Nikolajev

REUTERS/Viktoriia Lakezina
Pogođena stambena zgrada u Nikolajevu

Dok ruska vojska nastavlja da granatira gradove širom Ukrajine, iz Evropske unije i NATO-a poručuju da će Rusija snositi velike posledice ako upotrebi nuklearno oružje.

Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel rekao je da bi, ako bi Rusija upotrebila nuklearno oružje, Zapad „uništio“ rusku vojsku, a sličnu poruku uputio je i generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg.

Ukrajinske vlasti tvrde da su u najnovijim ruskim napadima u četvrtak pogođeni važni infrastrukturni objekti u blizini Kijeva, a da je dvoje ljudi poginulo u ruskom bombardovanju Nikolajeva na jugu Ukrajine.

U ruskom gradu Belgorodu, na granici sa Ukrajinom, pogođena stambena zgrada, a regionalni guverner je za to okrivio Ukrajince.

Na poziv proruskog šefa administracije u Hersonu, ruska vlada započela je evakuaciju civila iz južnog ukrajinskog regiona u Rusiju.

Hersonska oblast je je dna od četiri ukrajinske koje je Rusija nezakonito anektirala ranije u oktobru.

Ukrajinski saveznici, zemlje članice NATO alijanse, poslale su Kijevu kao pomoć napredno oružje za protiv-vazdušnu odbranu, a predsednik Zelenski je ovu isporuku nazvao istorijskom.

Upozorenja Rusiji iz EU i NATO su preneta u danu kada se ruski predsednik Vladimir Putin sastao u Kazahstanu sa predsednikom Turske Redžepom Tajipom Erdoganom, ali iz Kremlja navode da nisu razgovarali o ratu u Ukrajini.

Putin je rekao da je Turska najpouzdaniji put za isporuku gasa u Evropu i predložio da se tamo izgradi gasno čvorište.


Dan 232.

  • Novi ruski napadi na Kijev – pogođeni važni infrastrukturni objekti
  • U ruskom granatiranju Nikolajeva na jugu Ukrajine dvoje ljudi poginulo, kažu ukrajinske vlasti
  • U ruskom gradu Belgorodu, na granici sa Ukrajinom, pogođena stambena zgrada za šta guverner regiona krivi Ukrajince
  • Rusija započela evakuciju civila iz Hersonske oblasti, južnog ukrajinskog regiona, koji je nezakonito anektirala ranije u oktobru
  • Rusija će se suočiti sa ozbiljnim posledicama ako upotrebi nuklearno oružje, poruka iz EU i NATO
  • Privedeno osam ljudi u vezi sa napadom na most na Krimu, petorica privedenih su ruski državljani, a preostala trojica ima pasoše Ukrajine i Jermenije
  • Ukrajinski zvaničnici odbacuju rusku istragu povodom napada na most koji spaja Krim sa kopnom kao „besmislenu“
  • Zapad nastavlja da snabdeva Ukrajinu oružjem: Od SAD još četiri sistema HIMARS, od Holandije protivavionske rakete vredne 15 miliona dolara, Kanada šalje vojnu opremu vrednu 47 miliona dolara

Mapa 2

BBC


Evaukacija civila iz Hersona dok ukrajinska vojska napreduje

Vladimir Saldo, proruski lider ukrajinske južne Hersonske oblasti, pozvao je civile da se evakuišu, navodeći kao razlog svakodnevne raketne napade ukrajinskih snaga koje napreduju.

Pozvao ih je da se „spasavaju“ odlaskom u Rusiju na „razonodu i učenje“, i zatražio pomoć Moskve.

Poziv je kasnije ponovio zamenik ruskog premijera Marat Husnulin u poruci na državnoj televiziji.

Ukrajina odbacuje optužbe da cilja sopstvene civile.

Njene trupe su nedavno ponovo zauzele neke oblasti severozapadnog Hersona, približavajući se regionalnoj prestonici.

„Vlada je donela odluku da organizuje pomoć za odlazak stanovnika [Hersonske] oblasti u druge regione zemlje“, rekao je Husnulin.

„Svima ćemo obezbediti besplatan smeštaj i sve što je potrebno“.

Ukrajinske snage koriste američke raketne sisteme Himar, gađajući ključne vojne ciljeve koje drži Rusija i preteći da odseče većinu njenih snaga na zapadnoj obali reke Dnjepar.

Herson je jedina regionalna prestonica koju su zauzele ruske snage od početka invazije Moskve 24. februara.

Ukrajinska vojska ne govori o napredovanju trupa u ključnom regionu koji se graniči sa Krimom – južnom ukrajinskom poluostrvom koje je Moskva anektirala 2014.

Ranije ovog meseca, Putin je proglasio aneksiju oblasti Herson i Zaporožja na jugu Ukrajine, kao i Donjecka i Luganska na istoku.

Nijedan od ovih regiona ruske snage ne kontrolišu u potpunosti.

Ukrajina i njeni zapadni saveznici osudili su taj potez, rekavši da nema zakonsku snagu.

Poruke EU i NATO Rusiji: „Vojska će vam biti uništena ako upotrebite nuklearno oružje“

„Putin kaže da ne blefira. Dakle, ne može sebi da priušti da blefira. I trebalo bi da bude jasno da ljudi koji podržavaju Ukrajinu, i EU sa zemljama članicama i SAD sa NATO, takođe ne blefiraju“, rekao je Žozep Borel, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost.

„Svaki nuklearni napad na Ukrajinu će izazvati odgovor – ne nuklearni, već vojni odgovor toliko moćan da će ruska vojska biti uništena“, dodao je on.

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg je takođe upozorio da bi Rusija, ako bi upotrebila nuklearno oružje, „prešla veoma važnu liniju“ sa „ozbiljnim posledicama“.

Okolnosti pod kojima bi zemlje NATO-a mogle da koriste nuklearno oružje sada su „veoma daleko“, dodao je Stoltenberg.

Govoreći o podršci nepriznatim referendumima u četiri okupirana regiona Ukrajine, Putin je ranije rekao da je Moskva spremna da upotrebi sva raspoloživa sredstva da zaštiti svoju teritoriju i dodao: „Ovo nije blef“.

On nije direktno govorio o mogućnosti upotrebe nuklearnog oružja, ali je na Zapadu to jasno percipirano kao pretnja nuklearnim udarom.

Džozef Bajden, predsednik Amerike, rekao je u intervju za televiziju CNN da ne veruje da bi Putin rizikovao da upotrebi nuklearno oružje.

„Ne mislim da će to učiniti. Mislim da je neodgovorno pričati o tome, da svetski lider jedne od najvećih sila na svetu kaže da može da upotrebi taktičko nuklearno oružje u Ukrajini“, rekao je Bajden.

O čemu su razgovarali Putin i Erdogan?

Ruski i turski predsednik sastali su se na margini regionalnog samita u Kazahstanu.

Iz Kremnja je saopšteno da Putin i Erdogan nisu razgovarali o ratu u Ukrajini.

Erdogan je branio privredne veze Turske sa Moskvom i obećao da će nastaviti izvoz ukrajinskih žitarica.

„Rusija i Turska će svakako smetati nekima i razvijene zemlje će biti manje srećne“, rekao je Erdogan pre nego što su se dvojica vođa povukla da nastave razgovor u četiri oka, prenosi Frans pres.

Tokom sastanka sa Erdoganom, Putin je predložio stvaranje gasnog centra u Turskoj za isporuke ruskog gasa Evropi.

On je rekao da se ruta preko Turske pokazala kao najpouzdaniji način dopremanja gasa EU u trenutku kada su ruske isporuke ka Uniji pogođene sankcijama i curenjima na gasovodima Severni tok jedan i dva.

„Mogli bi da razmotrimo mogućnost stvaranja gasnog centra na turskoj teritoriji za isporuku ka drugim zemljama, posebno ka Evropi“, rekao je Putin na sastanku sa Erdoganom.

Isporuka energenta preko Severnog toka iz Rusije za Nemačku poremećena je od početka ruske invazije na Ukrajinu i potpuno je prekinuta posle eksplozija na gasovodu ispod Baltičkog mora, za koje se veruje da su bile rezultat sabotaže.

Dan uoči sastanka sa Erdogan, Putin je u sredu rekao da bi količine gasa koje ne mogu da se prevoze Severnim tokom mogle da budu preusmerene na oblast Crnog mora čime bi Turska postala najveći centar za snabdevanje Evrope gasom.

Putin je u sredu rekao da uprkos oštrim političkim neslaganjima gas iz Rusije i dalje može da poteče ka Evropi preko gasovoda Severni tok 2.

Rusija ne isporučuje gas Evropi preko Severnog toka 1 od avgusta, a Severni tok 2 je stopiran nakon što je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu.

Februarska invazija dovela je do poskupljenja gasa, a potrošači u EU suočeni su sa rekordno visokim cenama.

Ali Nemačka je brzo odbila Putinovu ponudu da gas šalje Severnim tokom 2.

Eksplozija na mostu na Krimu – hapšenja u Rusiji

Eksplozija na Krimskom mostu bila je snažan simbolični udarac za Vladimira Putina, koji je otvorio most 2018. godine, četiri godine posle ruske aneksije Krima.

Putin je to nazvao „terorističkim aktom“ čiji je cilj uništenje kritično važnog dela ruske civilne infrastrukture.

Zvaničnici ruskih bezbednosnih službi tvrde da su napad organizovali „Glavna obaveštajna uprava ukrajinskog Ministarstva odbrane, njen šef Kirilo Budanov i njeni agenti“.

Oni su naveli da je eksploziv bio sakriven u rolnama plastične folije i odvezen kružnim tokom od ukrajinske luke Odesa – prvo morem do Bugarske, zatim Gruzije, a potom kamionom prebačen kopnom u Rusiju preko Jermenije.

Ali portparol ukrajinske službe, Andrej Jusov, odbacio je ruske optužbe.

„Sve aktivnosti FSB-a i [ruskog] Istražnog komiteta su besmislice“, rekao je on ukrajinskim medijima.

„To su lažne strukture koje služe Putinovom režimu, tako da definitivno nećemo komentarisati njihove najnovije tvrdnje“, dodao je.


Contains some scenes which some viewers may find upsetting. – Pogledajte trenutak eksplozije
The British Broadcasting Corporation

Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:


UGC

BBC

Od početka rata u Ukrajini, milioni ljudi napustili su ovu zemlju, dok su iz Rusije otišle hiljade.

BBC želi da ispriča vašu priču: Kako rat u Ukrajini utiče na vašu porodicu? Zašto ste odabrali Srbiju kao mesto za novi početak?

Popunite formular klikom na OVAJ LINK i podelite vaša iskustva sa našim novinarima.


UGC

BBC

Tražimo odgovore na vaša pitanja: Šta želite da znate o uticaju sukoba u Ukrajini na Balkan?

Pošaljite nam vaša pitanja klikom na OVAJ LINK.


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.