Josipović (SDP) 60,2% – Milan Bandić (nezavisni) 39,7%
• 2015. godine, drugi krug: Kolinda Grabar Kitarović (HDZ) 50,7% – Ivo Josipović (SDP) 49,3%

Samo jedna četvrtina vaterpolo meča

Profesor Dražen Lalić kaže da su predsednički izbori tek jedno glasanje u nizu koji je počeo izborima za Evropski parlament, a nastaviće se u 2020. godini parlamentarnim i unutarstranačkim izborima u vodećim partijama, posebno HDZ-u.

„Imamo vaterpolo sa četiri četvrtine, a ovo je druga četvrtina – i baš kao u vaterpolu, vidi se samo deo tela igrača koji je iznad vode.

„A puno toga se dešava ispod površine – Hrvatska je klijentelistička zemlja u kojoj onaj ko kontroliše državnu vlast, kontroliše ekonomska, kulturna i druga zbivanja.“

Predizborna kampanja od svega šesnaest dana zato je samo deo šireg mozaika političke borbe.

„Vladajući su odredili da kampanja bude ovako kratka verovatno da bi predsednica davala što manje izjava i tako bila u nekoj vrsti zlatnog kaveza, sa smanjenom mogućnošću za greškom“, smatra Jadranka Kosor, i sama kandidatkinja za predsednicu Hrvatske na izborima 2005. godine.

Sve to uticalo je i da interesovanje za kampanju, njena prisutnost u životu građana i na ulicama širom zemlje – ne bude velika.

„Nikad nismo videli lošije marketinške poruke kandidata – malo je kreativnih i podsticajnih poruka, a neki kandidati nisu imali ni televizijske spotove.

„Kampanja je bila marketinški dosadna“, ocenjuje profesor Lalić.

Nekadašnja premijerka ocenjuje da ova etapa političke borbe nije donela igru „na sve ili ništa“.

„Vodeći kandidati su zaigrali bunkeraški, niko nije išao va bank – nije bilo novih ideja, a ni okrenutosti budućnosti i pravim ovlašćenjima predsednika, već međusobnim odgovaranjima.

„Ovlašćenja predsednika su minimalna, ali on predstavlja državu pa je meni bitno da to bude osoba koja nas neće sramotiti i koja će poštovati Ustav“, zaključuje Jadranka Kosor.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]