An employee is seen at an oil platform operated by Lukoil company at the Kravtsovskoye oilfield in the Baltic Sea, Russia

Reuters

Kompanije iz Evropske unije, Sjedinjenih Država, Kanade, Velike Britanije, Japana i Australije od ponedeljka će rusku naftu mogu da kupuju samo po ceni nižoj od 60 dolara po barelu, a u Vašingtonu očekuju da će ovaj potez žestoko pogoditi finansije Kremlja.

Dženet Jelen, američka državna sekretarka za finansije, izjavila je da će odluka ograničiti prihode koje ruski predsednik Vladimir Putin „koristi kako bi finansirao njegovu brutalnu invaziju.“

„Sa ruskom ekonomijom koja se sužava i budžetom koji je sve tanji, ograničenje cene će odmah pogoditi Putinov najznačajniji izvor prihoda“, rekla je ona.

Portparol Kremlja Dmitri Peskov izjavio je da Rusija „neće prihvatiti“ limitiranje cena i da Moskva analizira potez, prenele su ruske agencije.

Sana Marin, premijerka Finske, rekla je da Evropska unija ne može sama da se suprotstavi Ruskoj invaziji na Ukrajinu i da mora da ojača odbranu.

„Moram da budem brutalno iskrena. Evropa nije dovoljno snažna trenutno. Bili bismo u nevolji da nije Sjedinjenih Država“, izjavila je Marin tokom posete Australiji.

Najviše vojne pomoći Ukrajina dobija upravo od Vašingtona.

Džozef Bajden, predsednik SAD-a, izjavio je prethodno da je spreman da se sastane Putinom, a Kremlj je poručio da odbijanje Zapada da prizna „nove teritorije“ oduzete Ukrajini otežava mirovne pregovore.

Rusija je krajem septembra nezakonito anektirala četiri ukrajinska regiona, a nijedan od njih nije u potpunosti kontrolisala.

Devet meseci posle početka invazije, izgubila je više od polovine zemlje koju je zaplenila.

Mihailo Podoljak, savetnik ukrajinskog predsednika, izjavio je da je od početka ruske invazije poginulo između 10.000 i 13.000 ukrajinskih vojnika, ali njegove tvrdnje još nije potvrdila vojska.

I Ukrajina i Rusija retko objavljuju brojeve žrtava.


Dan 282.

  • Od početka ruske invazije poginulo je između 10.000 i 13.000 ukrajinskih vojnika, izjavio je Mihailo Podljak, savetnik ukrajinskog predsednika
  • Prethodno je Evropska komisija saopštila da je poginulo ili ranjeno oko 100.000 ukrajinskih vojnika. Ta objava je potom obrisana
  • Džozef Bajden, američki predsednik, izjavio je da je spreman da razgovara sa Vladimirom Putinom, ali samo o uslovima završetka rata
  • G7 i Australija postigle dogovor o ograničenju cene ruske nafte na 60 dolara po barelu.
  • Sara Marin, finska premijerka smatra da Evropa mora da ojača odbranu i da se trenutno oslanja na pomoć Sjedinjenih Država u suprotstavljanju ruskoj invaziji na Ukrajinu
  • Ministarstvo spoljnih poslova Francuske zajedno „sa evropskim i ukrajinskim partnerima“ formira specijalni tribunal koji će kazniti odgovorne za rusku agresiju na Ukrajinu, ruski ministar odbrane zgrožen predlogom
  • Snimci kompanije Maksar pokazuju da Rusija reorganizuje trupe u osvojenom lučkom gradu Marijupolju i gradi veliku vojnu bazu u blizini centra grada, na čijem krovu se vide crvena, bela i plava zvezda ruske vojske praćene natpisom „Ruska armija, za Marijupoljce“. Kako se živi gradu koji je bio tri meseca pod opsadom, pročitajte ovde
  • Više od 6,5 miliona građana Ukrajine je napustilo zemlju od početka sukoba, od toga polovina je otišla u Rusiju
  • Prema podacima Evropske komisije, šteta koju je Ukrajina pretrpela od ruske agresije iznosi oko 600 milijardi evra

mapa

BBC

G7: Ograničene cene nafte, ograničeni prihodi za dalji rat

Ograničene cene ruske nafte važiće od ponedeljka – 5. decembra.

Rusija odgovara da neće snabdevati zemlje koje budu ograničavale cenu.

Istog dana, na snagu stupaju i sankcije Evropske unije na uvoz ruske nafte bilo kojim putem sem morskim.

Britanija će nastaviti da podržava Ukrajinu i traži nove načine kako bi se „ograničili Putinove finansije“, rekao je Džeremi Hant, britanski političar.

Zemlje koje se usaglase sa politikom Evropske unije i grupe G7, moći će da kupuju samo naftu i naftne derivate koji se transportuju morem i koji se prodaju po ceni od najviše 60 dolara po barelu.

Zapadni saveznici Ukrajine takođe planiraju da uskrate osiguranje tankerima koji isporučuju rusku naftu u zemlje koje se ne pridržavaju gornje granice cena.

Ovo će otežati Rusiji prodaju nafte iznad te cene.

Visoki ruski političar Leonid Slucki rekao je novinskoj agenciji TASS da EU ovim ograničenjem ugrožava sopstvenu energetsku bezbednost.

Iako će mere sigurno osetiti Rusija, udarac će biti delimičan pošto naftu prodaje i na drugim tržištima kao što su Indija i Kina – trenutno najveći pojedinačni kupci ruske sirove nafte.

Kakve mogu biti posledice po Srbiju koja je do sada uvozila rusku naftu preko Hrvatske, pročitajte ovde.

Sana Marin: Evropa ne može sama protiv Rusije

Finska premijerka je izjavila da evropske države moraju raditi na jačanju odbrane i odbrambene industrije kako bi mogli da „odgovorimo na različite situacije.“

„Sjedinjene Države dale su dosta oružja, dosta finansijske pomoći, dosta humanitarne pomoći Ukrajini i Evropa još uvek nije dovoljno jaka“, rekla je Marin.

Od početka invazije, najviše vojne pomoći Ukrajini poslala je Amerika – oko 17.7 milijardi evra, a slede je Evropska unija i Velika Britanija, podaci su Instituta za svetsku ekonomiju iz Kiele.

Marin je kritikovala nekoliko evropskih država koje u poslednjih nekoliko decenija jačaju bliske veze sa Rusijom.

„Evropa već duže vreme radi na razvoju strategije u odnosu sa Rusijom, kupuje energente od Moskve, radi na približavanju u ekonomiji, s verom da će se time sprečiti rat – pokazalo se da smo pogrešili.

„Trebalo je poslušati Poljsku i države Baltika koje su upozoravale na Rusiju i ukazivale na to da Moskva ne mari za ekonomske veze i sankcije kada je reč o invaziji na Ukrajinu.“

Finska, koja deli najdužu kopnenu granicu sa Rusijom, aplicirala je za članstvo u NATO alijansi u maju 2022, zajedno za Švedskom.

Protokol je potpisan u julu, ali je potrebno da ga ratifikuju sve države članice pre nego što stupi na snagu.

Više o tome pročitajte ovde.

Kijev: Poginulo između 10.000 i 13.000 ukrajinskih vojnika

Od početka ruske invazije poginulo je između 10.000 i 13. 000 ukrajinskih vojnika, izjavio je Mihailo Podoljak, savetnik ukrajinskog predsednika Vladimir Zelenskog.

Njegove izjave još nije potvrdila ukrajinska vojska.

On je razgovoru za ukrajinsku televiziju rekao da Kijev „otvoreno razgovara o broju žrtava.“

„Informaciju nam je potvrdio vrhovni komandant Zelenski, broj je između 10.000 i 13.000 ubijenih“, izjavio je.

Dodao je da je broj ubijenog civilnog stanovništva „značajniji“.

Podoljak je u junu rekao da dnevno strada između 100 i 200 ukrajinskih vojnika.

Početkom novembra o broju poginulih ruskih i ukrajinskih vojnika govorio je i Mark Majli, načelnik generalštaba američke vojske.

On je tada procenio da je oko 100.000 ruskih i isto toliko ukrajinskih vojnika poginulo ili ranjeno u ratu u Ukrajini, dok je broj poginulih civila oko 40.000.

Ursule fon der Lajn, predsednice Evropske komisije, 30. novembra izjavila je da je 100.000 ukrajinskih vojnika ubijeno, a da je broj stradalih civila oko 20.000. Ova izjava, međutim, uklonjena je sa snimka njenog obraćanja.

BBC je sredinom juna identifikovao oko 3.600 civilnih žrtava na teritoriji Ukrajine.

Broj je u međuvremenu verovatno porastao.

Podoljak je takođe ukazao da je poginulo oko 100.000 ruskih vojnika, a da je isto toliko, možda i više, ranjeno, nestalo ili nije više u mogućnosti da se bori.

Ruski BBC servis je došao do podataka da je najmanje 9.311 ruskih vojnika poginulo od početka invazije.

Ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu je krajem septembra poslednji put saopštio podatak o broju poginulih ruskih vojnika i rekao da je blizu 6.000.

Da li su pregovori mogući?

Nemački kancelar Olaf Šolc razgovarao je u petak sa predsednikom Putinom prvi put od septembra.

Tokom jednosatnog razgovora, Berlin je rekao da je nemački lider pozvao kolegu da pronađe diplomatsko rešenje koje uključuje povlačenje ruskih trupa iz Ukrajine „što je pre moguće“.

Predsednik Putin je skrenuo pažnju na „destruktivnu liniju zapadnih država, među kojima i Nemačku“, a Kijev je u potpunosti odbacio ideju o pregovorima, navode iz Kremlja.

Portparol Dmitrij Peskov rekao je ranije novinarima da je Putin ostao otvoren za razgovore koji imaju za cilj „da osiguraju naše interese“.

Ali Moskva svakako nije bila spremna da prihvati američke uslove: „Šta je u stvari rekao predsednik Bajden? Rekao je da su pregovori mogući tek nakon što Putin ode iz Ukrajine“.

Uoči razgovora Šolc-Putin u petak, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov požalio se da evropske zemlje do sada nisu ponudile ništa konkretno u pogledu posredovanja.

„Makron je, inače, poslednje dve nedelje redovno izjavljivao da planira razgovor sa ruskim predsednikom“, rekao je on, dodajući da Rusija nije imala nikakve signale diplomatskim kanalima.

Lavrov je imenovao bivšeg američkog državnog sekretara Džona Kerija kao osobu koja je u prošlosti bila u stanju da rešava probleme i da se uključi u istinski dijalog.

Ukrajina, napadi na energetski sistem

BBC

Više o ovoj temi pročitajte ovde.


Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.