Residential houses destroyed by Russian military strike are seen, as Russia's attack on Ukraine continues, in the town of Orikhiv, Zaporizhzhia region, Ukraine August 27, 2022.

REUTERS/Dmytro Smolienko
Stambene kuće uništene u napadima na Orehov, u zaporoškoj oblasti

Ruske trupe granatiraju grad Energodar, u regionu Zaporožje, javljaju lokalne vlasti, dok ruske agencije za bombardovanje okrivljuju ukrajinsku vojsku, a eksplozije su se tokom vikenda čule u Harkovu, Lugansku, Donjecku, Hersonu i Nikolajevu.

Prema objavi gradonačelnika Energodara – gde se nalazi nuklearna elektrana koja je pod kontrolom Rusa od marta – u napadu su razbijeni prozori i kuće, a plamen je zahvatio automobile i dvorišta.

Rusija za granatiranje okrivljuje ukrajinsku vojsku, navodeći da ima i žrtava. BBC nije u mogućnosti da brzo proveri ove navode.

Obavezna evakuacija civila iz istočnih područja gde se vode višemesečne borbe i dalje sporo napreduje, a i oni koji su otišli razmatraju mogućnost povratka.

Koliko je teško milionima izbeglica koji su napustili svoje domove, pokazuje i to što je deo onih koji su na početku rata izbegli na zapad zemlje, najviše u grad Lavov, sada spremno da se vrate kućama u žarišta sukoba, javlja BBC na ruskom.

Usled stalnih napada na oblast u blizini najveće nuklearne elektrane u Evropi u Zaporožju, pod kontrolom ruskih snaga, za šta se obe strane međusobno optužuju, čelnici ove oblasti napravili su plan evakuacije.

Prethodnog dana, upravo zbog ove elektrane Rusija je blokirala usvajanje deklaracije o nukearnom naoružanju u Ujedinjenim nacijama


Dan 187.

  • Enerdogar, grad u kome se nalazi nuklearna elektrana Zaporožje, bobmardovan u nedelju – Rusija i Ukrajina razmenjuju optužbe
  • Usled stalnih napada na oblast u blizini najveće nuklearne elektrane u Evropi u Zaporožju, pod kontrolom ruskih snaga, za šta se obe strane međusobno optužuju, čelnici ove oblasti napravili su plan evakuacije
  • Tokom akcije „Ukrajina je ujedinjena“ na mostu u Kijevu, u nedelju prepodne okupljeni su proneli džinovsku ukrajinsku zastavu
  • Prethodno Rusija blokirala usvajanje sporazuma o sprečavanju nuklearnog širenja u UN
  • Britanci šalju podvodne dronove Ukrajini za čišćenje obale od mina
  • Putin naredio povećanje broja vojnika, ali teško da će to promeniti tok rata u Ukrajini, smatra britansko Ministarstvo odbrane
  • Beloruski avioni spremni su da nose ruske nuklearne bojeve glave, tvrdi predsednik Aleksandar Lukašenko, jedan od retkih saveznika Vladimira Putina u ratu protiv Ukrajine.
  • Rusija jača vojno prisustvo na Arktiku, upozorava NATO
  • Od početka rata, poginulo je skoro 5.600 civila, a skoro trećina Ukrajinaca napustila je domove od početka ruske invazije, kažu iz UN
  • U proteklih šest meseci, poginulo je 377 dece, a više od 700 ranjeno, tvrdi ukrajinsko Tužilaštvo
  • Od 24. februara u EU je ušlo skoro milion Rusa, saopštila je organizacija Fronteks

Šest meseci rata

Ukrajina i Rusija: Šest meseci od početka rata
The British Broadcasting Corporation

Kako žive izbeglice?

Desetine hiljada ljudi koji su na početku ruske agresije bili primorani da napuste Donbas i druge istočne regione Ukrajine ni šest meseci kasnije ne mogu da organizuju normalan život.

Iako su otišli u očaju zbog beskrajnog rata i nesigurnosti, ozbiljno razmatraju opcije za povratak kući.

Uprkos tome što mnogi, najverovatnije, više nemaju dom.

Penzioner Vladimir je u Lavov došao iz Slavjanska.

Penziju troši na iznajmljivanje stana, dolazi do izbegličkog centra po namirnice.

Kaže da ako se kuhinja zatvori, moraće da ide kući.

„Ništa nije večno. Vratićemo se kući na bilo koji način, kako kažu, dobro je ići u posete, ali kod kuće je bolje“, kaže Vladimir.

„ DNR (Donjecka narodna republika)… oni bombarduju odatle, odavde… Ali nema velike štete – zvao sam kući – ne“, rekao je za BBC.

Paralelno s tim, obavezna evakuacija stanovnika Donjecke oblasti se odvija sporo, ali ukrajinske vlasti insistiraju da je napuštanje fronta bukvalno pitanje života i smrti.

„Što više ljudi sada napusti region Donjecka, ruska vojska će imati vremena da ubije manje ljudi“, jednostavno je Zelenski objasnio potrebu za ovim korakom, koji bi trebalo da se završi pre grejne sezone.

Izbeglice se suočavaju sa brojnim problemima – nedostatak novca, nemogućnost zaposlenja na drugim mestima, a mnogi i ne znaju jezik tamo gde dođu.

Ukrainian men walk in front of damaged houses following recent Russian shelling, as Russia's attack in Ukraine continues, in the city of Slovyansk, in Donetsk region, Ukraine August 28,2022. REUTERS/Ammar Awad

AMMAR AWAD/REUTERS
Dvojica Ukrajinaca ispred zgrade uništene u višemesečnom granatiranju ruske vojske u Donjeckom regionu. Grad Slavjansk, 28. avgust

Plan evakuacije iz Zaporožja

Za evakuaciju je spremna i nuklearna elektrana Zaporožje, koja je ponovo granatirana, za šta obe strane optužuju jedna drugu.

nuklearna elektrana

Reuters
Nuklearna elektrana Zaporožje koju od marta kontroliše ruska vojska

Ruska uprava Zaporoške oblasti izradila je plan evakuacije stanovništva u slučaju havarije u Zaporoškoj nuklearki, na koju upozoravaju i Ukrajina i međunarodna zajednica.

„Mi smo se, naravno, pripremili za bilo kakav razvoj situacije i stoga smo razvili plan za evakuaciju stanovništva u slučaju da se takva potreba pojavi“, rekao je Jevgenij Balicki, šef okupacione administracije, u intervjuu za RIA Novosti.

Radnici nuklearne elektrane – najveće u Evropi – optužuju rusku vojsku za psihički i fizički pritisak.

Ukrajinske vlasti kažu da Rusija ugrožava stanicu i sprovodi redovno granatiranje.

S druge strane, ruske vojne i okupacione vlasti svakodnevno optužuju Ukrajinu za granatiranje.

Sada stanica radi normalno i nivo radijacije je normalan, tvrdi Balicki (suprotno pričama osoblja stanice, koje je razgovaralo sa novinarima pod uslovom da ostane anonimno).

Ruska vojska preuzela je kontrolu nad nuklearnom elektranom početkom marta.

Pre nekoliko dana, prvi put otkako je puštena u rad 1984. godine, elektrana u Zaporožju bila je privremeno isključena iz ukrajinske elektroenergetske mreže.

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski tvrdi da se Evropa tada suočila sa opasnošću radioaktivne katastrofe koja je izbegnuta zahvaljujući tome što su uključili agregati.

Ukrajina već nedeljama tvrdi da Rusija pokušava da preusmeri električnu energiju iz Zaporožja na sopstvene dalekovode.

Međunarodna agencija za atomsku energiju je upozorila da je „bezbedno sprovođenje energije kroz dalekovode neophodno da bi se osigurala nuklearna bezbednost.“

Nuklearno naoružanje: Koliko smo daleko od sveta bez nuklearki
The British Broadcasting Corporation

Kako je tekla diskusija u Ujedinjenim nacijama?

Sporazum o spečavanju nuklearnog naoružanja svakih pet godina obnavlja 191 zemlja potpisnica.

Najnovijem nacrtu teksta usprotivila se Rusija navodeći „ozbiljnu zabrinutost“ zbog vojnih aktivnosti oko ukrajinskih nuklearnih elektrana, posebno Zaporožja.

Diskusija je usledila posle četvoronedeljne konferencije u Njujorku.

Ideja sporazuma je da spreči širenje nuklearnog oružja, promoviše potpuno razoružanje i unapredi saradnju u mirnom korišćenju nuklearne energije.

Ministarka inostranih poslova Australije Peni Vong rekla je da je „duboko razočarana“ nedostatkom sporazuma.

„Rusija je opstruirala napredak odbijajući da napravi kompromis u vezi sa predloženim tekstom koji su prihvatile sve druge države“, rekla je ona.

Ruski predstavnik Igor Višnjevecki je osudio nedostatak „ravnoteže“ u nacrtu konačnog teksta na više od 30 stranica.

„Naša delegacija ima ključnu zamerku na određene paragrafe koji su besramno politički“, rekao je on, ponovivši nekoliko puta da Rusija nije jedina zemlja koja ima primedbe na tekst.

Predstavnica Amerike, ambasadorka Boni Dženkins, rekla je da SAD „duboko žale zbog ovog ishoda, a još više zbog ruskih akcija koje su nas danas dovele ovde“.

Ni prošlog puta, učesnici diskusije o reviziji 2015. godine takođe nisu uspeli da postignu dogovor.

Ovogodišnji sastanak trebalo je da bude održan 2020. godine, ali je odložen zbog pandemije kovida.

sedište UN u Njujorku

AFP
Sedište UN u Njujorku

Povećanje ruske vojske ne bi trebalo da utiče na rat u Ukrajini, ocenjuje britansko Ministarstvo odbrane

Russian marines in Seaborne Assault 2022 international competition in Kaliningrad region - 17 August

Reuters
Rusija ulaže napore da modernizuje vojsku poslednjih godina, a jedna od mera je porast broja vojnika na ugovor

Plan Rusije da proširi oružane snage verovatno neće uticati na rat u Ukrajini, saopštilo je britansko Ministarstvo odbrane.

Vladimir Putin je nedavno potpisao ukaz o povećanju vojnog osoblja ruskih oružanih snaga na više od 1,15 miliona – što je potencijalno povećanje od 137.000.

Ali Ministarstvo odbrane je saopštilo da je malo verovatno da će pojačanje povećati borbenu moć Rusije – delom zbog tekućih gubitaka.

Ukaz predsednika Putina usledio je usred akcije regrutovanja vojske.

Bilo je izveštaja da su regruteri čak posećivali zatvore, obećavajući zatvorenicima slobodu i novac.

Trenutno, Rusija ima nešto više od milion vojnog osoblja, plus skoro 900.000 civilnog osoblja.

Aamerički Institut za ratne studije procenjuje da je malo verovatno da će ruski predsednik u skorije vreme narediti masovnu mobilizaciju.

Zapadni zvaničnici tvrde da je između 70 i 80 hiljada vojnika ubijeno ili ranjeno otkako je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu pre šest meseci.


„Ukrajina je jedino mesto na planeti gde se sada koristi kasetna municija“

Ovaj zaključak naveden u godišnjem izveštaju švajcarske organizacije Monitor.

Finansiraju ga vlade nekoliko zemalja (među njima i Švajcarska, Kanada i Australija) i od 1999. ova organizacija prati kako se kasetne bombe koriste širom sveta.

Više od 120 zemalja je 2008. godine potpisalo Konvenciju o zabrani takve municije – veoma opasne po civile, ali ni Rusija ni Ukrajina nisu bile među njima.

Prema pisanju Monitora, obe zemlje su koristile kasetnu municiju od početka rata, ali Rusija, tvrdi se, višestruko više.

kasetne bombe

BBC

Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:


Gde idu izbeglice?

Prema podacima Ujedinjenih nacija, od početka rata 24. februara iz Ukrajine je izbeglo više od deset miliona ljudi, od toga je šest miliona otišlo u susedne zemlje.

  • 4,1 milion u Poljsku
  • 1,3 miliona u Rusiju
  • 814.000 u Mađarsku
  • 691.000 u Rumuniju
  • 525.000 u Slovačku
  • 507.000 u Moldaviju
  • 16.000 u Belorusiju

UGC

BBC

Od početka rata u Ukrajini, milioni ljudi napustili su ovu zemlju, dok su iz Rusije otišle hiljade.

BBC želi da ispriča vašu priču: Kako rat u Ukrajini utiče na vašu porodicu? Zašto ste odabrali Srbiju kao mesto za novi početak?

Popunite formular klikom na OVAJ LINK i podelite vaša iskustva sa našim novinarima.


UGC

BBC

Tražimo odgovore na vaša pitanja: Šta želite da znate o uticaju sukoba u Ukrajini na Balkan?

Pošaljite nam vaša pitanja klikom na OVAJ LINK.


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.