Prvi april – kako je nastao dan šale i pet velikih medijskih obmana proteklih decenija

Prvog aprila se mnogi trude da budu šaljivdžije, nekima to i uspe.

Svetski Dan šale se obeležava u Evropi od početka 19. veka, ali postoji mnogo različitih teorija i objašnjenja o tome kako je nastao.

Prema nekim tumačenjima ovaj praznik vodi poreklo iz Starog Rima i biblijske tradicije, dok drugi smatraju da je nastao u srednjevekovnoj Evropi.

Sa razvojem radija i televizije u 20. veku u prvoaprilsko zbijanje šala uključili su se i mediji nasamarivši publiku širom sveta, u čemu je BBC imao zapaženu ulogu.

Ovo je pet takvih primera.

• Deset priča koje deluju kao prvoaprilske šale, ali nisu
• Zašto je smeh važan i kada nam najviše pomaže
• Zašto se smejemo kad ne treba

1957. BBC i berba špageta u Švajcarskoj

Ugledna informativna emisija BBC Panorama objavila je 1957. jednu od najpoznatijih prvoaprilskih šala.

U televizijskoj reportaži prikazano je da zahvaljujući veoma blagoj zimi i uklanjanju opasnih špageti žižaka, švajcarski farmeri uživaju u velikom rodu špageta.

Gledaoci su imali priliku da vide kako se sa drveća beru špagete.

Ogroman broj ljudi bio je nasamaren, a štampa je danima pisala o tome.

Čak je i generalni direktor BBC-ja priznao ženi da „nije znao da se tako uzgajaju špageti“, posegnuvši i za enciklopedijom, ispričao je Majkl Pikok, jedan od urednika koji je odobrio prevaru u emisiji Svedoci istorije.

1962. Švedska i najlon čarape za kolor televiziju

Švedska SVT (Sveriges televizija) ugostila je u vestima tehničkog stručnjaka Kjela Stensona, koji je objavio da, zahvaljujući novoj tehnologiji, gledaoci mogu da dobiju televizor u boji.

U to vreme SVT je bio jedini TV kanal u Švedskoj i emitovao je crno-belu sliku, tako da je ovo bila velika vest.

Stenson je objasnio da sve što gledaoci treba da urade jeste da navuku najlonsku čarapu preko TV ekrana, a mreža će proizvesti prelamanje svetlosti i dati boju slici.

Hiljade ljudi je pokušalo to kod kuće.

Mnogi Šveđani se i danas sećaju očeva kako su jurili kroz kuću pokušavajući da pronađu čarape da stave preko televizora, prenosi sajt Muzej šala u San Dijegu.

1976. Ko može duže da lebdi

Poznati astronom Patrik Mur pojavio se 1. aprila 1976. na BBC Radiju 2 i najavio da će tog jutra u 9:47 ljudi imati priliku da osete ono što je nazvao „gravitacioni efekat Jupitera i Plutona“.

Rekao je da će se u tačno tom trenutku planete poravnati što će gravitaciju na Zemlji malo oslabiti, tako da ako skočite u vazduh tačno u pravom trenutku, skoro da ćete lebdeti.

Tog jutra BBC je dobio stotine telefonskih poziva od ljudi koji su, navodno svedočili tom fenomenu.

Među njima je bila i žena koja je tvrdila da su se ona i 11 njenih prijatelja vinuli sa stolica i lagano kružili po sobi, piše Gardijan.

• Šifrovane poruke u pesmama: BBC radio u borbi protiv nacista
• Da li je Rat svetova zaista izazvao paniku u Americi o kojoj se decenijama priča

1998. Hamburgeri za levoruke

U top listi Muzeja šala, našla se i jedna reklama.

Lanac restorana brze hrane „Burger king“ objavio je 1998. oglas u dnevniku Ju-Es-Ej Tudej da u ponudi ima i hamburger za levoruke, specijalno izmišljen za 32 miliona Amerikanaca koji se služe levom rukom.

Lanac je kasnije saopštio da je dobio hiljade narudžbina.

2008. Leteći pingvini na Antarktiku

Jedna od poslednjih širom sveta poznatih BBC prvoaprilskih šala napravljena je tokom prirodnjačke serije „Čuda evolucije“.

Oni su navodno snimili leteće pingvine.

Voditelj Teri Džons, slavni član grupe Monti Pajton, prikazan je kako šeta sa pingvinima na Antarktiku, a zatim prati njihov let u amazonsku prašumu gde pingvini „provode zimu sunčajući se na tropskom suncu“.

Video je postao viralan na internetu, a ovde možete videti i kako je smicalica nastala.

Pogledajte video: U ovom selu važe pravila „Ministarstva smešnog hodanja“

Kako je Prvi april postao sinonim za šalu?

Neki veruju da je tradicija nastala zbog promena u kalendaru, prenosi BBC Njuzraund.

Početak proleća i sadnja cveća nekada su se smatrali početkom nove godine.

Kada je za početak nove godine uzet prvi januar, oni koji su nastavili da je slave krajem marta bili su ismevani.

Ovaj period godine kada se budi priroda obeležavan je još u Starom Rimu – velikim festivalima obnove.

U sklopu tih svečanosti normalan život bio bi izvrnut naopačke.

Kako kaže istoričarka Andrea Livzi, „sluge su mogle da zapovedaju gospodarima, a deci je bilo dozvoljeno da kontrolišu roditelje“.

Postoje teorije koje smatraju da poreklo prvoaprilskih šala datira iz biblijske tradicije.

Navodno praznik šale se slavi od kada je Noje, prvi put pustio golubicu da proveri da li se voda od velike poplave povukla.

Da je to bio prvi april potvrđeno je i u hebrejskoj Bibliji, kao i u Kuranu, prenosi Nacionalna geografija.

U tom tekstu se navodi i da je Pontije Pilat tog datuma poslao Isusa do judejskog kralja Iroda i nazad.

To se smatralo uzaludnim ili smicalicom.

• Koliko ljudi, toliko ćudi – i nešto manje kalendara
• I, kada stvarno počinje proleće
• Svi srpski kalendari: Od Svetog Save do Milankovića

Srednji vek, legende i riba

Podvalu koja se praznuje baš tog dana napravili su stanovnici Gotama u Notingemširu u Srednjem veku, prema engleskoj legendi.

Gotam, čiji je naziv iskorišćen za priču o Betmenu, sada je prijatno selo popularno za porodični život, ali je su do pre nekoliko stotina godina njihovi meštani bili poznati po „ludilu“.

Narodno predanje kaže da je kralj Džon, poznat kao negativac u legendi o Robinu Hudu, trebalo da putuje kroz Gotam ka obližnjem Notingemu.

Svaka staza kojom je kralj išao postala bi javno dobro, pa su seljani odlučili da se prave blesavi da bi odvratili kralja – smatralo se da je zarazan.

Među ludorijama koje su smislili bilo je pravljenje ograde oko žbunja da spreče kukavicu da pobegne, ali i pokušaji da udave jegulje u ribnjaku.

Neki od najranijih zapisa o 1. aprilu koji je obeležen kao Dan šale potiču iz Francuske i Holandije 1500-ih godina i zbog toga ljudi veruju da je to mogla biti severnoevropska tradicija koja se proširila na Britaniju.

U nekim delovima Evrope je zapravo poznat kao aprilski dan ribe.

Ljudi misle da je to zato što oko 1. aprila u francuskim potocima i rekama ima puno ribe i lako ih je uhvatiti.

Tako je ubrzo postala tradicija da se i 1. aprila nasamare ljudi.

„Još je uobičajen trik u Francuskoj, ali i drugde u Evropi, zakačiti papirnatu ribu nekome na leđa prvog aprila, a takođe i pokloniti čokoladnu ribu“, kaže istoričarka.

Pojedini istoričari kažu da je priča koju je ispričao engleski pesnik Džefri Čoser u 14. veku – kada se lisica šali sa petlom – prva referenca na šale koje se dešavaju 1. aprila.

Pesnik zapravo ne pominje taj datum.

U pesmi on kaže 32 dana „otkako je počeo mart“, što je protumačeno kao prvi dan aprila.

Oni koji ne veruju u ovu teoriju kažu da je samo koristio zbunjujuće reči da bi ismevao ljude u pesmi.

Pogledajte video: Da li vi nekoga uspete da prevarite ili češće budete nasamareni

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]