Predsednik Rusije Vladimir Putin trenutno nema jasnu sliku o tome u kolikim problemima je njegova vojska, kaže Avril Hejns, direktorka američke Državne obaveštajne službe.
„Vidimo nestašice municije, pad morala, probleme sa snabdevanjem i logistikom, čitav niz izazova sa kojima se Rusija suočava“, rekla je Hejns na forumu održanom u Kaliforniji.
Ona je dodala da se intenzitet borbi u Ukrajini jenjava i da očekuje da će nastaviti da se smanjuje u narednim, zimskim mesecima.
Do proleća će snage obe zemlje pokušati da obnove zalihe i pripreme se za mogućnost kontra-ofanzive.
- Koliko je štete Rusija nanela ukrajinskoj energetskoj mreži
- Olena Zelenska za BBC: „Izdržaćemo“
- Više od 200.000 poginulih i ranjenih vojnika od početka rata u Ukrajini, procena je Amerike
Rusija već uveliko gradi veliku vojnu bazu u okupiranoj ukrajinskoj luci Marijupolj, pokazuju satelitski snimci kompanije Maksar.
Evropska unije i zemlje članice grupe G7 se nadaju da će merama, koje na snagu stupaju 5. decembra, uspeti da finansijski oslabe Kremlj.
Kompanije iz Evropske unije, Sjedinjenih Država, Kanade, Velike Britanije, Japana i Australije od ponedeljka će rusku naftu moći da kupuju samo po ceni nižoj od 60 dolara po barelu.
Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski ograničenje je nazvao „slabim“, Dmitri Peskov, portparol Kremlja, je poručio da Moskva neće prihvatiti limitiranje cena ruske nafte.
Rusija je krajem septembra nezakonito anektirala četiri ukrajinska regiona, a nijedan od njih nije u potpunosti kontrolisala.
Devet meseci od početka invazije, izgubila je više od polovine zemlje koju je zaplenila.
Mihailo Podoljak, savetnik ukrajinskog predsednika, izjavio je da je od početka ruske invazije poginulo između 10.000 i 13.000 ukrajinskih vojnika, ali njegove tvrdnje još nije potvrdila vojska.
I Ukrajina i Rusija retko objavljuju brojeve žrtava.
Dan 283.
- G7 i Australija postigle dogovor o ograničenju cene ruske nafte na 60 dolara po barelu, Vladimir Zelenski smatra da je mera„slaba“ i nedovoljno ozbiljna da nanese štetu ruskoj ekonomiji, Kremlj poručuje da neće prihvatiti nametnuti limit
- Sara Marin, finska premijerka smatra da Evropa mora da ojača odbranu i da se trenutno oslanja na pomoć Sjedinjenih Država u suprotstavljanju ruskoj invaziji na Ukrajinu
- Od početka ruske invazije poginulo je između 10.000 i 13.000 ukrajinskih vojnika, izjavio je Mihailo Podljak, savetnik ukrajinskog predsednika
- Borbe u Ukrajini usporavaju i izvesno je da će se tako nastaviti u narednim zimskim mesecima, izjavila je Avril Hejns, direktorka američke Nacionalne obaveštajne službe
- U glavnom gradu Ukrajine i Kijevskoj oblasti i dalje vanredni nestanci struje
- Snimci kompanije Maksar pokazuju da Rusija reorganizuje trupe u osvojenom lučkom gradu Marijupolju i gradi veliku vojnu bazu u blizini centra grada. Kako se živi gradu koji je bio tri meseca pod opsadom, pročitajte ovde
- Prvi brod sa humanitarnim tovarom od 25.000 tona pšenice stigao u Etiopiju
- Više od 6,5 miliona građana Ukrajine je napustilo zemlju od početka sukoba, od toga polovina je otišla u Rusiju
- Prema podacima Evropske komisije, šteta koju je Ukrajina pretrpela od ruske agresije iznosi oko 600 milijardi evra
Usporen tempo borbi
Borbe u Ukrajini se trenutno vode oko Bahmuta i regiona Donjeck u istočnoj Ukrajini, kaže Avril Hejns.
Bitke u Ukrajini usporavaju i izvesno je da će njihov intenzitet nastaviti da se smanjuje u narednim, zimskim mesecima, veruju američke obaveštajne službe.
„Već vidimo neku vrstu smanjenog tempa… i očekujemo da ćemo to primećivati i u mesecima koji dolaze“, dodaje Hejns.
Ipak, ukrajinske snage pružaju otpor istim tempom, izjavila je direktorka američke obaveštajne službe.
Ona smatra da će obe strane pokušati da se pregrupišu, obnove zalihe i pripreme za bilo kakvu kontraofanzivu do koje bi moglo doći na proleće.
Ipak, Hejns kaže da su problemi ruske vojske toliko veliki da Moskva možda neće biti spremna za kontra-ofanzivu posle zime.
„Razmišljam sa više optimizma o Ukrajincima kada govorimo o tom vremenskom okviru.“
Zelenski: Mera slaba, neće naneti štetu ruskoj ekonomiji
Zemlje koje se usaglase sa politikom Evropske unije i grupe G7, moći će da kupuju samo naftu i naftne derivate koji se transportuju morem i koji se prodaju po ceni od najviše 60 dolara po barelu.
Ograničene cene ruske nafte važiće od ponedeljka – 5. decembra.
Istog dana, na snagu stupaju i sankcije Evropske unije na uvoz ruske nafte bilo kojim putem sem morskim. Zemlje saveznice Ukrajine planiraju i da uskrate osiguranja tankerima koji naftu budu dopremali državama koje se ne pridržavaju ograničenih cena.
Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski ograničenje koje Kremlju nameću njegovi saveznici, nazvao je „slabim“ i nedovoljno ozbiljnim da nanese štetu ruskoj ekonomiji.
Zelenski je rekao da je Rusija već nanela „ogromne gubitke svim zemljama sveta“ jer je „namerno destabilizovala energetsko tržište“.
„Pitanje je vremena kada će snažniji alati morati da se upotrebe“, izjavio je ukrajinski predsednik u subotu uveče.
Dmitri Peskov, portparol Kremlja, tvrdi da je Moskva bila spremna na ovaj potez Zapada i da sada procenjuje opcije.
„Mi nećemo prihvatiti ovo ograničenje“, rekao je on.
Dženet Jelen, američka državna sekretarka za finansije, izjavila je da će odluka ograničiti prihode koje Putin „koristi kako bi finansirao njegovu brutalnu invaziju.“
„Sa ruskom ekonomijom koja se sužava i budžetom koji je sve tanji, ograničenje cene će odmah pogoditi Putinov najznačajniji izvor prihoda“, smatra Jelen.
Ruski političar Leonid Slucki rekao je novinskoj agenciji TASS da EU ovim ograničenjem ugrožava sopstvenu energetsku bezbednost.
Iako će mere sigurno osetiti Rusija, udarac će biti delimičan pošto naftu prodaje i na drugim tržištima kao što su Indija i Kina – trenutno najveći pojedinačni kupci ruske sirove nafte.
Kakve mogu biti posledice po Srbiju koja je do sada uvozila rusku naftu preko Hrvatske, pročitajte ovde.
Šta otkriva satelit iznad Marijupolja?
Pored vojne baze, satelitski snimci pokazuju i da se gradsko groblje proširilo. Analiza fotografija do kojih su došli novinari BBC Panorame pokazuje da je iskopano oko 1.500 novih grobnih mesta.
Ukrajinski zvaničnici su prošlog meseca procenili da je u gradu poginulo oko 25.000 civila. UN je potvrdio smrt 1.348 civila, ali su rekli da je stvarni broj ubijenih „verovatno veći za hiljade“.
Sana Marin: Evropa ne može sama protiv Rusije
Finska premijerka je izjavila da evropske države moraju raditi na jačanju odbrane i odbrambene industrije kako bi mogli da „odgovorimo na različite situacije.“
„Sjedinjene Države dale su dosta oružja, dosta finansijske pomoći, dosta humanitarne pomoći Ukrajini i Evropa još uvek nije dovoljno jaka“, rekla je Marin.
Od početka invazije, najviše vojne pomoći Ukrajini poslala je Amerika – oko 17.7 milijardi evra, a slede je Evropska unija i Velika Britanija, podaci su Instituta za svetsku ekonomiju iz Kiele.
Marin je kritikovala nekoliko evropskih država koje u poslednjih nekoliko decenija jačaju bliske veze sa Rusijom.
„Evropa već duže vreme radi na razvoju strategije u odnosu sa Rusijom, kupuje energente od Moskve, radi na približavanju u ekonomiji, s verom da će se time sprečiti rat – pokazalo se da smo pogrešili.
„Trebalo je poslušati Poljsku i države Baltika koje su upozoravale na Rusiju i ukazivale na to da Moskva ne mari za ekonomske veze i sankcije kada je reč o invaziji na Ukrajinu.“
Finska, koja deli najdužu kopnenu granicu sa Rusijom, aplicirala je za članstvo u NATO alijansi u maju 2022, zajedno za Švedskom.
Protokol je potpisan u julu, ali je potrebno da ga ratifikuju sve države članice pre nego što stupi na snagu.
Više o tome pročitajte ovde.
Kijev: Poginulo između 10.000 i 13.000 ukrajinskih vojnika
Od početka ruske invazije poginulo je između 10.000 i 13. 000 ukrajinskih vojnika, izjavio je Mihailo Podoljak, savetnik ukrajinskog predsednika Vladimir Zelenskog.
Njegove izjave još nije potvrdila ukrajinska vojska.
On je razgovoru za ukrajinsku televiziju rekao da Kijev „otvoreno razgovara o broju žrtava.“
„Informaciju nam je potvrdio vrhovni komandant Zelenski, broj je između 10.000 i 13.000 ubijenih“, izjavio je.
Dodao je da je broj ubijenog civilnog stanovništva „značajniji“.
Podoljak je u junu rekao da dnevno strada između 100 i 200 ukrajinskih vojnika.
Početkom novembra o broju poginulih ruskih i ukrajinskih vojnika govorio je i Mark Majli, načelnik generalštaba američke vojske.
On je tada procenio da je oko 100.000 ruskih i isto toliko ukrajinskih vojnika poginulo ili ranjeno u ratu u Ukrajini, dok je broj poginulih civila oko 40.000.
Ursule fon der Lajn, predsednice Evropske komisije, 30. novembra izjavila je da je 100.000 ukrajinskih vojnika ubijeno, a da je broj stradalih civila oko 20.000. Ova izjava, međutim, uklonjena je sa snimka njenog obraćanja.
BBC je sredinom juna identifikovao oko 3.600 civilnih žrtava na teritoriji Ukrajine.
Broj je u međuvremenu verovatno porastao.
Podoljak je takođe ukazao da je poginulo oko 100.000 ruskih vojnika, a da je isto toliko, možda i više, ranjeno, nestalo ili nije više u mogućnosti da se bori.
Ruski BBC servis je došao do podataka da je najmanje 9.311 ruskih vojnika poginulo od početka invazije.
Ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu je krajem septembra poslednji put saopštio podatak o broju poginulih ruskih vojnika i rekao da je blizu 6.000.
Više o ovoj temi pročitajte ovde.
Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:
- Čovek koji se vratio iz mrtvih
- „Ovde je sada kao u Černobilju“: Život u gradu duhova na istoku Ukrajine
- „Imam osećaj da se više nikada nećemo vratiti“: Marijupolj posle 80 dana rata
- „Kad granatiranje prestane, izdajnici će biti kažnjeni“ – šta kažu u Donbasu
- „Moja ćerka je vikala i tresla se… a onda je bila mrtva“
- „Ruski vojnici su me silovali i ubili mog muža“
- „Video sam kako ruski vojnici ubijaju moga oca“
- „Gde ćemo sva ta tela“: Život sa ljudima koji skupljaju mrtve u Buči
- Suživot sa mrtvima – užasi nadomak Černigova
- Zločini u Buči: „Žalim što i mene nisu ubili“
- „Mnogo je ljudi ostalo ispod ruševina“ – strašni prizori u gradu nadomak Kijeva
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
