„Belorusija više nije samo ruski vojni poligon, postaje ključna tačka rata“: Prostor istočne Evrope ušao u novu fazu vojnog zaoštravanja

Belorusija je dospela u fokus svetske javnosti nakon što je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski nedavno svom beloruskom kolegi Aleksandru Lukašenku postavio ultimatum, piše Index.hr.

Ultimatum Minsku

Predsednik Zelenski dao je rok od nedelju dana Minsku da demontira ruske vojne repetitore koji se, prema rečima ukrajinskog predsednika, nalaze u blizini ukrajinske granice. Kijev je uputio zahtev Minsku da prestane da pruža infrastrukturnu podršku ruskim operaterima bespilotnih letelica, u suprotnom će Ukrajina sama neutralisati te objekte.

Iako je Kijev poslednjih godina naglašavao ulogu Belorusije u ovom ratu, ovo je prvi put da su iz Kijeva upućene otvorene pretnje koje uključuju vojne akcije. Iako nije poznato da li u Belorusiji postoje repetitori o kojima govori ukrajinski predsednik, iza ovog ultimatuma stoji šira priča.

Vojno-ekonomski aspekt

Pre svega, ovde je reč o vojno-ekonomskom aspektu. Prema dostupnim podacima, ukrajinska strategija uništavanja ruskih energetskih postrojenja dronovima dostiže svoj vrhunac. Ključne rafinerije nafte koje snabdevaju rusko ratno vazduhoplovstvo teško su oštećene. Suočena sa velikim deficitom kerozina, Rusija se okreće Belorusiji. Preko Belorusije je u maju ove godine uvezla četiri puta više kerozina nego u maju prošle godine.

U tom smislu, Belorusija postaje ključna tačka za snabdevanje ruskog vojnog vazduhoplovstva, čime direktno održava borbenu sposobnost ruske vojske. Komandant Snaga bespilotnih sistema Ukrajine javno je objavio postojanje plana koji obuhvata petsto vojnih i infrastrukturnih objekata na teritoriji Belorusije, koji se razmatraju kao budući vojni ciljevi.

Iako bi Kijev time nesumnjivo eskalirao rat do mere u kojoj bi bilo teško predvideti reakcije Minska, Moskve i drugih aktera, činjenica je da bi beloruska privreda bila pogođena do te mere da bi joj pretio potpuni kolaps.

Unutrašnja politika

Reči predsednika Zelenskog u Minsku nisu shvaćene kao prazne pretnje. Sredinom juna, beloruski predstavnik u OEBS-u Andrej Dapkjunas oštro je kritikovao ukrajinskog predsednika i ukrajinsko rukovodstvo. Beloruski mediji su najpre preneli te izjave, ali su tekstovi kasnije uklonjeni sa svih provladinih portala.

Pošto je Minsk od početka rata u javnosti gradio narativ da državne vlasti čine sve kako Belorusija ne bi bila uvučena u rat, belorusko društvo nalazi se u stanju stalne zabrinutosti zbog mogućnosti otvorenog sukoba. Zato je vest da je predsednik Lukašenko pod pritiskom ukrajinskog ultimatuma navodno počeo da gasi ili ograničava rad ruskih vojnih repetitora duž granice u Belorusiji dočekana sa olakšanjem, a ne kao „poraz“ politike Minska.

Ipak, niko nije potvrdio ni postojanje tih repetitora, niti njihovo gašenje ili premeštanje.

Takođe, nije tajna da je strateški cilj Ukrajine svrgavanje predsednika Lukašenka. Ukrajina u tome vidi priliku da oslabi najvažnijeg ruskog saveznika. Ukrajinske vlasti podržavaju belorusku opoziciju još od 2020. godine i ukoliko se ukaže mogućnost da doprinesu toj borbi, verovatno će je iskoristiti.

Geopolitička preslagivanja

Sledeći aspekt je geopolitičke prirode. Odluka Kijeva da radikalno zaoštri retoriku prema Minsku motivisana je diplomatskim procesima koji su u toku. Nakon višegodišnjih sankcija i izolacije Belorusije od 2020. godine, Sjedinjene Američke Države su nedavno ublažile svoj pristup. Nije tajna da Vašington, u potrazi za rešenjem rata u Ukrajini, između ostalog, vidi Minsk kao dobar neformalni kanal komunikacije sa Moskvom.

Otopljavanjem odnosa sa Minskom, Vašington pokušava da u određenoj meri Belorusiju „izvuče iz zagrljaja“ Moskve. Istovremeno, i unutar Evropske unije počeo je da slabi stav o potpunoj izolaciji Belorusije. Ključni događaj u tom procesu bio je nedavni razgovor između predsednika Francuske Emanuela Makrona i predsednika Lukašenka.

Nakon zajedničkih vojnih vežbi Belorusije i Ruske Federacije na granici sa Poljskom, tokom kojih je premeštano i taktičko nuklearno oružje, evropske zemlje počele su da razmatraju kanale za neformalnu komunikaciju. Ta uloga u potpunosti odgovara predsedniku Lukašenku, koji se godinama u međunarodnim odnosima predstavljao kao „neutralna platforma“ i koristan posrednik između Rusije i Zapada.

Za Ukrajinu ovi procesi predstavljaju ozbiljan alarm. Kijev s razlogom strahuje da bi selektivno popuštanje prema Belorusiji moglo da bude uvod u širu reviziju odnosa sa Rusijom i nametanje nepovoljnog mirovnog rešenja. Dodatno, ukrajinsko društvo, uprkos svim problemima, smatra da Ukrajina brani čitav evropski kontinent od Rusije.

Takav stav je u određenoj meri prihvaćen i među državama Evropske unije, kojima je i dalje mnogo prihvatljivije da rat ostane na teritoriji Ukrajine nego da se eventualno proširi. U takvom kontekstu, predsednik Zelenski smatra da ima svojevrsni legitimitet da oblikuje politiku regionalne bezbednosti.

Upravo je ovaj ultimatum Minsku poruka zapadnim partnerima da Kijev neće dozvoliti normalizaciju odnosa sa Minskom, a posredno ni sa Moskvom, mimo njegovog učešća.

Lukašenkova turneja

U jeku ultimatuma, predsednik Lukašenko je hitno i bez prethodne najave pozvan na sastanak sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom u njegovoj rezidenciji na Valdaju. Sastanak je održan iza zatvorenih vrata, bez uvodnih izjava i bez saopštenja za javnost, što je dodatno pojačalo njegov značaj i izazvalo brojne spekulacije.

Ono što je neformalnim kanalima dospelo do ruskih i beloruskih medija jesu informacije da je predsednik Lukašenko dao čvrsta uverenja kako Belorusija neće popustiti pod pritiscima i da će nastaviti da pruža logističku podršku ruskoj vojsci. Sa druge strane, Lukašenko je zatražio finansijsku nadoknadu i napredne sisteme protivvazdušne odbrane kako bi Belorusija zaštitila svoje rafinerije.

Nakon sastanka, beloruski predsednik otputovao je u Peking. To je karakterističan potez Lukašenka, kojim je želeo da pokaže da Belorusija ima strateški „štit“ u vidu Kine. Nastojanjem da podigne nivo odnosa između Minska i Pekinga beloruski predsednik želi da pokaže i Moskvi i Kijevu da bi narušavanje stabilnosti Belorusije istovremeno značilo i ugrožavanje globalnih interesa Kine.

Ostvaren cilj

Cilj predsednika Lukašenka je ostvaren. Dobio je od Pekinga garancije da Belorusija neće biti prepuštena na milost i nemilost ni Moskvi ni Kijevu. Najvažnije od svega, predsednik Lukašenko se ponovo vratio u fokus međunarodne javnosti, nakon što je godinama bio u izolaciji i nosio teret reputacije „ruskog taoca“.

Što se tiče daljih poteza, Belorusija će verovatno nastaviti da pravi tehničke ustupke Ukrajini kako bi izbegla direktan sukob, dok će, pod pritiskom Kremlja, i dalje ostati ključna logistička tačka ruske vojske.

Istovremeno, beloruski predsednik neće propustiti priliku da nastavi da bude neformalni kanal komunikacije i posrednik između Zapada i Rusije, uloga koja mu se poslednjih meseci ponovo otvara. Međutim, takva pozicija neizbežno ostavlja pitanje njene dugoročne održivosti otvorenim i predsednika Lukašenka dovodi u situaciju da bi se u slučaju daljeg zaoštravanja odnosa, svaki njegov naredni potez mogao tumačiti ili kao izdaja u Moskvi, ili kao povod za napad iz Kijeva.