Romi u Srbiji: Zajde Badža, romsko svetilište u Nišu za koje je malo ko znao

Tik uz okrečeni deo zidina srednjovekovne tvrđave u Nišu, u sunačno subotnje pre podne, Granislav Džeferović je seo da odmori na klupici u ograđenom delu na mestu gde se do nedavno nalazila Cvetna pijaca.

„Od onih tezgi nisam ovo do sada video, a prošao sam mnogo puta ovde.

„Ne znam šta predstavlja, ali je lepo i seo sam da odmorim“, kaže Džeferović.

Sredovečni Rom iz Niške Banje koji se ovde sakrio od martovskog sunca nije ni bio svestan da je na svetom mestu vlastitog naroda.

• U čast Tetkice Bibije – isceliteljke i zaštitnice dece
• Kako preokrenuti život u Srbiji: Od ulice do romana prvenca
• Neizvesna sudbina jedinog spomenika palim romskim borcima u Srbiji

Romsko svetilište Zajde Badža ili Zajde Bašča decenijama je bilo ušuškano između zida Niške tvrđave i Cvetne pijace i retki su bili oni koji su znali da uopšte postoji.

Uklanjanjem pijace u martu 2022, postalo je vidljivo, ali nema ni putokaza, ni natpisa – samo radoznali prolaznici priđu ovom delu zida koji od ostatka tvrđave odvaja sveži beli kreč i cveće i sveće natkriveno limenim krovom.

„Iskreno, strahujem da će da uklone ovo sveto mesto, ali ćemo mi da se borimo da tu ostane“, kaže Zoran Ališanović, jedan od čuvara Zajde Bašče, kako je on zova.

Njegova porodica se već 20 godina brine o svetilištu, čisti, sređuje i svakog četvrtka je tu kada poštovaoci dolaze na molitvu i da zapale sveće.

Postojanje romskog svetilišta u centru grada otvara velike mogućnosti za turizam, ocenjuje sociolog Dragan Todorović za BBC na srpskom.

„Zašto svako ko dođe u Niš iz pravca autobuske stanice, koja je nedaleko od Zajde Badže, ne bi prošao ovde, i pročitao na tabli o tradiciji ovog kultnog mesta, ali i tradiciji Niša“, predlaže on.

Šta je Zajde Badža?

Pokriveni i okrečeni deo zida Tvrđave između dva drveta, dva limena postolja za sveće i buket cveća u sredini – iako izgleda skromno, ovo mesto krije istoriju dugu pet vekova.

Datira iz 16. veka, a postoji nekoliko verzija kako je nastalo.

„Devojčica Romkinja otišla je u Istanbul da donese alvu svom gospodaru koji je bio na samrti.

„Na povratku u Tvrđavu, hodala je po Nišavi, a kada je došla na ovo mesto – izdigla se i poletela ka nebu.

„U tom trenutku joj je jedna nanula pala ovde i dosta dugo je četvrtkom izbijala svetlost iz zemlje ka nebu gde je poletela“, prepričava Ališanović verziju legende o nastanku Zajde Badže koju je čuo od starijih.

Svakog četvrtka ujutru, Zoran dolazi na za njega sveto mesto, poljubi zid i dva drveta, a onda zapali belu sveću.

„Sveće mogu da kupe kod mene, a novac koji tako skupimo koristimo za kupovinu cveća, metli za čišćenje i kreča, jer svetilište mora biti belo“, kaže.

Kada se fitilj sveće – i to samo bele – upali, poštovaoci Zajde Badže mogu da se prekrste i pomole ili klanjaju – u zavisnosti od njihove religije, pojašnjava Zoran.

Drugu verziju nastanka svetilišta zapisao je turski putopisac Evlija Čelebija u 16. veku.

Prema tom zapisu, turska devojčica izgubila je život na zidini niške Tvrđave.

U znak sećanja na nju, Turci su taj deo zida tvrđave posećivali, čuvali i poštovali.

Istraživanja niških romologa ukazuju da je svetilište postalo romsko tek krajem 19. veka.

Niš je od Turaka oslobođen 11. januara 1878, a jedini muslimani koji su ostali u gradu bili su Romi i ubrzo su preuzeli brigu o ovom mestu.

„Jedna od osobina Roma je da vrlo često preuzimaju običaje iz tradicije naroda sa kojima se susreću i u čijem neposrednom okruženju žive, prerađuju, učitavaju neke elemente romske kulture i onda mu nastavljaju život“, kaže Todorović.

Upravo je Zajde Badža primer kako su Romi preuzeli brigu o turskom svetilištu, kaže Todorović.

„Da Romi nisu preuzeli brigu posle odlazaka Turaka, da nije bilo onih koji su nastavili da ga posećuju – ovo mesto bi se ugasilo“.

Todorović kaže da ovo kultno mesto poslednjih godina posećuju i drugi meštani Niša.

Ljubav, sreća, rešavanje problema – mnogi traže odgovore i zato poštuju Zajde Badžu.

Neki, poput Zorana, veruju u magijsku moć svetilišta.

Smatra da ga je dugogodišnja briga o Zajde Badži sačuvala u saobraćajnoj nesreći.

„Hvala Bogu, izašao sam bez ogrebotine – živ i zdrav“, kaže on.

Gradske vlasti Niša najavile su posetu sada raščišćenoj Zajde Badži na Svetski dan Roma, 8. aprila i razgovor sa Ališanovićima o očuvanju svetilišta.

„Svakako ćemo izaći u susret po zahtevu i smernicama Zavoda za zaštitu spomenika kulture“, rekli su u kabinetu gradonačelnice za BBC na srpskom.

Preuređenje ovog mesta bilo je predviđeno planom izgradnje trga u neposrednoj blizini, dodaju.

Svetski dan Roma

Prvi Svetski kongres Roma održan je od 4. do 8. aprila 1971. godine u Londonu.

Na Kongresu u poljskom gradu Serocku 1990, odlučeno je da se 8. april obeležava kao Svetski dan Roma, u sećanje na prvi skup.

Iste godine je usvojena i zastava Roma – plavo-zelena dvobojka sa crvenim točkom u sredini.

Plava boja je simbol neba, zelena trave, a točak i zajedno simbolizuju večito putovanje Roma.

Odlučeno je i da pesma Đelem, đelem postane romska himna.

„Đelem“ na romskom znači „išao sam“.

Nišlija Sait Balić prisustvovao je svim kongresima, a 1981. postao je i predsednik Svetskog kongresa Roma.

Borbu za poboljšanje položaja Roma u Nišu nastavio je njegov sin Osman.

Kako žive niški Romi danas?

Nedaleko od Zajde Badže je Beograd mala, jedno od četiri romska naselja u Nišu, a preko reke Nišave, stiže se do mahale Stočni trg.

U ulici koja vodi od nekadašnjeg niškog privrednog giganta Mašinske industrije do gradskog komunalnog preduzeća skoro se u svakom dvorištu gomilaju sekundarne sirovine.

Sakupljanje i prodaja otpada je glavno zanimanje stanovnika ove mahale.

U starom džemperu i iznošenoj trenerci, Aladin Brvić stoji ispred dvorišta na čijem je zidu natpis „Otkup otpada“.

Ovaj šezdesetsedmogodišnjak jedan je od 50.000 sakupljača sekundarnih sirovina u Srbiji.

Umoran od posla i puta, žali se kako tog dana nije sakupio sirovine ni da pokrije troškove za gorivo.

„Danas smo uspeli da nađemo samo žicu, a bili smo u Aleksincu i Ražnju“, priča pokazujući ogrubelim rukama omanju gomilu kablova u plamenu.

Najefikasniji način da izvuče bakarnu žicu koju će prodati reciklažnom centru je spaljivanje kablova.

Na jednoj strani dvorišta je prikupljen papir, aluminijum, gvožđe i plastika.

Sve je to Aladin doneo zajedno sa dva starija sina, ženom, bratom i stricem.

I tako mu dani prolaze više od 30 godina.

Pogledajte video: „Mi smo ponosni Romi“ – borba mladih za očuvanje romskog jezika

Aladin je nekada je bio bokser u Bokserskom klubu „Radnički“, ali nije zaradio penziju.

Posle 300 mečeva u zlatnim danima niškog kluba, kada je boksovao zajedno sa Ademom Asanovićem i Kocijem Barjaktarevićem 1970-ih , danas je Aladinu jedina borba ona za preživljavanje.

Ostao je u svetu sporta kao ekonom i funkcioner fudbalskog kluba „Parlipen“, ali nisu uspeli da nađu novca.

„Niko neće da da pare da igračima kupimo dresove, kopačke. Ne ide da idu pocepani – to je velika sramota“, govori sa gorčinom.

Posle sportske karijere, kaže Aladin, ostalo mu je da ide od otpada do otpada, od kontejnera do kontejnera, i sakuplja odbačene sirovine koje mogu ponovo da se prerade.

„Ima mnogo sakupljača, ali nema sirovina – neće ljudi da daju i lakše im je da im đubre stoji u dvorištu.

„A otkupa ima mnogo – u Nišu ne znam ni sam koliko, u Aleksincu 10, Kruševcu 20″, priča Aladin.

Prema popisu iz 2011. godine, u Nišu zvanično živi 6.996 Roma, a u Srbiji oko 150.000.

„Ovo ne odgovara stvarnoj situaciji – verujemo da je pravi broj pripadnika romske zajednice oko 10.000″, kažu iz gradskih vlasti Niša, pozivajući se na neformalne podatke nevladinih organizacija.

Mnoga istraživanja ukazuju da je broj Roma u Srbiji znatno veći od zvaničnog – Pprocenjuje se da je ukupan broj Roma između 250.000 i 500.000.

Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva (SIPRU) Vlade Srbije utvrdio je stanje u 702 romska naselja u Srbiji u kojima živi 169.000 stanovnika.

Prema tim podacima, 32.000 Roma nema pristup ispravnoj vodi, 24.000 nema struju, a 93.000 živi u naseljima bez uređenih kanalizacionih odvoda.

Zbog izostanka Roma sa tržišta rada, srpska privreda svake godine gubi 413 miliona evra, zaključak je istraživanja Informisanje, inkluzija i ekonomsko osnaživanje Roma i drugih marginalizovanih grupa iz 2021. godine.

Jelena Torogud, projektna menadžerka NALED-a, navela je da je većina Roma van tržišta rada, kao i da 50 odsto romskih porodica prima socijalnu pomoć.

„Život je baš loš, nije kao pre, nema šta da se radi, nema gde da se zaradi“, žali se Aladin dok idemo ka fudbalskom igralištu romskog kluba „Parlipen“.

Stariji Aladinov sin odustao je od školovanja u šestom razredu jer porodica nije imala dovoljno sredstava za život.

Dok seda na klupu pokraj aut linije, Aladin kaže da su Romi iste sudbine kao i taj teren.

„Postoje, ali niko se o njima ne brine“, kaže Aladin.

Pogledajte video: Romi u Bugarskoj – ni pas ne može da živi ovako

‘Štagod ljudi mislili o komunizmu, tada je Romima bilo najbolje’

Tokom Drugog svetskog rata, nacisti su vršili masovna ubijanja Roma.

U Porajmosu, romskom Holokaustu, Romi sa juga Srbije su zatvarani u Lageru Niš i streljani na Bubnju, brežuljku nadomak Niša.

Osman Balić, dugogodišnji romski aktivista, kaže da u početnom posleratnom periodu, sve do kraja 1950-ih nije bilo sistemske podrške Romima.

Situacija se menja 1957. godine osnivanjem Kulturno-umetničko društvo „Ibo Ademović“, nazvanog po romskom partizanu.

Proba ovog romskog društva, čije su prostorije bile u centru Niša, sećaju se mnogi . Nišlije su dolazile i tako davale podršku sugrađanima.

Ovo društvo, prva veća priznata romska institucija u Nišu, nastupalo je širom Jugoslavije, pa i sveta.

U njemu je počeo da peva i Šaban Bajramović, jedan od najpoznatijih romskih umetnika.

Ovaj Nišlija romskog porekla muzikom je proslavio grad, ali se stalno trudio da skrene pažnju na položaj njegovih sunarodnika.

Sećanje na Šabana Bajramovića

Sait Balić, dugogodišnji aktivista za prava Roma iz Niša, postao je 1981. predsednik Svetskog kongresa Roma.

Njegov sin Osman kaže da je period od 1960-ih do 1980-ih bio najpovoljniji za Rome.

Jačanjem niške privrede, pre svega Elektronske i Mašinske industrije – otvorena su radna mesta na kojima su zapošljavani i Romi.

U tom periodu je Osman završio fakultet i zaposlio se na Institutu Mašinske industrije Niš „Edvard Kardelj“.

„Bilo je to drugačije vreme – nije bio problem ako si Rom“, kaže posle kratkog razgovora sa investitorima koji bi trebalo da dovedu vodovod do romskog naselja u okolini Leskovca.

Problema nije bilo ni kada je počeo da se zabavlja, a kasnije i oženio sa Srpkinjom, priča dok sedimo u njegovom stanu u Nišu.

„Veliki procenat zaposlenih Roma u državnim preduzećima doveo je do povećanja standarda, opšte emancipacije i kulturnog preporoda“, kaže Balić.

Ekonomsko i finansijsko jačanje Roma u tom periodu omogućilo je njegovom ocu Saitu da postane član Komisije za međunacionalnosti Centralnog komiteta Saveza komunista.

„Štagod ljudi mislili o komunizmu, tada je Romima bilo najbolje – jer niste smeli da trenirate mržnju i rasizam ni prema kome“, kaže Osman.

Njegov otac ne bi uspeo da dođe do funkcije predsednika Svetskog kongresa Roma bez podrške njegovih Nišlija, dodaje.

„Svetski pokret Roma, ovaj moderni, rođen je u Nišu – uz pomoć komunističke partije koja je podržavala poboljšanje položaja Roma“ podseća Balić.

Lokalni funkcioneri, Nišlije, pomogli su osnivanje Društva za nauku, prosvetu i kulturu „Rom“ koje je poteklo iz KUD-a „Ibo Ademović“.

Tu su počela prva naučna istraživanja, započeta je kulturna reformacija, kao i proces obrazovanja Roma.

I tada je, međutim, bilo propusta sistema, kaže.

„I pored društvenih stanova, većina Roma je živela u mahalama.

„Ipak, tako smo očuvali romski jezik i identitet bez ustavne podrške jer tada nismo bili prepoznati kao narodnost, već smo vođeni pod ostali„.

Tek 2003. godine, Romi su proglašeni nacionalnom manjinom.

Ovaj šezdesetpetogodišnjak, nekadašnji košarkaš niškog kluba Student i jedno vreme savetnik ministra za ljudska prava posle 2000. godine, priznaje da živi bolje od drugih Roma.

Položaj, kaže, koristi da više od 20 godina, kroz aktivizam pomaže sunarodnike, naročito iz niških mahala i iz okolnih sela.

Između meraka i marginalizacije

U Nišu, ali i Srbiji, kažu da nema veselja bez neke romske pesme.

A tu su trubački orkestri u kojima, nekim nepisanim pravilom, skoro uvek sviraju Romi.

Na džez festivalu Nišvil, glavna nagrada za spajanje džeza sa drugim muzičkim pravcima nazvana je po Šabanu Bajramoviću.

„Kroz muziku su Romi uspeli da prodru u srpski prostor – običan, porodični, ljudski, pa i kulturni“, pojašnjava romolog Todorović.

Drugih načina za emancipaciju Roma ranije teško da je bilo, ocenjuje Todorović.

Trajni je zadatak, smatra, podsticanje Roma na obrazovanje, uz podršku većinskog stanovništva.

„Kroz obrazovanje ćemo moći da popularišemo kulturu, a kroz kulturu ćemo steći drugačiju sliku o našim prvim komšijama“, kaže Todorović.

Iako je zakonom osnovno obrazovanje obavezno, više od jedne trećine Roma u Srbiji nema završenu osnovnu školu, navodi se u istraživanju Programa Ujedinjenih nacija za razvoj i Svetske banke.

Izveštaj Uneska pokazuje da tek 40 odsto Roma nastavi školovanje.

U osnovnoj školi Vuk Karadžić u Nišu, nedaleko od mahale Beograd mala, više od 90 odsto učenika su već decenijama deca romske nacionalnosti.

Zbog toga je još 2012. nevladina organizacija Praksis podnela pritužbu Povereniku za zaštitu ravnopravnosti, smatrajući to za primer stvaranja segreracije na jugu Srbije.

Po sprovedenom postupku, poverenica je objavila mišljenje da diskriminacije nema, ali i preporuku o merama za prevazilaženje problema segregacije, odnosno prevelikog broja romske dece u pomenutoj školi.

Za rešavanje problema, navela je, odgovornost treba da preuzmu nadležne institucije grada Niša.

• Džipsi Mafija – od zrenjaninske mahale, preko Antifa borbe, do nemačkih skvotova
• Čudesan život Jovice Jovića, najpoznatijeg romskog harmonikaša u Italiji

Situacija se, međutim, nije mnogo promenila.

Otkada zakon dozvoljava roditeljima da decu upišu u željenu, a ne najbližu školu, neromske dece u ovoj ustanovi je sve manje.

„Ovdašnje naselje Nikola Tesla ima mnogo dece, ali ona ne idu ovde u školu, već odlaze u druge krajeve grada.

„Deca ne prepoznaju razliku, igraju se i druže, ali ipak idu u dalje škole, što malo boli“, rekla je 2019. Ajša Alić, pedagoška asistentkinja OŠ Vuk Karadžić.

Ova škola ima i drugu specifičnost – veliki broj romske dece nastavlja dalje školovanje, dodala je Alić.

Pogledajte video: Romi na Balkanu –„Moj jedini cilj je da završim školu“

U Srbiji ima još škola koje pohađaju samo deca romske nacionalnosti, a stopa zaposlenosti Romkinja je samo 12 odsto, zaključak je istraživanja Inkluzija Roma i drugih marginalizovanih grupa, sprovedenog u saradnji sa Nemačkom agencijom za međunarodnu saradnju (GIZ) decembra 2020. godine.

Isto istraživanje pokazalo je da je mali procenat onih koji ne bi voleli da dele komšiluk sa Romima.

Na pitanje da li bi im smetao romski komšija, u Srbiji potvrdno odgovara 19 odsto ispitanika, dok je u Evropskoj uniji taj procenat dvostruko veći.

Međutim, Petar Antić, menadžer projekta za Inkluziju Roma, kaže da se taj broj od 2016. u Srbiji popeo sa 16 na 19 odsto.

Ališanovići, čuvari Zajde Badže, nadaju se da će, sada kada je pristupačnije, svetilište privući još više sugrađana da se upoznaju sa kulturom Roma.

„Prilaze prolaznici svakog četvrtka i raspituju se kakvo je ovo mesto, ja im objasnim i oni se oduševe.

„Neki su postali i redovni posetioci“, kaže Zoran.

Pogledajte video o muzičarkama Aleksandri i Silviji – note su im u srcu

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]