Dok su evropski lideri otišli u Kijev kako bi sa predsednikom Ukrajine Vladimirom Zelenskim obeležili dvogodišnjicu početka ruske agresije, u mnogim gradovima sveta, pa i u Beogradu, održani su skupovi podrške Ukrajini.
Nekoliko stotina ljudi prošetalo je centralnim beogradskim ulicama,noseći zastave Ukrajine, uz poruku Stop ratu, stop zlu.
Za centralno mesto obeležavanja dvogodišnjice početka rata, ukrajinski predsednik je odabrao kijevski aerodrom Gostomel, gde se vodila jedna od prvih velikih bitaka.
„Ovde je bilo prvo neprijateljsko iskrcavanje i vođena je velika bitka vatrom, a dve godine kasnije ovde pozdravljamo naše prijatelje i partnere“, rekao je Zelenski, obraćajući se mnogim liderima zemalja Evropske unije i predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen.
„Sada smo 730 dana bliže pobedi“, rekao je Zelenski i poručio Ukrajincima da „nastave da se bore – sigurno ćete pobediti!“.
„Možete da uništite avion, ali ne možete da uništite naš san. San sa kojim svako od nas zaspi i budi se 730 dana.
„Niko od nas neće dozvoliti da ne bude više Ukrajine. Pored reči Ukrajina uvek će stajati i reč nezavisna“, rekao je Zelenski.
- Dve godine rata u Ukrajini: Odgovori na pet ključnih pitanja
- Mira će biti kad Rusija ostvari ciljeve, kaže Putin
- Puna groblja i prazni domovi: Patnja Ukrajinaca ne jenjava
- Da li Rusija preokreće situaciju u Ukrajini
Prethodna godina bila je teška za Kijev.
Na frontu je propala kontraofanziva, ruska vojska je osvojila dva strateški važna grada na istoku Ukrajine – Bahmut i Avdejevku, a prestala je da stiže značajna pomoć sa Zapada, pre svega od SAD.
U prvoj godini rata, jedna od najznačajnijih vojnih pobeda ruske vojske bilo je osvajanje lučkog grada Marijupolja, na jugu Ukrajine.
Ali Ukrajinci uzvraćaju Rusima, gađajući njihove brodove u Crnom moru, kao i pogranične oblasti, pre svega Belgorod, ali je bilo i napada dronovima na Moskvu.
Ni Kijev ni Moskva, gotovo od početka rata 24. februara 2022. godine, ne saopštavaju broj poginulih i ranjenih vojnika, ali nezavisni posmatrači smatraju da je reč o desetinama hiljada.
Mnogi gradovi na istoku Ukrajine su razoreni, veliki broj civila je napustio zemlju ili se raselio u druge delove Ukrajine.
Neposredno uoči obeležavanja dvogodišnjice početka rata u Ukrajini, SAD i Evropska unija su usvojile nove sankcije protiv Rusije, ali je i Moskva uzvratila kontramerama.
Pogledajte video sa početka rata:
Šta su rekli zapadni lideri u Kijevu?
Predsednica Vlade Italije Đorđa Meloni rekla je da je aerodrom Gostomel simbol neuspeha Moskve i ukrajinskog ponosa.
„Heroizam nekolicine ljudi promenili su tok istorije. Jedan od njih se dogodio ovde 24. februara pre dve godine“, dodala je ona.
Kanadski premijer Džastin Trudo rekao je da je ruski predsednik Vladimir Putin „bio siguran da može lako da zauzme strateške ciljeve kao što je ovaj aerodrom“.
„Ruske snage su pokušale da brzo urade aerodrom Gostomel… Ali stojeći ovde danas, možete videti da je pogrešio“, dodao je.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen pohvalila je ukrajinske vojnike koji su branili zemlju u prvim danima invazije i dokazali da su sposobni da zadrže rusku invaziju.
„Kijev je bio jak. Vaša hrabrost je stajala na putu Putinu. Niste pobegli, niste se pokolebali. Mali kontingent ukrajinskih heroja zadržao je osvajača, boreći se do poslednjeg metka i poslednjeg daha.
„Uspeli ste da zaustavite napad Rusije na srce Ukrajine. Spasili ste svoju zemlju, spasili ste celu Evropu“, rekla je ona.
Belgijski premijer Aleksandar De Kro rekao je da su dve godine rata donela „razaranja, gubitak života… traumu i bol“, ali je poručio i da saveznici Ukrajine stoje „rame uz rame“ sa njenom vladom.
Podsetite se tekstova sa početka rata:
- Šta hoće Putin i da li će Rusija okončati rat
- Podsetite se priče sa početka rata: Kako se Kijev priprema za ruski napad
- Gde je pogrešila ruska vojska u Ukrajini
Iz Londona se oglasio britanski kralj Čarls Treći, pohvalivši „odlučnost i snagu“ ukrajinskog naroda.
U izjavi koju je objavila Bakingemska palata, kralj je naveo da je „veoma ohrabren“ stavom Velike Britanije da čvrsto ostane uz Ukrajinu.
Jens Stoltenberg, generalni sekretar NATO, poručio je da će Ukrajina postati deo te vojno-političke alijanse.
Jedan od razloga za invaziju na Ukrajinu, prema rečima Putina, bilo je upravo širenje NATO-a na istok, pre svega želja da i Ukrajina postane njegov član, iako se Moskva godinama tome snažno protivila.
Pogledajte fotografije iz Beograda i drugih gradova Evrope:
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
