Radnici redovno koriste vreme dok putuju do radnog mesta ili kuće za čitaju elektronsku poslovnu poštu, a ovo vreme bi trebalo da se računa kao deo radnog dana, kažu istraživači.
Veći pristup vaj faju u vozovima i masovno korišćenje mobilnih telefona produžili su radni dan, pokazuje studija sa Univerziteta zapadne Engleske.
Studija je ispitivala 5.000 putnika u železničkom saobraćaju na putu do Londona, kada im je vaj faj postao dostupniji.
„Ja sam zauzeta mama i oslanjam se na to vreme“, rekla je jedna od učesnica istraživanja.
„Zaista mi je važno da mogu da završim posao u vozu“, dodala je ona. Vozi se svakodnevno na liniji od Ejlesberija do Londona.
Nikada ne gasi telefon
Studija, koja će biti predstavljena u Kraljevskom geografskom društvu, utvrdila je da 54 odsto putnika koriste vaj faj da šalju poslovne mejlove.
Drugi su koristili svoj internet na mobilnim telefonima da šalju istu poštu.
Oni koji su na putu do posla slali su mejlove da se pripreme za taj radni dan, dok su oni koji su se vraćali sa posla završavali neobavljen posao.
„To je mrtvo vreme na neki način, pa ga koristim da završim stvari i da ne radim u večernjim satima“, rekao je putnik na liniji London-Birmingem.
Studija je ispitala uticaj besplatnog vaj faja, koji se nadograđuje na liniji od Londona do Birmingema i od Londona do Ejlesberija.
Pokazalo se da to što je pristup internetu poboljšan, ima za posledicu da ljudi duže rade, jer i u vozu koriste laptop i mobilni telefon.
Neki putnici stvarno vole da mogu da rade dok putuju.
Balans između posla i slobodnog vremena
Istraživanje i rezultati pokreću pitanja o ravnoteži između radnog i životnog veka – i da li je zdravo produžiti radni dan, tako što će se komunikacija sa posla preneti na mejlove van radnog vremena.
Ako je putovanje postalo deo rada, da li se to takođe može prepoznati kao deo radnog vremena?
Istraživačica doktorka Džulijet Džejn je rekla da su pametni telefoni i pristup mobilnom internetu izazvali „zamagljivanje granica“ između rada i života u kući. Posao se sada radi i tokom putovanja od i do posla.
„Kako računati to vreme? Da li se kultura na radnom mestu mora promeniti?“ upitala je ona.
Umesto da tehnologija daje ljudima veću fleksibilnost u radu, studija je pokazala da su ljudi radili više kada su radili od kuće, nego što bi provodili vremena u kancelariji.
„Pravi je izazov odlučiti šta sve predstavlja posao“, rekla je doktorka Džejn iz Univerzitetskog centra za transport i društvo.
Ako se pretpostavi da se putovanje koristi za posao, to možda može da olakša radne sate i olabavi pritisak.
Međutim, doktorka Džejn kaže da to znači i da će poslodavci želeti da znaju više o tom vremenu i da potencijalno nadziru šta radnici i tada rade.
Šefovi su već priznali da imaju poteškoće u postavljanju granica oko toga kada treba poslati poruku ili pozvati na mobilni van radnih sati. Postoji mogućnost da rad postane preterano stresan i prenese se na celokupno slobodno vreme zaposlenih.
„Ova povećana fleksibilnost ima potencijal da radikalno prebaci ravnotežu između posla i života na bolje – ali ostavlja otvorena vrata stresu i postavlja se pitanje produktivnosti“, rekao je Džejmi Ker sa Instituta za poslovno upravljanje.
„Kako koncept fiksnog radnog vremena sve više nestaje, postavlja se pitanje definisanja gde počinje slobodno vremea, a završava se posao. To je bitno i za poslodavca i pojedinaca, a kompleksan je i zadatak za regulatore.“
Metju Persival, direktor sektora za zapošljavanje CBI je rekao: „Potrebno je da razmišljamo zdravorazumski, dajući pojedincima alate za upravljanje njihovim radnim i životnim balansom“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
