Beloruski avioni spremni su da nose ruske nuklearne bojeve glave, tvrdi predsednik Aleksandar Lukašenko, jedan od retkih saveznika Vladimira Putina u ratu protiv Ukrajine.
Rusija jača vojno prisustvo i na Arktiku, što predstavlja strateški izazov za NATO, rekao je Jens Stoltenberg, generalni sekretar zapadne vojne alijanse.
Dok cene energenata u Evropi vrtoglavo rastu, Rusija sagoreva velike količine prirodnog gasa, koji se ranije izvozio u Nemačku, pokazuje analiza dostavljena BBC-ju.
Fabrika u blizini granice sa Finskom sagoreva gas u vrednosti od 10 miliona dolara svakog dana, tvrde stručnjaci.
Naučnici su zabrinuti zbog velikih količina ugljen-dioksida i čađi koje stvara, što bi moglo da utiče na topljenje arktičkog leda.
Poljska i Slovačka rade na zajedničkom gasovodu kako bi umanjili posledice energetske zavisnosti od Rusije.
- Rusija sagoreva ogromne količine gasa, stručnjaci zbunjeni
- Šest meseci rata u Ukrajini: Hiljade poginulih, milioni izbeglih
- Koliko je opasna nuklearna elektrana u Ukrajini koju su zauzeli Rusi
Prvi put otkako je puštena u rad 1984. godine najveća evropska nuklearna elektrana u Zaporožju bila je privremeno isključena iz ukrajinske elektroenergetske mreže.
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski tvrdi da se Evropa suočila sa opasnošću radioaktivne katastrofe.
Stručnjaci su, po puštanju u rad oba reaktora, saopštili da je nivo radijacije u okolini elektrane, koja je pod kontrolom ruske vojske od marta, u granicama normalnih vrednosti.
Oko nuklearne elektrane se već nedeljama vode borbe, što je izazvalo zabrinutost u svetu, a zaraćene strane svaljuju krivicu jedna na drugu.
Stručnjaci Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) uveravali su da su svi bezbednosni sistemi elektrane ostali u funkciji.
Ipak, usled nestanka struje, reaktori su privremeno isključeni sa mreže, tako da su proradili njihovi sistemi vanredne zaštite.
Problemi u radu uzrokovani su požarima u okolini koji su oštetili električne vodove.
Ukrajina već nedeljama tvrdi da Rusija pokušava da preusmeri električnu energiju iz Zaporožja na sopstvene dalekovode.
Međunarodna agencija za atomsku energiju je upozorila da je „bezbedno sprovođenje energije kroz dalekovode neophodno da bi se osigurala nuklearna bezbednost.“
„Da se agregati nisu uključili, da automatizacija i naše osoblje elektrane nisu reagovali posle nestanka struje, suočili bismo se radioaktivnom katastrofom“, tvrdi Zelenski.
Dan 185.
- Beloruski avioni spremni da nose ruske nuklearne bojeve glave, tvrdi Aleksandar Lukašenko
- Rusija jača vojno prisustvo na Arktiku, upozorava NATO
- Od početka rata, poginulo je skoro 5.600 civila, a skoro trećina Ukrajinaca napustila je domove od početka ruske invazije, kažu iz UN
- U proteklih šest meseci, poginulo je 377 dece, a više od 700 ranjeno, tvrdi ukrajinsko Tužilaštvo
- Od 24. februara u EU je ušlo skoro milion Rusa, saopštila je organizacija Fronteks
- Nivo radijacije u normalnim granicmaa posle višesatnog isključenja poslednja sva reaktora nuklearne elektrane u Zaporožju
- Putin naredio povećanje broja vojnika – od naredne godine ruska vojska mogla bi da ima više od dva miliona pripadnika
- Rusija optužuje Ukrajinu za pogibiju ćerke Putinovog ideološkog saveznika Aleksandra Duganova u eksploziji automobila kod Moskve – više o tome
Šest meseci rata
Prošlo je šest meseci od početka invazije Rusije na Ukrajinu, podsećamo na neke od datuma koji su obeležili rat:
- 24. februar: Ruski predsednik Vladimir Putin naredio je početak invazije na Ukrajinu, koju je nazvao „specijalnom vojnom operacijom“ čiji je cilj „demilitarizacija i denacifikacija“ zemlje
- 7. mart: Ukrajina i Rusija su postigle dogovor o otvaranju humanitarnih koridora za evakuaciju civila iz opkoljenog Marijupolja, ali su pokušaji da se oni organizuju propali zbog nastavka bombardovanja ruskih snaga
- 30. mart: Rusija saopštava da će zaustaviti napad na Kijev. Kasnije će ruske trupe početi oružane akcije na istoku Ukrajine
- 1 april: Po povlačenju ruskih trupa iz Buče, u blizini Kijeva, slike užasa izbijaju na videlo. Na ulicama leže tela mrtvih, ukazujući na masakr civila
- 20. maj: Rusija preuzima kontrolu nad čeličanom Azovstal i time ceo Marijupolj, lučki grad na jugoistoku Ukrajine
- 25. jun: Severodonjeck na istoku Ukrajine pada pod kontrolu ruskih trupa, dok obližnji Lisičank zauzimaju 3. jula, čime je Moskva skoro u potpunosti preuzela kontrolu nad regionom Lugansk
- 1. avgust: Prvi brodovi isplovljavaju iz ukrajinskih luka noseći žitarice za druge zemlje, prema dogovoru postignutom sa Rusijom koja ih je od februara blokirala
Britanski obaveštajci: „Ruska ofanziva nije stala da bi se zaštitili životi civila“
Komentarišući izjavu ruskog ministra odbrane Sergeja Šojgua o namernom usporavanju operacije u Ukrajini kako bi se izbegle civilne žrtve, britanska obaveštajna služba tvrdi da to nije tačno.
„Ovo je skoro sigurno namerna dezinformacija. Ruska ofanziva je zastala zbog lošeg učinka ruske vojske i žestokog ukrajinskog otpora. Ruske trupe koje deluju u Ukrajini više puta su probijale planirane operativne rokove“, tvrdi se u najnovijem izveštaju britanskih obaveštajaca.
Navode i da je „vrlo verovatno da su Šojgu i predsednik Vladimir Putin otpustili najmanje šest generala zato što nisu napredovali dovoljno brzo“.
Upravo je u danu kada je Šojgu dao takvu izjavu, ruska balistička raketa kratkog dometa koju je ispalio sistem Iskander pogodila je voz u gradu Čaplino, ubivši najmanje dvoje dece, navode britanski obaveštajci.
Ovo potvrđuje spremnost Rusije da nanese kolateralnu štetu kada veruje da ima vojnu prednost u lansiranju raketnih ili artiljerijskih udara, tvrdi se iz Londona.
Putin naredio povećanje broja vojnog osoblja
Vladimir Putin potpisao je dekret kojim bi broj vojnog osoblja mogao da poraste za 137.000 u predstojećim mesecima.
Ruske oružane snage sada broje nešto više od milion vojnog osoblja i blizu 900.000 civila.
Putinov dekret dolazi u trenutku širokog procesa regrutacije u zemlji, u kojem se nudi i finansijska dobit.
Ipak, američki Institut za ratne studije procenjuje da je malo verovatno da će ruski predsednik u skorije vreme narediti masovnu mobilizaciju.
Zapadni zvaničnici tvrde da je između 70 i 80 hiljada vojnika ubijeno ili ranjeno otkako je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu pre šest meseci.
„Ukrajina je jedino mesto na planeti gde se sada koristi kasetna municija“
Ovaj zaključak naveden u godišnjem izveštaju švajcarske organizacije Monitor.
Finansiraju ga vlade nekoliko zemalja (među njima i Švajcarska, Kanada i Australija) i od 1999. ova organizacija prati kako se kasetne bombe koriste širom sveta.
Više od 120 zemalja je 2008. godine potpisalo Konvenciju o zabrani takve municije – veoma opasne po civile, ali ni Rusija ni Ukrajina nisu bile među njima.
Švajcarski istraživači u izveštaju pišu da bi, da nije bilo rata između Rusije i Ukrajine, prvi put posle decenije zabeležili smanjenje upotrebe kasetne municije u svetu.
Tokom 2021. od upotrebe ove municije poginulo je 149 ljudi, a do kraja leta 2022. bilo je 689 civilnih žrtava, navodi se.
Sada je Ukrajina jedino mesto na svetu gde se ova vrsta naoružanja aktivno koristi, ističe se u izveštaju.
- Kakvo oružje je ubilo više od 50 ljudi u napadu na železničku stanicu u Ukrajini
- „Mir prosto više nije moguć“: Kako i zašto su propali pregovori Rusije i Ukrajine
- Eksplozije u ruskoj vojnoj bazi na Krimu: Sabotaža, rakete ili cigarete
- „Gde ste bili pre osam godina” i „nije sve tako jednostavno”: Kako i zašto Rusi pravdaju rat u Ukrajini
Prema pisanju Monitora, obe zemlje su koristile kasetnu municiju od početka rata, ali Rusija, tvrdi se, višestruko više.
U desetinama napada pogođene su stambene zgrade, železničke stanice, bolnice, škole i igrališta.
Na ukrajinskoj strani, do avgusta 2022. Monitor je zabeležio tri slučaja upotrebe kasetne bombe – jedan u Hersonu i dva u samoproglašenoj Donjeckoj Narodnoj Republici.
Ruske vlasti nikada nisu eksplicitno priznale upotrebu kasetnih bombi i granata, a još manje njihov uticaj na civilne ciljeve.
Ukrajinske vlasti nisu negirale njihovu upotrebu, ali su insistirale da štite svoju zemlju „u skladu sa međunarodnim humanitarnim pravom“.
Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:
- Čovek koji se vratio iz mrtvih
- „Ovde je sada kao u Černobilju“: Život u gradu duhova na istoku Ukrajine
- „Imam osećaj da se više nikada nećemo vratiti“: Marijupolj posle 80 dana rata
- „Kad granatiranje prestane, izdajnici će biti kažnjeni“ – šta kažu u Donbasu
- „Moja ćerka je vikala i tresla se… a onda je bila mrtva“
- „Ruski vojnici su me silovali i ubili mog muža“
- „Video sam kako ruski vojnici ubijaju moga oca“
- „Gde ćemo sva ta tela“: Život sa ljudima koji skupljaju mrtve u Buči
- Suživot sa mrtvima – užasi nadomak Černigova
- Zločini u Buči: „Žalim što i mene nisu ubili“
- „Mnogo je ljudi ostalo ispod ruševina“ – strašni prizori u gradu nadomak Kijeva
Gde idu izbeglice?
Prema podacima Ujedinjenih nacija, od početka rata 24. februara iz Ukrajine je izbeglo više od osam miliona ljudi.
- 4,1 milion u Poljsku
- 1,3 miliona u Rusiju
- 814.000 u Mađarsku
- 691.000 u Rumuniju
- 525.000 u Slovačku
- 507.000 u Moldaviju
- 16.000 u Belorusiju
Od početka rata u Ukrajini, milioni ljudi napustili su ovu zemlju, dok su iz Rusije otišle hiljade.
BBC želi da ispriča vašu priču: Kako rat u Ukrajini utiče na vašu porodicu? Zašto ste odabrali Srbiju kao mesto za novi početak?
Popunite formular klikom na OVAJ LINK i podelite vaša iskustva sa našim novinarima.
Tražimo odgovore na vaša pitanja: Šta želite da znate o uticaju sukoba u Ukrajini na Balkan?
Pošaljite nam vaša pitanja klikom na OVAJ LINK.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
