Putin želi ubicu iz Berlina Vadima Krasikova, ali razmena zarobljenika je u magli

Prošlo je godinu dana otkako je američki novinar Evan Gerškovič priveden u Rusiji dok je bio na reporterskom zadatku, a potom optužen za špijunažu.

Njegova najveća nada za oslobađanjem može da bude Vadim Krasikov, koji je u nemačkom zatvoru, osuđen za egzekuciju koju je naredio Kremlj.

U leto 2013. u ruskoj prestonici je ubijen vlasnik jednog restorana u Moskvi.

Čovek sa kapuljačom skočio je sa bicikla i dva puta pucao u žrtvu i potom pobegao.

Šest godina kasnije, prognani čečenski komandant, Zeliman Kangošvili, ubijen je u prometnom berlinskom parku u jezivo sličnim okolnostima, koga je usred bela dana ubio čovek na motoru iz pištolja Glok 26 sa prigušivačem.

Napadač je uhapšen nakon što je bacio pištolj i periku u reku Špre u blizini Rajhstaga, zgrade u kojoj je nemački parlament.

Kod berlinskog atentatora pronađen je pasoš na ime ‘Vadim Sokolov’, ali su vlasti brzo zaključile da to ipak nije njegovo ime.

Ćelavi, snažno građeni čovek kojeg su uhapsili bio je zapravo Vadim Krasikov, ruski državljanin sa vezama sa FSB-om, ruskom službom bezbednosti – i glavni osumnjičeni za ubistvo u Moskvi 2013. godine.

U nedavnom intervjuu sa američkim novinarom Takerom Karlsonom, ruski predsednik Vladimir Putin je potvrdio izveštaje da njegova zemlja traži oslobađanje „patriote“ Krasikova u zamenu za američkog novinara Evana Gerškoviča.

• Čekajući oslobađanje Evana Gerškoviča, Putinove ‘valute za cenkanje’
• Američko-ruska razmena zatvorenika: Američka košarkašica Britni Grajner za trgovca oružjem Viktora Buta
• Neobični slučaj bivšeg marinca osuđenog za špijunažu u Rusiji

Ovog meseca se navršila godina od kada je Gerškovič, reporter Volstrit džornala, uhapšen u Rusiji na osnovu optužbi za špijunažu koje negiraju on, njegove novine i američka vlada.

Gerškovič nije jedini Amerikanac u ruskom zatvoru čija bi sudbina mogla biti isprepletena sa Krasikovom.

Bivši američki marinac Pol Velan i američko-ruska državljanka Alsu Kurmaševa takođe su pritvoreni u Rusiji po optužbama koje se smatraju politički motivisanim.

Posle smrti ruskog opozicionara Alekseja Navaljnog, koji je bio na izdržavanju dugogodišnje zatvorske kazne u Rusiji, njegovi saradnici su rekli je da je on bio deo pregovora o razmeni koja je uključivala Krasikova.

Posle izbora u Rusiji, Putin je rekao da je pristao da oslobodi Navaljnog u zamenu za „neke ljude“ koji su zadržani na Zapadu, ali je Bela kuća saopštila da je to bilo prvi put da je čula za takav dogovor.

Ako Putinova pregovaračka cena ostane ista, to znači da bi najizvodljiviji način da se obezbedi oslobađanje zatočenih Amerikanaca bila složena zamena zarobljenika za Krasikova, a to bi podrazumevalo saradnju Nemačke, SAD i Rusije.

Nemački političar Roderih Kajzeveter rekao je za BBC da bi sporazum mogao da uvuče Berlin u „talačku diplomatiju“.

Zašto, dakle, Putin očajnički želi da se domogne Krasikova?

‘Ubistvo sa zelenim svetlom države’

Prvi tragovi moguće umešanosti Kremlja u ubistvo u Berlinu potiču iz Krasikovljevog porekla – tačnije, nedostatka istog.

Dokumenti do kojih je došao istražni sajt Belingket pokazuju da je bio tražen zbog ubistva u Moskvi 2013. godine.

Međutim, dve godine kasnije, nalog za hapšenje je povučen i identitet „Vadima Krasikova“ je čudesno ispario.

Tada se pojavio „Vadim Sokolov“, star 45 godina.

On je 2015. godine dobio pasoš, a 2019. i identifikacioni (lični) broj.

Nemački sud je zaključio da ovu dokumentaciju može da odobri samo Kremlj, te da je Vadim Krasikov imao državnu podršku za ubistvo u Berlinu.

„Ruski državni organi naredili su optuženom da likvidira žrtvu“, rekao je predsedavajući nemačkog sudskog veća u obrazloženju presude o doživotnoj kazni zatvora za Krasikova.

Njegova žrtva, Zeliman Kangošvili, bio je čečenski pobunjenički komandant između 2000. i 2004. godine, kada je Čečenija vodila rat za nezavisnost protiv Rusije.

Zapadnim posmatračima, likvidacija Kangošvilija je izgledala kao vrlo verovatno deo niza ubistava čečenskih prognanika u Evropi i na Bliskom istoku koje je naručila Moskva.

Kremlj je negirao da je orkestrirao ubistvo u Berlinu i nazvao presudu Krasikovu „politički motivisanom“.

Međutim, u intervjuu sa Takerom Karlsonom, činilo se da je Putin priznao umešanost Kremlja, rekavši da su u toku pregovori o razmeni, pominjući ruskog „patriotu“ koji je „eliminisao razbojnika“ u evropskoj prestonici.

Ulrih Lehte, iz komiteta nemačke vlade za spoljne poslove, rekao je za BBC da je želja Putina da vrati Krasikova „jasno priznanje krivice i pokazuje koliko je beskrupulozno i neometano Rusija bila u stanju da deluje u našoj zemlji“.

• Ruska tajna policija proganja ljude koji se protive ratu u Ukrajini optužbama za izdaju
• Slučaj košarkašice Britni Grajner i američka „talačka“ diplomatija
• Zašto je ruski GRU, vojna obaveštajna služba, toliki strah i trepet

Ugovori FSB-a sa ubicama

Tokom suđenja, tužioci su tvrdili da je Vadim Krasikov je pripadao visoko tajnoj jedinici ‘Vajmpel’ ruske tajne službe – FSB.

„Zvanična nadležnost ove službe su protivterorističke operacije u Rusiji, ali se na mnogo načina vratila izvornim korenima, kao jedinica zadužena za tajni ‘prljv posao’ – sabotaže i ubistva – u inostranstvu“, kaže Mark Galeoti, stručnjak koji istražuje rusku bezbednost i Putinovu karijeru, za BBC.

Krasikov je lično sreo Putina na streljani za mete dok je služio u Vajmpelu, posedovao je automobile BMV i porše i redovno je njih koristio za odlazak na posao, prema intervjuu koji je njegov zet dao za Insajder.

Povezanost Krasikova i FSB-a dala bi jedno od objašnjenja zašto bi Vladimir Putin, i sam bivši strani obaveštajac, bio voljan da preda zatvorenika Evana Gerškoviča, koga smatra vrednim.

Ali Mark Galeoti kaže da potencijalni dogovor govori više o društvenom ugovoru Rusije sa agentima u inostranstvu nego o individualnojj važnosti Krasikova.

„Ona [Rusija] kaže ‘vidite, ako vas ipak uhvate, mi ćemo vas vratiti, na ovaj ili onaj način. Može da potraje, ali vratićemo vas’,“ rekao je Galeoti.

„To je veoma važan adut da se ljudi navedu da pristanu da se dovedu u potencijalno veoma opasne situacije.“

Ali da li će Krasikovu nekada biti dozvoljeno da se vrati u Rusiju, na kraju zavisi od nemačke vlade.

BBC se obratio trojici članova vladinog komiteta za spoljne poslove, koji se svi protive oslobađanju Krasikova.

Ulrih Lehte, čija je Slobodna demokratska partija deo vlade kancelara Olafa Šolca, insistira da Nemačka „ne sme da učini ovu uslugu Rusiji“.

„Ovo je neka vrsta amnestije i šalje politički signal da Rusija može da počiniti nova ubistva na našoj teritoriji, a ubice će potom biti puštene i tako ostati nekažnjene“, rekao je Lehte za BBC.

„Ne sme se dozvoliti da preovlada stav da se strani državljani proizvoljno hapse da bi ih zloupotrebili za razmenu zarobljenika“.

Jirgen Hart, iz stranke demohrišćana, rekao je da „ne vidi nikakvu političku podršku“ za zamenu zatvorenika u koju se pričalo u vezi sa Krasikovim.

Čak i da u Berlinu postoji politička volja da Krasikov bude oslobođeni, pravni mehanizmi koji bi to mogli da dovedu su mutni i nejasni.

Njega bi predsnjednik države mogao da pomiluje ili da bude deportovan da odsluži ostatak kazne u Rusiji – a tako nešto se gotovo sigurno ne bi dogodilo u svetlu Putinovih komentara.

Jedan od primera je ruski „trgovac smrću“, Viktor But, zloglasni trgovac oružjem pušten iz američkog pritvora u sklopu razmene zatvorenika sa američkom košarkaškom zvezdom Britni Grajner.

But se sada okrenuo politici i osvojio odborničko mesto na lokalnim izborima u Rusiji.

Nikola Bir, nemački advokat čije je polje delovanja Zakon o ekstradiciji, rekao je za BBC da „ne postoji pravni mehanizam koji je zaista osmišljen za ovu konkretnu situaciju“, tako da bi svaki potez bio veoma kontroverzan – i politički.

Antikremljanski politički aktivista Bil Brauder sada sastavlja spisak od više od 50 ruskih zatvorenika u zapadnim zemljama koji bi mogli da se koriste kao moneta u pregovorima za razmenu aktivista i novinara zatočenih u Rusiji.

Brauder se nada da bi ti napori mogli da pomognu da bude oslobođen britansko-ruski aktivista i novinar Vladimir Kara-Murza, osuđen na 25 godina zatvora zbog izjava protiv rata u Ukrajini, kao i Evan Gerškovič.

• „Nisam mogao da ćutim o Putinu i ratu“: Ruski aktivista pisao BBC-ju iz zatvora
• Gde je nestao pritvoreni ruski opozicionar Vladimir Kara-Murza
• Pol Velan – turobni život američkog „špijuna“ u ruskom radnom logoru

Na pitanje BBC-ja da li njegova kampanja igra na kartu „talačke diplomatiju“, Brauder je priznao da je „daleko od idealne“, ali da je neophodna za spasavanje života.

Posle smrti Alekseja Navaljnog, rekao je Brauder, „jasno je da su životi drugih zatočenika u opasnosti“.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]