Dok se nastavljaju ruska granatiranja gradova na istoku, kao i višenedeljne borbe za Bahmut i Vuledar u oblasti Donjecka, šef plaćeničke grupe Vagner Jevgenij Prigožin poručuje da mesečno ta ofanziva košta milijardu dolara.

Odgovarajući na pritužbe plaćenika da nema dovoljno municije za bitku u Bahmutu, Prigožin je rekao da za napredovanje oružanih snaga treba „oko 10.000 tona mesečno“.

„Kilogram municije košta 50 dolara, 10.000 tona košta 500 miliona dolara.

„Ako se dodaju ‘visoko precizni’ tenkovi, mitraljezi, rakete i bilo koje drugo đubre – dobijate još 500 miliona. Ukupno, milijarda „, podelio je Prigožin proračune.

Dan ranije, u intervjuu za švajcarski RSI, papa Franja je istakao da iza rata u Ukrajini stoje interesi ne samo Rusije, već nekoliko modernih imperija.

Prvi čovek Katoličke crkve dodao je da je spreman da razgovara i sa ruskim predsednikom Putinom o miru.

Dan 380.

Papa spreman da pregovara sa Putinom o miru
Rusija je u četvrtak izvela najveći raketni napad na Ukrajinu od početka godine u Harkovu, Odesi i Zaporožju, u kojima je poginulo više civila, a napadi se nastavljaju
Dan kasnije u Kijevu je obnovljeno napajanje električnom energijom posle isključenja
Novi masovni udar na Ukrajinu imao je uglavnom propagandne ciljeve, tvrde američki stručnjaci za Insituta za proučavanje rata.
Rusija je kod Bahmuta izgubila pet puta više vojnika nego Ukrajina, tvrdi NATO
Danski tenkovi trebalo bi na proleće da stignu u Ukrajinu

Šta se događa u Bahmutu?

Odbrambena obaveštajna agencija Velike Britanije izvestila je da su u protekla četiri dana ruski plaćenici uspeli da preuzmu kontrolu nad većim delom istočnog Bahmuta, dok su ukrajinski oružane snage čvrsto drže zapadni deo grada, a između je reka Bakhmutka.

Na video snimku Jevgenij Prigožin imao je i kritički ton kojim zahteva municiju.

„Ako biznismen ima milijardu da kupi municiju, a država koja ima gas mu je ne da, onda ovo postaje ne biznis, već državna uprava.

„Pošto nemam političkih ambicija, dajte mi municiju“, poručio je Prigožin u uniformi sa šlemom na glavi.

Prema rečima britanskog vojnog analitičara Filipa Ingrama, gubici ruske strane tokom napada na Bahmut mogu dostići 30 hiljada ljudi.

Šta je poručio papa?

Papa Franja je izrazio spremnost da pregovara sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom o uspostavljanju mira.

„Razgovarao bih s njim otvoreno kao što govorim u javnosti. On je obrazovan čovek. Drugog dana rata otišao sam u rusku ambasadu pri Svetoj stolici da kažem da sam spreman da idem u Moskvu ako Putin bi mi dao priliku da pregovaram“, izjavio je poglavar Katoličke crkve.

Papa je rekao da mu se Sergej Lavrov, ruski ministar spoljnih poslova, zahvalio na ponudi uz obrazloženje da „sada nije vreme“.

„Putin zna da sam dostupan. Ali postoje imperijalni interesi, ne samo Ruske imperije, već i drugih imperija.

„Za imperiju je tipično da stavi nacije na drugo mesto“, rekao je on.

Sirene za uzbunu širom Ukrajine

U Hersonskoj oblasti nastavljeni raketni napadi u kojima ima stradalih civila.

Pogođen je autoput Nikolajev, usled čega su, prema preliminarnim podacima, poginula tri civila, a petoro je povređeno.

Prema informacijama regionalne administracije, u protekla 24 časa ruske trupe su 71 put gađale naselja Hersonske oblasti, koja su pod kontrolom Ukrajine, ispalivši 335 granata.

Na meti masovnog raketnog napada našlo se prethodno i energetsko postrojenje u lučkom gradu Odesi, što je dovelo do nestanka truje, kazao je gradonačelnik Maksim Marčenko.

Pogođene su i neke stambene četvrti, ali za sada nema informacija o žrtvama.

Najmanje 15 projektila pogodilo je Harkov i okolna mesta – na mesti su se našli infrastrukturni objekti i stambena zgrada, navodi Oleg Sinegubov, šef regionalne administracije.

Ruska vojska gađala je i gradove Vinicju i Rivne na zapadu, kao i Dnjepar i Poltavu u centralnom delu Ukrajine.

Najmanje 462 dece je ubijeno u Ukrajini od početka ruske invazije

‘Putin planira da odugovlači’

Direktorka američke nacionalne obaveštajne službe Avril Hejns nagovestila je u sredu da predsednik Putin možda planira da odugovlači rat godinama, ali da Rusija nije dovoljno jaka da pokrene nove velike ofanzive ove godine.

Sukob u Ukrajini nazvala je „ratom u kome nijedna strana nema definitivnu vojnu prednost“.

„Ne predviđamo da će se ruska vojska dovoljno oporaviti ove godine da bi ostvarila velike teritorijalne dobiti, ali Putin najverovatnije računa da vreme ide u njegovu korist.

„Smatra da bi produžavanje rata, uključujući potencijalne pauze u borbama, moglo biti njegov najbolji put do konačnog obezbeđivanje ruskih strateških interesa u Ukrajini, čak i ako su za to potrebne godine“, rekla je ona.

Hejns smatra da bi se Rusija mogla okrenuti odbrani teritorija koje sada zauzima, dodajući da će joj biti potrebna dodatna „obavezna mobilizacija i izvori municije od trećih strana“ kako bi održala postojeći nivo operacija u Ukrajini.

odnos vojne moći Ukrajine i Rusije pre rata

Pogledajte video:

Smrt jednog ruskog vojnika u Ukrajini podelio je njegovu porodicu.

London traži da se ruski i beloruski sportisti ne takmiče na Olimpijskim igrama

Vlada Velike Britanije apelovala je na glavne sponzore Olimpijskih igara da izvrše pritisak na Međunarodni olimpijski komitet (MOK) da spreči ruskim i beloruskim sportistima da se sledeće godine takmiče u Parizu, čak i u neutralnom statusu.

Kako Rojters primećuje, od januara, kada je MOK otvorio mogućnost da sportisti iz Rusije i Belorusije učestvuju na međunarodnim takmičenjima, organizacija je pod sve većim pritiskom.

Britanska ministarka za kulturu Lusi Frejzer poslala je pismo čelnicima 13 glavnih olimpijskih sponzora, poput Koka kole, Samsunga i Vize u kom iznosi zabrinutost britanske vlade.

„Znamo da su sport i politika u Rusiji i Belorusiji blisko isprepleteni, i apsolutno smo uvereni da ruskom i beloruskom režimu apsolutno ne treba dozvoliti da koriste sport u svoje propagandne svrhe“, navela je Frejzer.