Dan pošto je generalni sekretar Ujedinjenih nacija uputio novi apel da se demilitarizuje zona oko najveće nuklearne elektrane u ukrajinskoj oblasti Zapororožje, zaposleni u ovom postrojenju su uputili poruku: „Ne dozvolite da se desi nepopravljivo“.
„Stanite i razmislite! Opasnost od nuklearne katastrofe je velika, posledice mogu biti poput onih u Černobilju i Fukušimi“, poručuju Ukrajinci, zaposleni u elektrani koja je pod ruskom kontrolom od marta.
U apelu se navodi da su za pet meseci, koliko je prošlo otkako su Rusi zauzeli nuklearku, „prekršene mnoge pravne norme, principi i propisi bezbednosti“.
Od 5. avgusta, područje oko nuklearne elektrane je konstantno granatirano, za šta se zaraćene strane međusobno optužuju.
Rusija je odbacila apele za potpunu demilitarizaciju područja oko nuklearne elektrane Zaporožje na jugu Ukrajine, uz objašnjenje da bi taj potez fabriku učinio ranjivijom.
- Ukrajinski radnici nuklearne elektrane: „Rusi nas drže na nišanu“
- Koliko je opasna nuklearna elektrana u Ukrajini koju su zauzeli Rusi
- Nuklearna elektrana Zaporožje: Ukrajinci se pripremaju za najgore
Iz Obaveštajne uprave (GUR) Ministarstva odbrane Ukrajine tvrde da „imaju saznanja o mogućoj pripremi terorističkog akta ruskih snaga na teritoriji nuklearke Zaporožje“.
Prema rečima Ukrajinaca, predstavnici Rosatoma, državne korporacije za nuklearnu energiju, napustili su teritoriju nuklearnog objekta.
„S obzirom na naoružanje koje se nalazi na teritoriji nuklearne elektrane, kao i na ponovljena provokativna granatiranja, postoji velika verovatnoća terorističkog napada velikih razmera na nuklearni objekat“, tvrde ukrajinski obaveštajci.
BBC nije u mogućnosti da nezavisno proveri ove tvrdnje.
Dan 178.
- U granatiranju Harkova poginulo najmanje 17, a više od 40 ljudi ranjeno, tvrde ukrajinske vlasti
- Apel ukrajinskog osoblja u nuklearnoj elektrani Zaporožje:
- Ukrajinski obaveštajci tvrde da „ruske snage pripremaju teroristički akt na teritoriji nuklearke Zaporožje“
- UN traže demilitarizaciju zone oko najveće evropske nuklearne elektrane, ali je Rusija odbacila te apele
- U Ukrajini je od početka rata poginulo 5.500 civila, saopštile su UN
- BBC ruski servis je do sada uspeo da identifikuje više od 5.700 ruskih vojnika koji su poginuli u ratu u Ukrajini
„Nemoćni smo pred ljudskim ludilom“
Zaposleni u nuklearnoj elektrani Zaporožje apelovali su na sve da zaustave sukobe.
„Artiljerijski udari su sve razorniji i opasniji, a pretnja uništavanja kritičnih objekata postaje sve realnija“, navodi se u apelu.
„Stanite i razmislite! Ovo što se dešava je strašno i van zdravog razuma! Razmislite o budućnosti naše planete, budućnosti naše i vaše dece! Naša planeta je mala, i apsurdno je pretpostaviti da ćete negde moći da se sakrijete od posledica nuklearne katastrofe velikih razmera“, napisali su u četvrtak zaposleni u toj stanici.
Poručili su i da znaju kako profesionalno da upravljaju nuklearnom reakcijom, ali i da su „nemoćni pred ljudskom neodgovornošću i ludilom“.
Apel je objavljen u danu kada je generalni sekretar UN Antonio Gutereš pozvao Rusiju i Ukrajinu na demilitarizaciju zone oko nuklearnog postrojenja.
„Moramo reći istinu – svaka potencijalna šteta u Zaporožju je samoubistvo“, rekao je Gutereš, koji je zajedno sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom boravio u četvrtak u Ukrajini.
Erdogan je poručio da svet ne želi „još jedan Černobilj“, upozoravajući na mogućnost nuklearne katastrofe ako se sukob tamo nastavi.
Moskva je u međuvremenu odbacila novi apel da se zona demilitarizuje.
- Nuklearna elektrana Zaporožje: Ukrajinci se pripremaju za najgore
- Ukrajinski radnici nuklearne elektrane: „Rusi nas drže na nišanu“
Ukrajinska državna nuklearna kompanija Energoatom tvrdi da ruske snage planiraju da isključe funkcionalne blokove u nuklearnoj elektrani Zaporožje kao i da ih „skinu“ sa električne mreže.
Energoatom je u saopštenju naveo da veruje da se Rusija sprema da tamo izvede „provokaciju velikih razmera“.
Generalni sekretar UN je pozvao Moskvu i Kijev da u „duhu kompromisa“ obezbede uspešnu primenu sporazuma o žitu kako bi se izvoz iz Ukrajine nastavio.
Govoreći na konferenciji za novinare posle razgovora u Lavovu, Gutereš je rekao da je 21 brod u skladu sa ranije postignutim sporazumom otplovio iz ukrajinskih luka za manje od mesec dana, a da je 15 brodova otišlo iz Istanbula za Ukrajinu kako bi se natovarili žitom i drugim zalihama hrane.
Ukrajina i Rusija su 22. jula u Istanbulu potpisale dogovor, sa Turskom i Ujedinjenim nacijama kao garantima sporazuma, o deblokadi luka na Crnom moru.
Rusija se obavezala da neće gađati luke dok traju isporuke robe.
Procenjuje se da Ukrajina treba da isporuči oko 20 miliona tona žitarica koje je Rusija blokirala od početka rata, što je izazvalo krizu u nabavci hrane širom sveta.
Moskva, međutim, za krizu optužuje zapadne zemlje koje su Rusiji uvele stroge sankcije.
Rusija: Sukob sa Zapadom moguć, ali ne nuklearni
Portparol ruskog ministarstva spoljnih poslova rekao je da, iako je sukob sa Zapadom moguć, direktan nuklearni sukob sa SAD i NATO ne bi bio u interesu Rusije.
„Rusija nikada nije zveckala oružjem, posebno nuklearnim oružjem.
„Ali događaji u Ukrajini… jasno pokazuju da je sukob sa kolektivnim Zapadom sasvim stvaran“, rekao je Ivan Nečajev, prenela je agencija Interfaks.
Moskva je „posvećena principu da u nuklearnom ratu ne može biti pobednika i da ga nikada ne treba pokrenuti“, rekao je on.
„Rusija, kao nuklearna sila, nastaviće da se ponaša što je moguće odgovornije. Direktan sukob sa SAD i NATO nije u našem interesu.
„Ruska vojna doktrina dozvoljava nuklearni odgovor samo kao odgovor na agresiju upotrebom oružja za masovno uništenje, ili kada je samo postojanje države ugroženo“, dodao je.
Napadi na Harkov – raste broj poginulih
U dva ruska napada na grad Harkov, na istoku Ukrajine, u sredu uveče i u četvrtak rano ujutro, poginulo je poginulo je 17 ljudi, a više od 40 ranjeno, saopštile su lokalne vlasti.
Kao rezultat prvog udara u sredu uveče, uništeni su stambena zgrada gde je hostel u Harkovu, a u drugom napadu, u četvrtak rano ujutro, uništene su zgrade i infrastrukturni objekti.
Državna služba za vanredne situacije objavila je fotografije na kojima se vidi zapaljena zgrada u naselju Saltovski, koje je od početka rata pod stalnom vatrom.
Tamara, jedna od stanarki pogođene zgrade, rekla je ukrajinskim medijima da je ostala bez krova nad glavom.
„Bila je noć, svi smo bili kod kuće.
„Na trećem spratu je bilo mnogo starih ljudi, a sredina zgrade se obrušila. U zgradi je živelo do 50 ljudi“, kaže ona.
Ukrajinci tvrdi da hostel „nije bio vojni objekat“ i da su stradali „isključivo civili, penzioneri i deca“.
Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:
- Čovek koji se vratio iz mrtvih
- „Ovde je sada kao u Černobilju“: Život u gradu duhova na istoku Ukrajine
- Rusija briše istoriju u ukrajinskom „mrtvom gradu“
- „Imam osećaj da se više nikada nećemo vratiti“: Marijupolj posle 80 dana rata
- „Kad granatiranje prestane, izdajnici će biti kažnjeni“ – šta kažu u Donbasu
- „Moja ćerka je vikala i tresla se… a onda je bila mrtva“
- „Ruski vojnici su me silovali i ubili mog muža“
- „Video sam kako ruski vojnici ubijaju moga oca“
- „Gde ćemo sva ta tela“: Život sa ljudima koji skupljaju mrtve u Buči
- Suživot sa mrtvima – užasi nadomak Černigova
- Zločini u Buči: „Žalim što i mene nisu ubili“
- „Mnogo je ljudi ostalo ispod ruševina“ – strašni prizori u gradu nadomak Kijeva
Gde idu izbeglice?
Prema podacima Ujedinjenih nacija, od početka rata 24. februara iz Ukrajine je izbeglo više od osam miliona ljudi.
- 4,1 milion u Poljsku
- 1,3 miliona u Rusiju
- 814.000 u Mađarsku
- 691.000 u Rumuniju
- 525.000 u Slovačku
- 507.000 u Moldaviju
- 16.000 u Belorusiju
Od početka rata u Ukrajini, milioni ljudi napustili su ovu zemlju, dok su iz Rusije otišle hiljade.
BBC želi da ispriča vašu priču: Kako rat u Ukrajini utiče na vašu porodicu? Zašto ste odabrali Srbiju kao mesto za novi početak?
Popunite formular klikom na OVAJ LINK i podelite vaša iskustva sa našim novinarima.
Tražimo odgovore na vaša pitanja: Šta želite da znate o uticaju sukoba u Ukrajini na Balkan?
Pošaljite nam vaša pitanja klikom na OVAJ LINK.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
