Priča o norveškim Vikinzima i fotografiji za Svetsko prvenstvo

Ratoborni Vikinzi, mornari i osvajači, naoružani od glave do pete, plove morima od Arktičkog okeana do Kaspijskog mora na svojim brodovima izrezbarenim životinjskim glavama na pramcu. Ova spektakularna ali površna slika „kralja mora“, potpuno je zamaglila društveno okruženje u njegovoj domovini iz kojeg je i sam morski kralj izašao. Iza njega su oni koji su orali zemlju, kosili seno, pecali i napasali stoku, odnosno obavljali svakodnevne poslove na kojima je izgrađena cela – nedespotska – kultura vikinškog doba i bez kojih bi brod Vikinga bio nemoguć. Sredljovekovni hroničari su događaje iz tog perioda od 9 do 12 veka prikazivali kroz ideološke (hrišćanske) naočare, kada su govorili o Vikinzima to je „rat, pljačka, istrebljenje stanovništva“ ali su svoje „podvige“ („rat, pljačka, istrebljenje stanovništva“) predstavljali bez ikakve osude, pa su u njihovim izveštajima to – „bogougodni“ hrišćanski ratovi – protiv nevernika: muslimana ili Slovena,…, Balta. Reč „odal“ – nasledna zemlja – takođe je značila „domovina“ na staroskandinavskom jeziku. Po mišljenju Skandinavaca iz paganskih vremena, svet ljudi nije bio ništa drugo do veliko imanje: oko njega je ležao svet divova i strašnih čudovišta. Stoga je svet ljudi nazvan „Midgard“ („ono što se nalazi unutar ograde“), a svet divova i čudovišta – „Utgard“ („koji se nalazi izvan ograde“). Čovek i imanje bili su neraskidivo povezani. Ova veza se smatrala svetom.