Rusija i Ukrajina: Oprečne informacije o borbama za rudarski grad u Donbasu na putu za Bahmut

Dok ruski i britanski izvori govore da ruska vojska kontroliše veći deo rudarskog grada Soledara na istoku Ukrajine, Kijev tvrdi da njegove snage i dalje pružaju otpor.

Šef ruske plaćeničke grupe Vagner tvrdi da su oni i ruske trupe preuzele kontrolu nad Soledarom, što su prethodno rekli i britanski obaveštajci.

Ruski mediji preneli su izjavu Jevgenija Prigožina, šefa Vagnera, koji je rekao da su Ukrajinci sada opkoljeni u centru grada.

Zamenica ukrajinskog ministra odbrane Hana Malijar ranije je rekla da su u Soledaru „nastavljene žestoke borbe“.

Tvrdnje obe strane nisu nezavisno proverene.

Soledar, u kome je pre rata živelo oko 10.000 ljudi, nalazi se u blizini Bahmuta, gde se takođe vode krvave bitke.

Pad Soledara – malog grada rudara soli u Donjeckoj oblasti – mogao bi da pomogne ruskim trupama da opkole obližnji strateški grad Bahmut i iskoristi mrežu tunela kako bi prodrle na teritoriju pod kontrolom Ukrajine.

• Ukrajinski napad na Makejevku: Da li su mobilni telefoni odali ruske položaje
• Pet pravaca u kojima bi mogao da se odvija rat u Ukrajini 2023.
• Otpor ruskom jurišu na Bahmut, ukrajinskom gradu „na kraju sveta“

U izjavi kasno u utorak, Prigožin je rekao da su „jedinice Vagnera preuzele kontrolu nad čitavom teritorijom Soledara“ i da se „u centru grada vode ulične borbe“.

On tvrdi da samo borci Vagnera, koji nisu deo ruskih oružanih snaga, učestvuju „u jurišanju“ na Soledar.

Nekoliko sati ranije, ukrajinska ministarka je rekla da „neprijatelj ne obraća pažnju na velike gubitke svojih snaga i nastavlja da aktivno juriša“.

„Prilazi našim položajima su posuti telima mrtvih neprijateljskih boraca. Naši borci se hrabro brane“, dodala je ona.

Velika Britanija je ranije u utorak saopštila da će ruske trupe i plaćenička grupa Vagner „verovatno“ sada imati kontrolu nad gradom.

U ponedeljak je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski rekao da u Soledaru „skoro da nema života“ i da je sravljen sa zemljom.

„Ovako izgleda ludilo“, dodao je on.

U novom obraćanju kasno u utorak, Zelenski je pohvalio otpor ukrajinskih snaga.

Neimenovani američki zvaničnik je prošle nedelje rekao da Jevgenij Prigožin, osnivač ruske plaćeničke Vagner grupe, želi kontrolu nad rudnicima soli u toj oblasti.

Prigožin je potvrdio ove navode, opisujući ih kao „šlag na torti“, pri zauzimanju Bahmuta.

On je tunele opisao kao mrežu „podzemnih gradova“, kroz koju mogu da se kreću velike grupe ljudi na dubini od 80 do 100 metara, kao i veliki tenkovi i borbena vozila.

Međutim, britanski obaveštajci veruju da je malo verovatno da će Rusija odmah zauzeti Bahmut zbog jakog ukrajinskog otpora.

Borbe oko Bahmuta traju mesecima, a američki zvaničnik je poslednje razmene opisao kao „divlje“.

Pogledajte video o borbama za Bahmut:

Dan 322.

• Rusija kontroliše veći deo rudnika soli Soledara, kažu šef Vagnera i britanski obaveštajci
• Ukrajinci tvrde da njeihove snage i dalje pružaju otpor u Soledaru
• Ministarstvo odbrane SAD saopštilo je da će sledeće nedelje na poligonu u Oklahomi početi obuka za 90-100 ukrajinskih vojnika u rukovanju protivvazdušnim raketnim sistemom Pejtriot
• NATO i Amerika indirektni učesnici rata u Ukrajini, smatra portparol Kremlja Dmitrij Peskov
• Nemačka šefica diplomatije Analena Burbok posetila Harkov i rekla da će Berlin nastaviti da podržava Kijev u borbi protiv Rusije
• Minirano je 250.000 kilometara kvadratnih Ukrajine, skoro pola zemlje, a Ukrajina je „najveće minsko polje na svetu“, rekao je premijer ove države Denis Šmigalj
• Više od 6,5 miliona građana Ukrajine je napustilo zemlju od početka sukoba, od toga polovina je otišla u Rusiju
• U Ukrajini je od početka rata ubijeno 6.702 civila, a ranjeno blizu 10.500, najnoviji su podaci Kancelarije visokog komesara Ujedinjenih nacija za ljudska prava

Sastanak ukrajinskog i ruskog ombudsmana

U Turskoj su se sastali komesari za ljudska prava u Ukrajini i Rusiji Dmitrij Lubinec i Tatjana Moskalkova.

Oboje su na Telegram kanalima napisali da su razgovarali o „pitanjima pružanja humanitarne pomoći građanima dve zemlje“.

Zelenski oduzeo ukrajinsko državljanstvo četvorici političara

Ukrajinski predsednik oduzeo je ukrajinsko državljanstvo četvorici političara, među kojima je i Viktor Medvedčuk, koji je prošle godine prebačen u Rusiju u okviru sporazuma o razmeni zatvorenika.

„Odlučio sam da ukinem državljanstvo za četiri oosobe: Andrij Leonidovič Derkač, Taras Romanovič Kozak, Renata Ravelijoviča Kuzmina i Viktor Vlodimirovič Medvedčuk.

„Ako predstavnici naroda izaberu da ne služe narodu Ukrajine, već ubicama koje su došle u Ukrajinu, naše akcije će biti odgovarajuće“, rekao je Zelenski u noćnom video obraćanju.

Medvedčuk, kojeg Rojters opisuje kao bliskog saveznika ruskog predsednika Vladimira Putina, predvodio je zabranjenu prorusku stranku Opoziciona platforma – Za život u Ukrajini i suočavao se sa optužbama za izdaju pre nego što je prebačen u Moskvu u septembru 2022. godine.

Kozak i Kuzmin su izabrani u ukrajinskom parlamentu kao članovi partije Medvedčuka.

SAD su uvele sankcije Kozaku, vlasniku tri televizijska kanala, u januaru 2022. godine zbog navodnog širenja ruskih dezinformacija, nakon što je Kijev tražio da bude uhapšen pod optužbama za izdaju.

Ukrajina je optužila i Kuzmina za veleizdaju.

Derkač, ukrajinski poslanik koji je takođe pod sankcijama Vašingtona, optužen je u SAD u decembru za pranje novca i kršenje sankcija.

Bio je optužen da je pomagao Rusiji da se navodno meša u predsedničke izbore u SAD 2020. godine.

Šefica nemačke diplomatije u Harkovu: Berlin će nastaviti da pomaže Ukrajini

Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba i njegova nemačka koleginica Analena Burbok sastali su se u Harkovu, na istoku Ukrajine.

Ona je obećala da će nemačka vlada nastaviti da šalje oružje Ukrajini, ali i da će se potruditi da pomogne Kijevu na putu ka Evropskoj uniji.

„Naša vlada želi da iznese vrlo konkretne predloge Ukrajini o tome kako može da napreduje u osnaživanju vladavine prava, nezavisnih institucija, borbi protiv korupcije, kao i uvođenju standarda Evropske unije“, navodi se u saopštenju Burbok uoči sastanka sa Kulebom.

Ukrajinski ministar je na Tviteru podelio fotografije njihovog susreta, poručivši da je Harkov „dokaz da će Ukrajina pobediti uz dovoljnu podršku saveznika“.

„Nemam dilemu da ćemo i dalje dobijati vojnu pomoć od Nemačke“, dodao je.

Ipak, Nemačka još uvek nije odlučila da pošalje tenkove Leopard 2 u Ukrajinu, a Kuleba je tokom zajedničke konferencije za medije sa Burbok pozvao Berlin da napravi taj korak.

„Što više vremena prođe u donošenju odluke, više ljudi će umreti. Što je pre donesu, to će se rat pre završiti pobedom Ukrajine i neće više biti rata u Evropi“, tvrdi ministar.

Rusija se bori protiv NATO-a i Amerike u Ukrajini, oni su ‘indirektni’ učesnici rata, kažu ruski zvaničnici

Sukob u Ukrajini ne vodi se između Moskve i Kijeva, već Rusija vodi bitku protiv cele NATO alijanse predvođene Amerikom, koja želi da „zbriše Rusiju sa političke mape sveta“, smatra Nikolaj Patrušev, sekretar Ruskog bezbednosnog saveta.

„Ovo je vojni sukob između Rusije i NATO-a, pre svega Amerike i Velike Britanije“, kazao je on u intervjuu za list Argumenti i fakti, prenosi agencija Rojters.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da su taj vojni savez i Vašington postali su „indirektna“ strana sukoba zbog činjenice da snabdevaju Kijev informacijama, oružjem i tehnologijom.

„Obučavanje ukrajinskih trupa je sve učestalije, to smo primetili. Sve to je samo dokaz da su ove zemlje indirektno umešane u sukob“, dodao je Peskov na konferenciji za medije u utorak.

Prethodno je američka televizija CNN izvestila da će sledeće nedelje otpočeti obuka ukrajinskih vojnika u Oklahomi kako bi naučili da upotrebljavaju raketni sistem Pejtriot.

Rusija ne traži primirje po korejskom modelu, kažu iz Kremlja

Aleksej Danilov, sekretar ukrajinskog Nacionalnog saveta za bezbednost i odbranu, tvrdi da Moskva traži korejski scenario kako bi sklopila primirje sa Ukrajinom.

Posle rata između Južne i Severne Koreje 1953. godine sklopljen je mir, kojim je Korejsko poluostrvo podeljeno na severni i južni deo.

Danilov je kazao i da Dmitri Kozak, saradnik ruskog predsednika Putina, pokušava da pridobije zapadne političare za ovu ideju.

Međutim, Dmitrij Peskov, portparol Kremlja, odbacio je tvrdnje Danilova.

„To nije fer. Niko ne govori o ovome. To je samo još jedna patka“, rekao je on na konferenciji za medije.

Ukrajina je „najveće minsko polje na svetu“

Minirano je skoro pola Ukrajine, 250.000 kilometara kvadratnih, rekao je premijer ove države Denis Šmigalj.

„Sada je to najveće minsko polje na svetu“, dodao je Šmigalj za novinsku agenciju Jonhap iz Južne Koreje.

On je rekao da se Kijev nada da će Južna Koreja pružiti pomoć i podeliti iskustva sa deminiranjem tako široke teritorije.

Mine ne predstavljaju samo opasnost po živote ljudi, rekao je, već i ozbiljan problem za poljoprivrednu proizvodnju, jednu od glavnih grada ukrajinske ekonomije.

Ukrajinski zvaničnici tvrde da je najviše mina u regionima Kijeva, Harkova, Černigov i Sumija.

Prema podacima ukrajinske Državne službe za spasavanje, istočne i južne teritorije zemlje su uglavnom pod minama.

Ukrajini će biti potrebno pet do sedam, a možda i 10 godina, da očisti zemlju od mina, rekao je prošle godine Denis Monastirski, ministar unutrašnjih poslova.

Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:

• Čovek koji se vratio iz mrtvih
• „Ovde je sada kao u Černobilju“: Život u gradu duhova na istoku Ukrajine
• „Kad granatiranje prestane, izdajnici će biti kažnjeni“ – šta kažu u Donbasu
• „Gde ćemo sva ta tela“: Život sa ljudima koji skupljaju mrtve u Buči
• Suživot sa mrtvima – užasi nadomak Černigova
• Zločini u Buči: „Žalim što i mene nisu ubili“
• „Mnogo je ljudi ostalo ispod ruševina“ – strašni prizori u gradu nadomak Kijeva

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]