Ukrajina se brani mnogo snažnije tokom prve nedelje rata nego što je to Vladimir Putin očekivao, ili, mnogo verovatnije, nego što su mu to njegovi generali obećavali.
Ali ovo je još uvek rana faza sukoba koji može da preraste u vrlo gadan rat.
Putin se sigurno nadao da će samo par dana posle invazije ruskih snaga, Kijev pasti.
I svakako je očekivao da će zemlje Zapada, zaplašene i podeljene, prihvatiti da je ponovo zauzeo teritoriju za koju tvrdi da je istorijski deo Rusije.
Ništa se od toga svega nije desilo.
- Zašto je Rusija napala Ukrajinu i šta Putin hoće
- Teče li ruska invazija po planu
- Šta je NATO i zašto mu Rusija ne veruje
Ispostavilo se da je Ukrajina težak orah za slomiti, a reakcija zapadnih zemalja, posebno Nemačke, mnogo je oštrija nego što je mislio.
Ruska privreda je već surovo pogođena.
Putinov veliki prijatelj, Kina, sad se čini zabrinutom da bi ova eksplozija besa Zapada možda, jednog dana, mogla da se okrene i prema samoj Kini – i da bi kineskoj privredi mogla da bude naneta ozbiljna šteta.
Peking se već distancirao od invazije.
NATO bi, nasuprot tome, mogao da ojača.
Finska i Švedska bi se možda pridružile alijansi zbog sopstvene zaštite.
Putin je pokrenuo ovaj rat delom i da bi zaustavio Ukrajinu od pridruživanja NATO-u, ali bi mogao da se nađe oči u oči sa više članica alijanse na severozapadnoj granici Rusije.
Sve su ovo velike smetnje za njega.
One proističu iz Putinovih pogrešnih računica, osmišljenih dok je boravio u samoizolaciji zbog kovida.
Viđao je samo retke savetnike, koji su mu, možemo da pretpostavimo, govorili ono što je želeo da čuje.
Sada će morati da posegne za novim potezima.
Oduvek je odbijao da se povuče posle neuspeha.
Uzvratiće snažnije – i poseduje oružje da to učini.
Pogledajte video: Koliko nuklearnog oružja ima Rusija
Ukrajinski ambasador u Vašingtonu tvrdi da su ruske snage već koristile termobaričko oružje – narodski rečeno, vakum bombe – koje usisavaju kiseonik za postizanje eksplozija visoke temperature.
U ovakvim vremenima, ambasadori često iznose ekstremne tvrdnje, ali činjenica je da smo već videli snimak ruskih termobaričkih raketnih bacača na putu za Ukrajinu.
Analitičari kažu da je samo pitanje vremena pre nego što budu upotrebljene na više mesta.
Na fotografijama se takođe vidi i da su kasetne bombe korišćene za gađanje civila u Harkovu.
One ispuštaju kišu takozvanih bombica koje nanose užasne rane od šrapnela svima koji se nađu u široj okolini.
Zabranjene su međunarodnom konvencijom 2008. godine koju Rusija nije potpisala, tvrdeći da ih koristi u skladu sa međunarodnim humanitarnim pravom.
Stanovnici Harkova se ne bi složili s tim.
- Šta je vakuumska bomba
- „Kao da se odvijaju Ratovi zvezda iznad vas“ – kako izgledaju borbe u Harkovu
Vladimir Putin se nikada nije ustezao od korišćenja izuzetno opasnog oružja.
Veruje se da je odobrio upotrebu radioaktivnog plutonijuma za ubistvo bivšeg KGB agenta Aleksandra Litvinjenka u Londonu 2006.
Vrlo je verovatno da se složio sa napadom ruske vojne obaveštajne službe na Sergeja Skripalja, još jednog prebega, otrovnim nervnim agensom u Salsberiju 2018.
Skripalj je preživeo, ali je jedna žena, Don Stardžis, umrla pošto je bila izložena smrtonosnoj supstanci.
Opasnost kojoj su izloženi nevini civili ga, čini se, ne zabrinjava.
Ovo su bile planirane i ciljane likvidacije, a ne široki napadi koje sve više vidimo u Ukrajini, ali je princip isti – životi civila nisu bitni ako su viši interesi Rusije ugroženi.
Da li će biti spreman da upotrebi nuklearno oružje ako ne bude po njegovom u Ukrajini?
Mora se računati na tu mogućnost – ali većina analitičara smatra da još nismo blizu te faze.
Tačno je da je Putin mračno rekao da ako neko pomisli da se umeša spolja u rat, suočiće se sa posledicama ozbiljnijim od svih u dosadašnjoj istoriji.
I često ponavlja misao da ako svet ne uključuje Rusiju, zašto bi i dalje postojao?
Svejedno, potrebno je mnogo ozbiljno pogrešnih proračuna da bi došlo do povećanja opasnosti od nuklearnog sukoba.
- Da li bi Putin aktivirao nuklearno oružje
- Rat u Ukrajini – kakav je rizik od nuklearnog oružja
- Ko može da ima nuklearno naoružanje
Istorija će se možda ponoviti – Staljin je 1939. godine napao Finsku, očekujući da će se slomiti za par dana.
Naprotiv, Finska je uzvratila i ruska vojska se povukla razbijenog nosa.
Prošlo je više od sto dana dok se takozvani Zimski rat nije završio – i to tako što Finska jeste izgubila deo teritorije, ali je ostala nezavisna država.
Svakako da postoji bar mogućnost da će se rat u Ukrajini završiti na sličan način.
Tek smo na početku, i samo zato što se Ukrajina do sada odupire, ne znači da može dugo da izdrži punu snagu Rusije.
Ali prva runda je neupitno dobro prošla, a odgovor Zapada bio je mnogo oštriji nego što je većina očekivala.
I najvažniji među njima, Vladimir Putin.
Pročitajte i analizu Džona Simpsona o Avganistanu posle odlaska savezničkih snaga predvođenih Amerikom i dolaska talibana na vlast avgusta 2021. godine: Avganistan – napuštena zemlja
Možda će vas zanimati i ovaj video: Žene u Ukrajini prave Molotovljeve koktele za odbranu gradova
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
