Za više od dve decenije od pregovora srpske i albanske delegacije u Rambujeu, međunarodna zajednica je u dijalogu Beograda i Prištine nastupala u različitim formatima.
Posle Kontakt grupe, koju su činile Amerika, Velika Britanija, Nemačka, Francuska, Italija i Rusija, napravljena je takozvana Trojka – SAD, Evropska unija i Rusija, koja je vodila pregovore tokom 2007. godine.
Usled njihovog neuspeha protekle decenije prešlo se na solo nastupe Brisela oličene u šeficama diplomatije EU, Ketrin Ešton i Federiki Mogerini.
Njih je tokom 2020. sa diplomatske bine nakratko smenio Ričard Grenel, specijalni izaslanik američkog predsednika Donalda Trampa, da bi promenom vlasti u Americi ponovo došlo do saradnje Brisela i Vašingtona.
Dvojac SAD i EU Metju Palmer i Miroslav Lajčak na balkanskoj turneji je sa davno proklamovanim ciljem – da okončaju dijalog Beograda i Prištine o statusu Kosova.
- Kakav je bio Đinđićev, a kakav Rugovin plan za Kosovo
- Kosovska diplomatija na tri strane sveta
- Rezolucija 1244 – dvadeset godina kasnije
„Razgovori su opet prebačeni na saradnju SAD i EU i tu postoji jedinstvo volja da se posao završi, a to znači da se privoli Srbija da potpiše i prizna nezavisno Kosovo“, kaže Slobodan Samardžić, profesor Fakulteta političkih nauka.
„Sa stanovišta Zapada, gde je najveći broj zemalja priznao Kosovo, to je najbolje rešenje, sa stanovišta albanskih interesa to je dobro, a sa stanovišta Srbije to je izrazito loše rešenje, jer se nalazi u neravnopravnom pregovaračkom položaju“, ocenjuje Samardžić.
Pregovori u Beču i Trojka
Samardžić je i učesnik pregovora Beograda i Prištine koji su se pre 15 godina dešavali u Beču gde je učestvovao kao savetnik srpskom premijera Vojislava Koštunice.
Tokom 2005. i 2006. u Beču su za istim stolom sedeli predstavnici albanske i srpske strane i Ujedinjenih nacija.
U jesen 2006. specijalni izaslanik generalnog sekretara UN Marti Ahtisari formira predlog za Kosovo koji je, između ostalog, podrazumevao da Kosovo dobije takozvanu „nadgledanu nezavisnost“.
Albanska strana ga prihvata, srpska odbija već u proleće 2007.
Avgusta 2007. je napravljen nov pokušaj i formirana posrednička Trojka – EU, SAD i Rusija.
„Pošto smo imenovani kao predstavnici trojke, odlučili smo da nijedan kamen ne ostane neprevrnut u potrazi za dogovorom koji bi bio obostrano prihvaćen“, navedeno je u izveštaju pregovaračke Trojke – Evropske Unije, Sjedinjenih Američkih Država i Rusije o Kosovu koji je novembra 2007. predat generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija Ban Ki Munu.
Tri lica trojke bili su nemački diplomata Volfgang Išinger, dok su predstavnici Rusije i SAD Aleksandar Bocan-Harčenko i Frenk Vizner.
Vrlo brzo, u decembru 2007. godine, posle 120 dana pregovora saopštavaju da su okončali misiju.
Nekoliko meseci kasnije, 17. februara 2008. godine, Priština proglašava nezavisnost.
„Ti formati pregovora su prema stranama bili više fer (od današnjih), jer je Rusija uravnotežavala to posredovanje.
„Pregovarački je to bilo najplodnije da se dođe do kompromisa, ali se do njega nije došlo jer su dva zapadna predstavnika Trojke bili izričiti da Srbija prizna Kosovo i prihvati Ahtisarijev plan, koje je podrazumevalo prvo nadgledanu, pa kasnije punu nezavisnost, što je nije dolazilo u obzir“, ocenjuje Samardžić.
Samo po jedan igrač
U godinama koje su usledile, odlučeno je da se dijalog Beograda i Prištine ne vodi više pred Ujedinjenim nacijama već pod okriljem Evropske unije.
„Tu je napravljen loš rez za srpske interese, jer se sve prebacilo na Zapad“, dodaje nekadašnji pregovarač.
Najpre su to bili pregovori dve strane u tehničkom mandatu, a zatim se od 2012. podižu na politički nivo i 2013. rezultuju potpisivanjem Briselskog sporazuma.
Američki izaslanici su često bili prisutni tokom tih pregovora u Briselu, ali nisu davali izjave o tome.
„Amerika se iz praktičnih razloga povukla i prepustila palicu EU, a kad je bilo potrebno davala podršku sa strane“, kaže za BBC Milan Igrutinović, saradnik Instituta za evropske studije.
Otkada se dijalog ne vodi na nivou UN, Rusija je iz pregovora povlači.
„Kao članica Saveta bezbednosti UN ona eksplicitno i na širem diplomatskom planu, podržava Srbiju.
„Odavno su u beogradsko-prištinskom dijalogu karte jasno podeljene, u suštini od 1999. godine, nema tu posebno mesta za neke novotarije“, dodaje Igrutinović.
Iskorak iz tradicije zajedničkog delovanja Brisela i Vašingtona jeste kraći vremenski period za vreme vladavine Donalda Trampa, kada je prošle godine Ričard Grenel bio specijalni izaslanik za dijalog Beograda i Prištine.
To je rezultiralo potpisivanjem Vašingtonskog sporazuma u Beloj kući.
- Kosovo otvorilo ambasadu u Izraelu – zašto je to važno
- Otkud u vašingtonskom sporazumu o Kosovu srpska ambasada u Izraelu
- Šta je Hezbolah i zašto se našao u vašingtonskom sporazumu
- Kurti za BBC: „Analiziraćemo sa Bajdenom nejasnoće Vašingtonskog sporazuma“
Dolaskom američkog predsednika Bajdena na vlast, u praksi se ponovo oformilo slaganje stavova SAD i EU po pitanju kojim ritmom treba pokrenuti pregovore o Kosovu, kaže Igrutinović.
„Ova simbolika u kojoj Rusije zapravo nema, a Amerike ima samo sporadično, to je rezultat tih formalnih i strateških pomeranja koje su se desile proteklih deset i više godina“, ističe Igrutinović.
„Ovo sada pokušaj da se signalizira Srbiji da postoji slaganje dve strane i da ne postoji manevarski prostor između te dve strane – to je taktika.
„Izvan taktike postoji strategija, a ovo (zajednički dolazak Lajčaka i Palmera) su njene operativne posledice“, dodaje on.
Zašto su sad diplomate na Balkanu?
Upravo da bi se ubrzao dijalog.
I Lajčak i Palmer imaju veliko diplomatsko iskustvo i odlično poznaju Balkan.
- Palmer za BBC: Naći način da se Beograd i Priština vrate za pregovarački sto
- Ko je Miroslav Lajčak, novi evropski posrednik za Kosovo
- Filip Riker: Novi povratak na Balkan
- Ko je Skender Hiseni, koordinator Kosova za dijalog sa Srbijom
Zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara Metju Palmer je tokom posete Prištini izjavio da dijalog o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije treba da se okonča uzajamnim priznavanjem.
Specijalni izaslanik Evropske unije za dijalog beograda i Prištine Miroslav Lajčak rekao da 2021. ima potencijal da bude dobra godina za odnose između EU i Zapadnog Balkana.
Lajčak je, pred njihov dolazak u Beograd i sastanak sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, najavio da će za nekoliko dana biti održan sastanak Kosova i Srbije u Briselu i da je priprema za taj susret glavna svrha njihovih poseta kosovskom premijeru Aljbinu Kurtiju i Vučiću.
Šta dalje?
Profesor Samardžić smatra da format sa dve svetske sile koje insistiraju na svojim interesima ne treba posmatrati kao posrednike u pregovoru.
„Oni nisu posrednici, već navijači i kreatori kosovske nezavisnosti“, ocenjuje nekadašnji funkcioner Demokratske stranke Srbije.
U tim neravnopravnim pregovorima, uveren je, na kraju će jedna strana da dobije sve, a jedna sve da izgubi ukoliko se potpiše pravno obavezujući sporazum o međusobnom priznanju i odustane od Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti i Ustava Srbije.
„Neko će da dobije 99, neko jedan, a taj jedan je štih, jer bez tog jednog nema ni ovih 99, u tome je cela igra.
„Srbija ima jaku pregovaračku poziciju da stvar odlaže ili da insistira na nekom kompromisnom rešenju, a nije kompromis ako dobijete zajednicu opština koju Albanci ustavom već garantuju“, ocenjuje Samardžić.
„Srbija se odriče onoga što joj je najjači štih u rukama, a to je pravno posedovanje Kosova, de jure.
„Jedina je igra da se nešto dobije u tome i da se kaže da nije moglo više“, ocenjuje Samardžić.
Trinaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.
Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.
Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.
Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
