Sve do početka jeseni tok rata u Ukrajini, ruska vojna komanda nije bila javno kritikovana u Rusiji.

Danas rusko rukovodstvo ne prekoravaju samo lenji: poslanike uznemiravaju kršenja u vreme mobilizacije i pozivaju zvaničnike da „ne lažu“, čečenski lider Ramzan Kadirov i Jevgenij Prigožin, osnivač Vagnera, privatne vojne kompanije za angažovanje plaćenika, okrivljuju komandante za neuspehe na frontu, a blogeri i vojni dopisnici su nezadovljni pres-službom Ministarstva odbrane i predlažu kadrovske promene.

BBC ruski servis objašnjava kako i zašto se situacija koja okružuje rusku vojsku užarila i kako je od „svete krave“ režima postala predmet oštre kritike na državnim TV kanalima.

Kako je sve počelo

Od početka invazije na Ukrajinu u Rusiji kao da je postojalo nepisano pravilo – bez kritike vojske.

Pojedinačni izlivi nezadovoljstva su se javljali među blogerima koji su podržavali „specijalnu operaciju“, na primer, nakon što je ruska vojska tokom proleća napustila Kijev i Černigov, ali dalje od toga nisu išli.

Situacija se promenila u jesen kada su Oružane snage Ukrajine nanele ozbiljan poraz ruskoj armiji u okolini Harkova, a zatim u samoj Rusiji počela mobilizacija, posle čega je vojska počela da napušta položaje u Donjeckoj oblasti.

Talas nezadovoljstva se podigao na društvenim mrežama.

Posle povlačenja ruske vojske iz Balakleje i Izjuma i vojni dopisnici ruskih medija su se žalili na činjenicu da se Ministarstvo odbrane nedovoljno ozbiljno odnosilo prema situaciji na frontu.

„U sistemu u kojem rukovodstvo ne voli loše vesti, a potčinjeni ne vole da uznemiruju rukovodeće, vreme je da se nešto uradi“, napisao je 7. septembra propagandista „Komsomolske pravde“ Aleksandar Koc.

Prema Blumbergu, „prilikom sastanka, reporteri, poznatim po nacionalističkim pogledima i skepticizmu u odnosu prema vojnom rukovodstvu, predstavili su strašnu sliku o situaciji na frontu“.

„Neki novinari su napustili sastanak, pitajući se da li je Putin dobio potpunu predstavu o realnoj situaciji na zvaničnim brifinzima?“.

Ali najavljena mobilizacija je samo proširila krug nezadovoljnih Ministarstvom odbrane.

Poslednjih nedelja, BBC i drugi mediji izveštavali su o tome kako se poziv prometnuo u potpuni haos: za front prikupljaju Ruse koji ne potpadaju pod kriterijume koje je objavio Putin, regruti često sami moraju da pronađu opremu, a kvalitet njihove pripreme je takođe upitan.

Samo dva dana posle početka mobilizacije otpušten je zamenik ministra odbrane Dmitrij Bulgakov, koji je poslednjih 14 godina nadgledao materijalno-tehničko snabdevanje i suštinski bio glavni vojni logističar zemlje.

Razlog za njegovo otpuštanje nije objavljen.

„Patriotski“ deo društvenih mreža je isprva označio lokalne vojne komesare kao krivce za ono što se dešava.

„Nekim vojnim odsecima širom zemlje je važnija njihova privrženost tradicionalnom sistemu lupanja recki nego predsednik“, negodovala je Kristina Potupčik jutra 23. septembra, koja je ranije bila komesar pokreta „Naši“.

„Ljute ljude, kao da to rade namerno, iz inata. Kao da ih je Kijev poslao“, zbunjena je bila direktorka Raša tudej Margarita Simonjan.

Probleme sa mobilizacijom i snabdevanjem regruta priznali su ruski gubernatori.

Ministarstvo odbrane je otvorilo telefonsku liniju na kojoj će odgovarati na sva pitanja u vezi sa mobilizacijom.

Neki stanovnici su greškom bili poslati u odseke, pa su se potom vraćali kući.

Nekoliko vojnih komesara je otpušteno za primer.

Činilo se da je talas nezadovoljstva tek ovlaš dotakao vojno rukovodstvo.

Ali početkom oktobra je postalo jasno da ruska vojska nastavlja da zadobija udarce u Ukrajini.

Isprva je predan Liman, strateški važan grad u Donjeckoj oblasti, pri čemu se ovo desilo dan pošto je Vladimir Putin potpisao ukaze o aneksiji okupiranih ukrajinskih teritorija.

Zatim je ruska vojska počela da se povlači pred Hersonom.

Posle toga je kritika Ministarstva odbrane usplamtela novom snagom.

Čečenski lider Ramzan Kadirov, jedan od najoštrijih zagovornika rata u Ukrajini, napisao je objavu o povlačenju iz Limana sa žestokom kritikom upućenoj komandantu Centralnog vojnog okruga, generalu Aleksandru Lapinu (BBC je izvestio kako je on nagradio sina posle povlačenja ruske vojske iz Černigova).

„Ne vređa to što je Lapin nesposoban, već to što ga pokrivaju vrhovni rukovodioci u Generalštabu“, besneo je Kadirov.

Kadirova je podržao biznismen Jevgenij Prigožin, koji je nedavno prvi put otvoreno priznao da je osnovao privatnu vojnu kompaniju „Vagner“ koja angažuje plaćenike da ratuju u Ukrajini još od 2014. godine.

„Kadirovljeva izražajna izjava, naravno, nije u mom stilu. Ali mogu da kažem: Ramzane, care, raspali. Sve ove kretene – s puškama bose na front“, tako je reči Prigožina prenela pres-služba kompanije „Konkord“ koja njemu pripada.

Posle toga je kritika na račun vojnog rukovodstva otvoreno izrečena za vreme sednice Dume, na kojoj su poslanici izglasali prisajedinjenje okupiranih ukrajinskih teritorija.

Tog dana su lideri skoro svih poslaničkih grupa u skupštini pominjali probleme u armiji.

Na primer, predsednik Komunističke partije Genadij Zjuganov je govorio o „izgubljenim bitkama“ koje su izrodile „velike probleme“ i bio je zapanjen situacijom sa opremom za mobilizovane.

„Sramota je kada naši na prvoj liniji fronta nisu opremljeni i nedostaju im uniforme, kao i naoružanje“, odjekivao je za njim lider Liberalno-demokratske partije Rusije Leonid Slucki.

„Nameću se pitanja o tome šta se dešava na frontovima. Još jednom se vraćam na pitanje o održavanju sastanaka rukovodstva Ministarstva odbrane i Generalštaba iza zatvorenih vrata. Pitanja se sama nameću“, govorio je predsednik „Pravedne Rusije“ Sergej Mironov.

U odbranu armije na toj sednici stala je Jedinstvena Rusija.

„Ja, kao čovek koji se bavio bezbednošću, želim da kažem: sačuvaj nas, Gospode, od kritike naše vojske“, rekao je šef te poslaničke grupe Vladimir Vasiljev.

Portparol Dume Vjačeslav Volodin je zamolio kolege da ne kritikuju armiju javno uopšte: „Duša boli, imamo problema. Ali radi održavanja čistote odnosa, ova pitanja, koja su u suštini na mestu, da li nam po formi donose plus ili minus? Minus!“.

Ali njegov poziv Dumi, čini se, nije naišao na odjek.

Anrej Kartapolov, šef komiteta Dume za odbranu i bivši zamenik ministra odbrane, dozvolio je sebi kritiku bivšeg rukovodstva i pozvao vojnu komandu da „prestane da laže“.

„Izveštaji Ministarstva odbrane praktično ne menjaju sadržaj. Oboreno je deset projektila, pogođeno je pedeset objekata, uništeno je stotinu nacista. I to je sve. Ali narod shvata.“

Do tad su i blogeri koji podržavaju invaziju na Ukrajinu počeli da kritikuju sadržaj izveštaja.

Sledećeg dana Kartapolov, koji je praktično bio glavni političar u Ministarstvu odbrane, okrivio je bivše načelništvo za otsustvo hitre reakcije na kritiku.

Do večeri je postalo jasno da su Kartapolov i šef skupštinskog komiteta za bezbednost Vasilij Piskarev poslali pismo javnom tužiocu o potrebi da se razjasni zašto su se pojavili problemi sa snabdevanjem mobilizovanih jedinica.

Problemi u vezi sa mobilizacijom i regrutima biće razmotreno na sastanku poslanika i predstavnicima ministra odbrane 17. oktobra.

Do kraja nedelje Ministarstvo odbrane su već otvoreno kritikovali i gubernatori, pa čak i „rukovodstvo“ okupiranih ukrajinskih teritorija.

„Mnogi govore da bi ministar odbrane, koji je dozvolio takvo stanje stvari, mogao da se, kao oficir, ubije“, rekao je Kiril Stremusov, zamenik predsednika administracije Hersonske oblasti kojeg je postavila Moskva.

Razočaranost uarmijska dejstva više ne skrivaju ni učesnici propagandnih emisija na ruskoj televiziji koji su tokom prve polovine godine birali da govore samo o uspesima vojnika i proricali Ukrajini neminovni poraz.

„Došlo je vreme da se kaže istina! I da se konačno nešto učini! Rušiti vatrenom moći. Nadam se da nje još ima? Ili će i za nju da se ispostavi isto što i za uniforme za mobilizovane?!“, uznemiren je bio Vladimir Solovjov.

Nezadovoljstvo Ministarstvom odbrane prvi put je otvoreno iskazao i Vladimir Putin.

On je izjavio da je potpisao ukaz o odlaganju mobilizacije za dodatne kategorije Rusa zato što vojno rukovodstvo iz nekog razloga to nije učinilo.

„Isprva je Ministarstvo odbrane izvestilo da čitav niz kategorija naših građana nije potrebno pozivati na mobilizaciju, ali nisu na vreme uneli odgovarajuće promene u normativno-pravnoj osnovi.“

Zašto se to dešava?

Takva javna i glasna kritika na račun ruskog vojnog rukovodstva nije trivijalno dešavanje.

Ministar odbrane Sergej Šojgu je mnogo godina bio jedan od ključnih članova Putinovog tima.

U mnogo navrata je pokazana bila naklonost Šojguu: ministar odbrane je redovno pratio predsednika na putovanjima na odmor u tajgu.

https://www.youtube.com/watch?v=lB7YYMQCJms&ab_channel=%D0%9C%D0%B8%D1%8024

Osim toga, Šojgu je, zajedno sa Putinom i ministrom inostranih poslova Sergejem Lavrovim, stalno bio među tri najpopularnija političara u Rusiji, prema rezultatima državnog Sveruskog centra za istraživanje javnog mnjenja.

„Direktna kritika ministarstva odbrane [od strane Putina] podrazumeva i kritiku Šojgua, kojeg Putin, čini se, postavlja da na sebe preuzme krivicu za neuspeh invazije na Ukrajinu“, smatraju stručnjaci američkog Instituta za proučavanje rata (ISV).

Analitičari ističu da preuzimanje odgovornosti ministarstva odbrane prvi put prisiljava Putina na kritiku „iznutra“.

Zvaničnici i telepropagandisti još ne dozvoljavaju sebi da otvoreno kritikuju Šojgua, ali neki od blogera se pripremaju za njegovu ostavku.

Igor Strelkov (Girkin), bivši radnik FSB-a koji je 2014. godine upravljao vojskom separatista u samoproglašenoj Donjeckoj Narodnoj Republici, nedavno je prorekao otpuštanje „iveričastog“ – ovaj nadimak su Šojguu, koji nikada nije služio u vojsci, dodelili njegovi kritičari zbog njegove rekonstrukcije zauzimanja Rajhstaga izgrađenog od iverice u podmoskovskom parku „Patriota“.

Analitičari ISV-a ne isključuju da Putin stvarno priprema tlo za otpuštanje Šojgua od kog se, po njihovom mišljenju, predsednik „retorski distancira“.

Međutim, prema njihovom mišljenju, to ne treba očekivati u skorije vreme.

„Putin će se, pre svega, uzdržati od smene Šojgua onoliko koliko može, kako bi mogao da nastavi da ga krivi za potonje vojne neuspehe i pridobio podršku drugih grupa.“

S tim je saglasan i politikolog Andrej Koljesnikov.

„Putin nikada ne skida nikoga pod paljbom kritike. Možda će se to desiti posle dužeg vremena.

„Smeniti [načelnika Generalštaba Valerija] Gerasimova i naročito Šojgua, to bi bilo priznanje sopstvene nesposobnosti i slabosti, jer je Šojgu naposletku postao jedan od simbola putinskog modela upravljanja“, izjavio je on za BBC.

Pozivajući se na neimenovane izvore, novinari Blumberga u članku o kritici na račun vojske pišu da je Kremlj, što se tiče neuspeha, „dao uputstvo državnim medijima da počnu da priznaju probleme sa invazijom na Ukrajinu iz straha da će prekomerno optimistična propaganda potpirivati sumnje začete u društvu“.

Prema rečima politikologa Koljesnikova, veoma je teško zamisliti da je tako rasprostranjena kritika Ministarstva odbrane, pritom još i na ruskoj televiziji, započeta bez „dopuštenja“ Kremlja.

„Mislim da je to povezano sa visokim stupnjem uznemirenosti i ponekad neposrednog nezadovoljstva stanovništva. Potrebno je da se opustimo, pokazati da je kritika moguća, čak i nespretno predstaviti obraćanje zdravom razumu, demokratiji i građanskom društvu.

„Ali pritom je Putin, strateg i patrijarh – dobar, a sluge – loše, te on dopušta greške, određuje vođu“, objašnjava Koljesnikov.

ISV usmerava pažnju na činjenicu da usled kritike vojnog rukovodstva raste podrška Putinu „među nacionalistički nastrojenim blogerima i pripadnicima organa reda“, među kojima su i Ramzan Kadirov i Jevgenij Prigožin.

Kadirov je nedavno objavio da mu je Putin dodelio zvanje general-pukovnika, što se desilo nakon što je čečenski lider oštrim rečima kritikovao rusko vojno rukovodstvo.

Kadirova smatraju jednim od glavnih učesnika „ratne partije“ koja zastupa maksimalnu eskalaciju borbenih dejstava u Ukrajini.

„Može biti da je Putin doneo odluku o unapređenju Kadirova u čin kako bi sačuvao podršku Kadirova i čečenskih snaga, istovremeno odgurnuvši Ministarstvo odbrane Rusije i Sergeja Šojgua“, smatra američki Institut za ratne studije.

Politikolog Koljesnikov napominje da se i Kadirovu i Prigožinu vazda „dozvoljavalo mnogo“.

Predsednik Čečenije je, prema njegovim rečima, igrao ulogu „lude sa praporcima na kapi, ali vrlo strašne lude da druge elite ne bi zadremale“.

Uloge Prigožina u ratnoj sferi su se ranije ustručavale, ali sada se „ne stide ničega“: „Da, država autsorsuje nedržavnim igračima koji se cene zbog bezgraničnog cinizma i bezobzirnosti.“

Upravo s tim da su „nedržavni igrači“ uključeni u ratnu vojnu sferu, Koljesnikov i povezuje da se konflikti „više ne kontrolišu“.

Pritom, on smatra da ne treba očekivati „raskol elita“: „Ovde je prisutan stari princip – diskusije su moguće pre donošenja odluke, a posle toga svi je ispunjavaju.“

Može li otvoreno nezadovoljstvo armije uticati na poziciju Vladimira Putina?

„Iako on ostaje izvan kritike i da je moguće da sve je započeto kako bi se on zaštitio, objektivno – usled personalizovane prirode njegove vlasti – ispostavlja se da je i on kriv.

„I njegov rejting je već počeo da pada. Možda ne tako efektivno kao tokom penzione reforme ili pandemije, ali primetno“, rezimira Koljesnikov.

Pogledajte video: Eksplozija na mostu na Krimu

Contains some scenes which some viewers may find upsetting. – Pogledajte trenutak eksplozije
The British Broadcasting Corporation

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari


Ostali komentari (0)