Rusija i Ukrajina: Eksplozije u Odesi samo dan posle potpisivanja sporazuma o izvozu žitarica

Dogovor o nastavku isporuke ukrajinskih žitarica visi u vazduhu posle samo jednog dana pošto je raketama gađana ključna luka Odesa.

Oleksandar Kubrakov, ministar infrastrukture, rekao je da se tehničke aktivnosti za pripremu isporuke žitarica brodovima nastavljaju bez obzira na kršenje sporazuma postignutog u petak.

Međutim, Vladimir Zelenski, predsednik Ukrajine, upozorava da je napad dokaza da će Rusija naći načina da se sporazum ne sprovede.

Prema sporazumu Moskve i Kijeva, Rusija se složila da ne cilja luke kada su isporuke žitarica u toku.

• Koji je Putinov sledeći korak posle zauzimanja Luganska
• Šta znamo o otcepljenim ukrajinskim oblastima Donjeck i Lugansk
• Kako je Rusija pustila vodu iz Dnjepra u Krim i kakav rizik to nosi sa sobom

Dve Kalibr rakete pogodile su luku u Odesi, a još dve su oborile ukrajinske protivazdušne jedinice, objavio je komandni centar ukrajinske vojske na jugu zemlje u postu na društvenim mrežama.

Nije pričinjena veća šteta, tvrde iz centra.

Vlada Turske, čijim zalaganjem je dogovor i postignut, saopštila je da ruski zvaničnici nisu preuzeli odgovornost za napad.

„Rusi su nam rekli da oni nemaju nikakve veze sa ovim napadom i da pažljivo proučavaju sve što se dogodilo“, rekao je Hulusaj Akar, ministar odbrane Turske,

Rusko ministarstvo odbrane saopštilo je da su korišćene visoko precizne rakete za uništenje skladišta u kojima su čuvane rakete Harpun, pomoć ukrajinskoj vojsci od NATO-a.

Viktor Orban, mađarski premijer, rekao je da Ukrajina ne može da pobedi u ratu sa Rusijom.

U obraćanju učesnicima međunarodne konferencije konzervativaca, rekao je da bi rat mogao da se završi samo mirovnim pregovorima Vašingtona i Moskve.

„Potrebna je nova strategija, usmerena da mirovne pregovore, a ne na pobedu u ratu“, rekao je Orban, čiji se stavovi često razlikuju od ostalih lidera zemalja Evropske unije.

Dogovor oko isporuka žita

Moskva i Kijev su u petak potpisali sporazum o izvozu žitarica iz blokiranih crnomorskih luka.

„Danas imamo svetionik na Crnom moru koji nam ukazuje na tračak nade i mogućnost da donesemo svetu olakšanje koje je preko potrebno u ovim vremenima“, rekao je Antonio Gutereš, generalni sekretar Ujedinjenih nacija.

Iako je ruska vojska do sada zauzela celu istočnu oblast Luganska i delove donjecke oblasti, sa ciljem da osvoji ceo region Donbasa, ukrajinska vojna komanda tvrdi da nema značajnijeg napretka ruskih trupa na istočnom i južnom frontu.

Nešto ranije, Ričard Mur, šef britanske obaveštajne službe MI6, tvrdi da su ruske trupe na izmaku snaga i da će to dati šansu Ukrajincima da uzvrate.

„Naša procena je da će Rusima biti sve teže da obezbede ljudstvo i opremu u narednih nekoliko nedelja. Njihova ofanziva gubi na zamahu i ostaće bez snage“, tvrdi on.

Ruske snage se verovatno približavaju drugoj najvećoj ukrajinskoj elektrani Vuhlehirska, 50 kilometara severoistočno od Donjecka, saopštila je u četvrtak britanska vojna obaveštajna služba.

„Rusija daje prioritet zauzimanju ključne nacionalne infrastrukture, kao što su elektrane“, navelo je britansko ministarstvo odbrane u redovnom biltenu, prenosi Rojters.

Dan 150. – najnovije

• Ponovo gađana luka u Odesi, samo dan po potpisivanju sporazuma o izvozu blokiranih žitarica iz ukrajinskih crnomorskih luka
• Rusija odbacila odgovornost za napad
• Ukrajina je jedan od najvećih svetskih proizvođača žitarica
• Svetska nestašica ukrajinskog žita od invazije Rusije u februaru dovela je do porasta cena hrane i dovela milione ljudi u opasnost od gladi
• Evropska unija (EU) odobrila je petu tranšu novčane pomoći Ukrajini za nabavku oružja u iznosu od 500 miliona evra, saopštio je Evropski savet.
• Sada ukupna novčana sredstva koja je EU opredelila kao pomoć Ukrajini za kupovinu oružja iznose 2,5 milijarde evra.
• „Glad ne izaziva Moskva, već Ukrajina i Zapad“, kaže Sergej Lavrov, šef ruske diplomatije
• Rusija je ponovo otvorila gasovod Severni tok 1, posle desetodnevne pauze zbog popravki i održavanja

Sporazum o deblokadi žitarica

Sergej Šojgu, ruski ministar odbrane i Aleksandar Kubrakov ukrajinski ministar za infrastrukturu potpisali su u Istanbulu odvojene, ali identične sporazume sa zvaničnicima UN i Turske o ponovnom otvaranju blokiranih crnomorskih ruta za isporuku.

Ukrajinski zvaničnici su rekli da zbog petomesečne invazije ne žele da stave njihove potpise na isti dokument kao i ruski predstavnici, navodi agencija AFP.

Plan podrazumeva:

• Ukrajinski brodovi kao pratnja tankera sa žitaricama koji će ploviti kroz minirane vode
• Rusija pristaje na primirje dok se pošiljke kreću
• Turska, uz podršku Ujedinjenih nacija, vrši inspekciju brodova, kako bi ublažila ruski strah od šverca oružja

Međutim, još nije potpuno izvesno da je dogovor postignut.

Ukrajina je jedan od najvećih izvoznika žitarica, uglavnom u siromašne zemlje.

Nakon što je Rusija blokirala Odesu i druge luke u Crnom moru, tamo se nakupilo oko 20 miliona tona žitarica.

• Rusija optužena da krade ukrajinsko žito, gde ga odvozi
• Može li Ukrajina da pomogne da se prehrani svet uprkos ratu

Sergej Lavrov, šef ruske diplomatije, odbacuje optužbe da Rusija izaziva glad u svetu, već da to čine Ukrajina i neke zapadne zemlje.

„Nakon što je pandemija korona virusa izazvala krizu, Zapad je povećao emisiju novca da bi privukao robu i tokove hrane, što je pogoršalo situaciju u zemljama u razvoju koje zavise od uvoza prehrambenih proizvoda.

„Tada je situacija na tržištu hrane počela da se pogoršava. Sankcije koje je Zapad uveo Rusiji poslednjih meseci doprinele su tom negativnom trendu“, rekao je Lavrov, prenose ruski mediji.

SAD strahuju od nestašice hrane, kupile rusko đubrivo

Tanker s ruskim đubrivom plovi ka Sjedinjenim Državama u vreme opšte zabrinutosti da bi vrtoglavi rast globalnih cena đubriva mogao da dovede do nestašice hrane, prenosi Rojters.

Tanker sa oko 39.000 tona rastvora uree amonijum nitrata, đubriva proizvedenog kombinovanjem uree, azotne kiseline i amonijaka, trebalo bi da stigne u ponedeljak u Nju Orleans, prema izvorima britanske agencije.

Brod je utovaren prošlog meseca u Sankt Peterburgu.

Detalji o ruskom prodavcu i američkom kupcu trenutno poznati, a Ministarstvo finansija SAD i američka agencija za carinu i bezbednost granica odbili su komentar.

Administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena nije stavila na crnu listu ruske poljoprivredne proizvode ni đubrivo, posle napada Moskve na Ukrajinu, ali su se mnoge zapadne banke i trgovci klonili ruskih isporuka iz straha da ne uđu u problem pošto se propisi brzo menjaju.

Vašington je sankcionisao rusku sirovu naftu, naftne derivate, ugalj i tečni prirodni gas.

Rusija i Ukrajina su vodeći izvoznici đubriva, ključne komponente za obezbeđenje visokih prinosa kukuruza, soje, pirinča i pšenice.

Američki, ali i poljoprivrednici širom sveta, smanjili su upotrebu đubriva zbog visokih cena, kao i površine planirane za obrađivanje.

Sjedinjene Države su 2021. uvezle iz Rusije đubriva uree amonijum nitrata u vrednosti od 262,6 miliona dolara, prema podacima Ministarstva trgovine.

Komisija za međunarodnu trgovinu SAD ove nedelje je ukinula velike antidamping i antisubvencione dažbine na uvoz amonijum nitratnog đubriva iz Rusije, u nastojanju da ublaži nestašicu i rast cena.

EU odobrila sedmi paket sankcija Rusiji

Savet Evropske unije odobrio je novi paket sankcija Rusiji, koji obuhvata delimični embargo na zlato, objavila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen na Tviteru.

Rusko zlato će biti zabranjeno u Evropi, ali ovo je prilično simboličan korak, pošto EU još ne kupuje poluge iz te zemlje.

Sankcije će biti uvedene protiv više od 50 ljudi, a među njima je i gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanjin, kao i neki glumci bliski ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.

Ruske vlasti proširile su spisak zemalja koje smatraju neprijateljskim.

Među njima su i Hrvatska, Slovenija, Grčka, Slovačka i Danska.

Sve ove zemlje su još u martu, kao članice EU već bile na toj listi, samo su sada proširene ruske sankcije o ograničavanju broja lokalnih radnika koje ambasade i konzulati ovih država mogu da zaposle u Rusiji.

Procena CIA: Poginulo 15.000 ruskih vojnika do sada

Sjedinjene Američke Države procenjuju da su ruski gubici u Ukrajini dostigli oko 15.000 mrtvih i možda 45.000 ranjenih, rekao je direktor CIA Vilijam Berns i dodao da je Ukrajina takođe pretrpela značajne gubitke.

„Poslednje procene američke obaveštajne zajednice bile bi nešto blizu 15.000 (ruskih snaga) ubijenih i možda tri puta više ranjenih. Dakle, prilično značajni gubici“, rekao je Barns.

On je dodao da su i Ukrajinci pretrpeli velike gubitke, verovatno nešto manje od Rusa.

Rusija je smrt pripadnika oružanih snaga klasifikovala kao državnu tajnu.

Jedini put kada je broj žrtava objavljen je 25. marta, a do tada je poginuo 1.351 ruski vojnik.

SAD: Posle Krima, Rusija planira aneksiju još nekih delova Ukrajine

Portparol američkog Saveta za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi rekao je da Rusija već planira da anektira velike delove ukrajinske teritorije.

Optužio je Moskvu da ima sličan scenario kao kada je je 2014. anektirala poluostrvo Krim posle referenduma.

Kirbi je rekao da Rusija postavlja nelegitimne proruske zvaničnike da upravljaju okupiranim regionima Ukrajine.

Novpostavljene „administracije“ bi zatim organizovale lokalne referendume o ulasku u sastav Rusije, verovatno već u septembru.

Kirbi je rekao da će Rusija koristiti rezultate „kako bi pokušala da opravda pripajanje suverene ukrajinske teritorije“.

Krim je pripojen Rusiji 2014. posle referenduma organizovanog na brzinu, koji međunarodna zajednica smatra nezakonitim, a na kojem su birači odlučili da se poluostrvo priključi Rusiji.

Slična glasanja koja se održavaju u drugim delovima Ukrajine bi skoro sigurno dovela do slične situacije, sa bilo kojim protivljenjem pridruživanju Rusiji u velikoj meri potisnuto.

Kirbi je rekao da „razotkriva“ ruske planove „kako bi svet znao da je svaka navodna aneksija s predumišljajem, nezakonita i nelegitimna“, i obećao da će dobiti brz odgovor od SAD i njihovih saveznika.

Oblasti koje su na meti aneksije su, prema tvrdnjama Amerike, Herson, Zaporožje, Donjeck i Lugansk.

Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:

• Čovek koji se vratio iz mrtvih
• „Ovde je sada kao u Černobilju“: Život u gradu duhova na istoku Ukrajine
• Rusija briše istoriju u ukrajinskom „mrtvom gradu“
• „Imam osećaj da se više nikada nećemo vratiti“: Marijupolj posle 80 dana rata
• „Kad granatiranje prestane, izdajnici će biti kažnjeni“ – šta kažu u Donbasu
• „Moja ćerka je vikala i tresla se… a onda je bila mrtva“
• „Ruski vojnici su me silovali i ubili mog muža“
• „Video sam kako ruski vojnici ubijaju moga oca“
• „Gde ćemo sva ta tela“: Život sa ljudima koji skupljaju mrtve u Buči
• Suživot sa mrtvima – užasi nadomak Černigova
• Zločini u Buči: „Žalim što i mene nisu ubili“
• „Mnogo je ljudi ostalo ispod ruševina“ – strašni prizori u gradu nadomak Kijeva

Gde idu izbeglice?

Prema podacima Ujedinjenih nacija, od početka rata 24. februara iz Ukrajine je izbeglo više od osam miliona ljudi.

• 4,1 milion u Poljsku
• 1,3 miliona u Rusiju
• 814.000 u Mađarsku
• 691.000 u Rumuniju
• 525.000 u Slovačku
• 507.000 u Moldaviju
• 16.000 u Belorusiju

Od početka rata u Ukrajini, milioni ljudi napustili su ovu zemlju, dok su iz Rusije otišle hiljade.

BBC želi da ispriča vašu priču: Kako rat u Ukrajini utiče na vašu porodicu? Zašto ste odabrali Srbiju kao mesto za novi početak?

Popunite formular klikom na OVAJ LINK i podelite vaša iskustva sa našim novinarima.

Tražimo odgovore na vaša pitanja: Šta želite da znate o uticaju sukoba u Ukrajini na Balkan?

Pošaljite nam vaša pitanja klikom na OVAJ LINK.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]