Rusija i Ukrajina: Rat dronovima iznad Odese i Krima, saobraćaj na Krimskom mostu delimično uspostavljen

Dan pošto se Rusija povukla iz sporazuma o izvozu ukrajinskih prehrambenih proizvoda iz crnogorskih luka, Moskva i Kijev nastavili su rat dronovima i projektilima na jugu Ukrajine.

Dok Ukrajinci prijavljuju da je Rusija dronovima i projektilima napala Nikolajev i Odesu, ruska strana izveštava o pokušaju udara ukrajinske eskadrile dronova na Krim, poluostrvo koje je Moskva anektirala 204. godine.

General Aleksandar Sirski, komandant kopnenih snaga ukrajinske vojske, priznao je da kontraofanziva ne ide po planu.

„Želeli bismo da postignemo brze rezultate. Ali u stvarnosti, to je gotovo nemoguće“, rekao je Sirski izveštaču BBC-ja sa fronta Džonatanu Bilu.

Prema njegovim rečima, teritorija na istoku Ukrajine preplavljena je minama i ruskim odbrambenim utvrđenjima.

Ruske trupe, kaže on, imaju mnoga uporišta: „Zato naše napredovanje ne ide tako brzo koliko bismo želeli“.

Ali Sirski smatra da Ukrajina ipak ima jednu neospornu prednost u odnosu na Rusiju, a to je, kaže, jedinstvo vojnog vrha i poverenje vojnika jednih u druge.

• Šta je taktičko nuklearno oružje i da li bi Rusija mogla da ga upotrebi
• Napad na veliku branu u Ukrajini: Kome je ovo išlo u prilog
• Ljuto rivalstvo koje je dovelo do pobune Vagnera u Rusiji

Dan ranije, Ukrajinci su preuzeli odgovornost za novi napad na Krimski most koji je delimično oštećen, a tom prilikom poginuo je bračni par koji je bio u automobilu na mostu. Njihova 14-godišnja ćerka je ranjena.

Saobraćaj na mostu je sada delimično uspostavljen, a Moskva kaže da će ga obnoviti do novembra.

Prethodno je ruski predsednik Vladimir Putin najavio odlučan odgovor na napad na Krimski most.

Dan 510.

• Saobraćaj na Krimskom mestu polako uspostavlja
• Putin je rekao da će Rusija definitivno odgovoriti na napad
• „Udar odmazde“ na objekte u Nikolajevu i Odesi, kažu iz ruskog ministarstva odbrane
• Pogođen Krimski most, Moskva optužuje Kijev za napad dronovima – dvoje mrtvih, ranjena 14-godišnjakinja
• Vagnerovci stigli u Belorusiju, potvrdio ministar odbrane te zemlje, dan pošto je njihov vođa odbio Putinovu ponudu da se borci priključe ruskoj vojsci
• Glavnokomandujući ukrajinskih oružanih snaga Valerij Zalužni rekao je za Vašington post da se u napadima na rusku teritoriju koristi isključivo oružje domaće proizvodnje
• Studija Meduze, nezavisnog medija u Rusiji, navodi da je u Ukrajini od početka rata poginulo 47.000 ruskih državljana
• Više od 9.000 poginulih civila, među kojima i 500 dece, u dosadašnjem toku rata – UN

Kuda su sve leteli jurišni dronovi?

Utorak jutro, na 510. dan rata, obeležili su obostrani napadi dronovima i projektilima na jugu Ukrajine.

Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da je tokom noći između ponedeljka i utorka izvršen „udar odmazde“ na objekte u Nikolajevu i Odesi, gde su navodno pripremani teroristički napadi na Rusiju.

U udaru na skladišta uništeno je 70.000 tona goriva za borbena vozila oružanih snaga Ukrajine.

Prema ukrajinskim izvorima, ruska raketa Kalibar pogodila je objekat u luci, ali ukrajinska vojna komanda tvrdi da je oborila svih šest takvih projektila, a da su na luku pali samo njihovi ostaci.

Prema tvrdnjama ukrajinske vojske, delovi projektila oštetili su pojedine objekte u luci i nekoliko privatnih kuća u okolini.

Sa druge strane, ruska vojna saopštava da je oborila je 28 ukrajinskih bespilotnih letelica iznad Krima u utorak ujutro, prenela je agencija RIA rusko ministarstvo odbrane.

Napadi dronovima nisu izazvali žrtve ili materijalnu štetu, tvrde Rusi.

U fotografijama: Šteta posle ruskog raketnog napada na Odesu

Krimski most i prošle godine bio meta napada

Strateški važna saobraćajnica – most koji povezuje Krim sa Rusijom – bio je meta napada i prošle godine.

Ni danas nije poznato šta je bio tačan uzrok eksplozije prošlog oktobra.

Na tada objavljenim snimcima vidi se velika eksplozija dok je na mostu bio veliki broj vozila.

U mesecima pre incidenta, ukrajinski zvaničnici su više puta najavljivali da će gađati most.

Međutim, Kijev nije preuzeo odgovornost za tu eksploziju.

Aleksej Danilov, šef ukrajinskog Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu, objavio je tada snimak mosta koji gori, a muzička podloga je bilo pevanje holivudske zvezde Merilin Monro i čuveno: „Srećan rođendan, gospodine predsedniče“.

Eksplozija je usledila dan posle 70. rođendana ruskog predsednika Vladimira Putina.

Rusija se povukla iz dogovora o prevozu žita preko Crnog mora

Rusija se povukla iz dogovora o žitu, kojim je dozvolila izvoz ukrajinske pšenice Crnim morem.

O odluci da se povlači iz dogovora, koji je istekao 17. jula, Rusija je obavestila Tursku, Ukrajinu i UN.

Crnomorska inicijativa prestaje prestaje da važi 18. jula, a zajednički koordinacioni centar u Istanbulu, koji je vršio inspekciju brodova sa ukrajinskim žitom, biće raspušten, navodi se u saopštenju ruskog Ministarstva spoljnih poslova.

Rusija je povukla i mere zaštite plovidbe i namerava da pomeri pomorski humanitarni koridor na severozapad Crnog mora.

Ukoliko se ispune zahtevi Moskve, Rusija će razmotriti novi sporazum o izvozu ukrajinskog žita preko Crnog mora, rekao je portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov.

Iz Moskve je dugo prećeno da će se povući „Inicijative za žito“ koja je dogovorena 22. jula prošle godine.

Kao razlog navode da nisu ispunjena obećanja data Rusiji prilikom potpisivanja tog sporazuma.

Nastavak sporazuma podržale su vlasti Turske, Ukrajine i predstavnici UN.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan rekao je u ponedeljak da i dalje računa da će Putin produžiti sporazum.

„Uprkos izjavi datoj danas, verujem da moj prijatelj… Putin želi da nastavi [rad] ovog humanitarnog koridora“, rekao je Erdogan, prenosi Rojters.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen osudila je odluku Moskve da se povuče iz sporazuma i nazvala je „ciničnim korakom“.

Evropska unija će nastaviti da radi na snabdevanju globalnih tržišta ukrajinskom hranom, dodala je.

Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski rekao je da će Kijev nastaviti izvoz žitarica, uprkos odluci Rusije da prekine sporazum.

Poslednji brod sa ukrajinskom pšenicom napustio je luku Odesu u nedelju, 16. jula ujutro.

I pored toga što ublažavanje sankcija koje sprečavaju izvoz ruske hrane nije formalno navedeno u dogovoru o žitu, ono je dogovoreno sa SAD i EU, navode iz organizacije za međunarodni mir u Rusiji i Evroaziji Karnegi Politika.

Kao rezultat toga, sankcije koje je Rusiji uvela Evropska unija ne zabranjuju uvoz, izvoz, kupovinu ili trgovinu hranom i đubrivima iz Rusije, dok je deveti paket posebno predviđao da su transakcije dozvoljene čak i uz učešće sankcionih subjekata.

Međutim, zahtevi Moskve veći su od samog ukidanja restriktivnih mera za snabdevanje hranom.

Rusko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da su Moskvi tokom pregovora data obećanja, među kojima je „ukidanje svih sankcija – direktnih i indirektnih – za isporuku poljoprivrednih proizvoda Ruske Federacije na međunarodna globalna tržišta“.

U stvari, ruske vlasti su zahtevale uklanjanje značajnog dela ekonomskih restriktivnih mera koje na bilo koji način utiču na poljoprivrednu proizvodnju.

Drugi problem je isključenje ruskih banaka iz SVIFT sistema, što čini plaćanje za isporuke izuzetno nezgodnim.

Kako navodi finansijski magazin Fajnenšel tajms, u pregovorima o produženju dogovora o žitu, Rusija je ranije predložila plan prema kojem će Roselhozbanka otvoriti podružnicu za obradu plaćanja, a dobiće pristup SVIFT-u.

Roselhozbanka nije imala značajnu ulogu u međunarodnoj trgovini žitom i đubrivima, ali Kremlj očigledno planira da je pretvori u „jedinstveni prozor“ za obračun za izvoz poljoprivrednih proizvoda, štiteći je tako od sankcija (slično Gasprombanci i izvozu gasa), pojašnjavaju iz Karnegi Politike.

Fajnenšl tajms je primetio da je banka u potpunom vlasništvu Kremlja: njen bivši predsednik odbora je Dmitrij Patrušev, sadašnji ministar poljoprivrede i sin sekretara Saveta bezbednosti Nikolaja Patruševa, koji je odigrao „važnu ulogu u pokretanju rata u Ukrajini“.

Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:

• Čovek koji se vratio iz mrtvih
• „Ovde je sada kao u Černobilju“: Život u gradu duhova na istoku Ukrajine
• „Kad granatiranje prestane, izdajnici će biti kažnjeni“ – šta kažu u Donbasu
• „Gde ćemo sva ta tela“: Život sa ljudima koji skupljaju mrtve u Buči
• Suživot sa mrtvima – užasi nadomak Černigova
• Zločini u Buči: „Žalim što i mene nisu ubili“
• „Mnogo je ljudi ostalo ispod ruševina“ – strašni prizori u gradu nadomak Kijeva

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]