Rusija i Ukrajina: Ruski vojni cilj nije više samo istok Ukrajine, kaže Lavrov, Amerika optužuje Rusiju da hoće da anektira još neke ukrajinske regione

Ruski vojni cilj u Ukrajini više nije „samo“ istok zemlje, rekao je ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, dok .

U intervjuu ruskim državnim medijima, on je nagovestio da se strategija Moskve promenila nakon što je Zapad isporučio Ukrajini oružje većeg dometa.

Rusija bi sada morala da potisne ukrajinske snage dalje od linije fronta kako bi osigurala sopstvenu bezbednost, rekao je je on.

SAD su optužile Rusiju da se sprema da anektira delove Ukrajine i da bi navodno mogli bi da održe „lažne“ referendume o pridruživanju Rusiji već u septembru, navode iz Bele kuće.

• Koji je Putinov sledeći korak posle zauzimanja Luganska
• Šta znamo o otcepljenim ukrajinskim oblastima Donjeck i Lugansk
• „Gde ste bili pre osam godina” i „nije sve tako jednostavno”: Kako i zašto Rusi pravdaju rat u Ukrajini

Dan 147. – najnovije

• Vojni cilj Rusije nije samo istok Ukrajine, već i potiskivanje ukrajnskih snaga dalje od fronta zbog oružja većeg dometa koji dobija od Zapada, rekao je šef ruske diplomatije
• SAD optužuju Rusiju da planira da anektira još neke delove Ukrajine na temelju „lažnif renerenduma“ i po istom scenariju kao što je to učinila sa poluostrvom Krim
• U ratu je do sada poginulo više od 5.000 civila, kažu UN

Šta je sve rekao Lavrov?

Od početka rata u februaru, Rusija je osvojila delove istoka i juga Ukrajine i iz Kremlja je poručeno da je glavni cilj „oslobađanje velikog regiona Donbasa“ koji čine Lugansk i Donjeck.

Rusija je priznala nezavisnost otpcepljenih ukrajinskih regiona Luganska i Donjecka, samproglašenih Luganske Narodne Republike i Donjecke Narodne Republike, a to su učinile i Sirija i Severna Koreja.

Zapad mesecima isporučuje Ukrajini sve moćnije oružje u odbrani od ruskih snaga, a Sergej Lavrov, šef ruske diplomatije kaže da je to primoralo Rusiju da proširi ciljeve.

„Ne možemo dozvoliti da deo Ukrajine koji kontroliše [ukrajinski predsednik Vladimir] Zelenski… poseduje oružje koje bi predstavljalo direktnu pretnju našoj teritoriji“, rekao je Lavrov u intervjuu za rusku televiziju.

„Geografija je sada drugačija“, rekao je on, navodeći južne oblasti Herson i Zaporožje kao najnovije ciljeve Rusije.

Lavrov se posebno osvrnuo na raketni sistem većeg dometa Himars, koji je Amerika tek nedavno isporučila.

Dva dana za redom ukrajinske snage su koristile Himars cinjajući ključni, strateški most u okupiranoj oblasti Herson, kažu izveštaji.

Antonovski most je jedan od dva mosta na koja se Rusija oslanja za snabdevanje oblasti koje je zauzela na zapadnoj obali reke Dnjepar, među kojima i grad Herson.

Ruski ministar spoljnih poslova opisao je akcije Zapada u davanju oružja Ukrajini kao „impotentni bes“ i „želju da se stvari pogoršaju“.

SAD: Posle Krima, Rusija planira aneksiju još nekih delova Ukrajine

Portparol američkog Saveta za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi rekao je da Rusija već planira da anektira velike delove ukrajinske teritorije.

Optužio je Moskvu da ima sličan scenario kao kada je je 2014. anektirala poluostrvo Krim posle referenduma.

Kirbi je rekao da Rusija postavlja nelegitimne proruske zvaničnike da upravljaju okupiranim regionima Ukrajine.

Novpostavljene „administracije“ bi zatim organizovale lokalne referendume o ulasku u sastav Rusije, verovatno već u septembru.

Kirbi je rekao da će Rusija koristiti rezltate „kako bi pokušala da opravda pripajanje suverene ukrajinske teritorije“.

Krim je pripojena Rusiji 2014. posle na brzinu organizovanog referenduma, koji međunarodna zajednica smatra nezakonitim, na kojem su birači odlučili da se pridruže Rusiji.

Slična glasanja koja se održavaju u drugim delovima Ukrajine bi skoro sigurno dovela do slične situacije, sa bilo kojim protivljenjem pridruživanju Rusiji u velikoj meri potisnuto.

Kirbi je rekao da „razotkriva“ ruske planove „kako bi svet znao da je svaka navodna aneksija s predumišljajem, nezakonita i nelegitimna“, i obećao da će dobiti brz odgovor od SAD i njihovih saveznika.

Oblasti koje su na meti aneksije su, prema tvrdnjama Amerike, Herson, Zaporožje, Donjeck i Lugansk.

Evropa se sprema za rusko zavrtanje gasa

Evropska komisija upozorila je zemlje EU da smanje upotrebu gasa za 15 odsto do marta sledeće godine, zbog bojazni da će Rusija smanjiti isporuke.

EK navodi da je cilj da države prvo dobrovoljno povuku ovaj potez, ali da će postati pravno obavezujući ako Moskva zatvori slavine ovog leta.

Ključni gasovod Severni tok 1 od Rusije do Nemačke bio je van mreže zbog održavanja 10 dana i trebalo bi da proradi ovog četvrtka.

Ali postoji zabrinutost da Moskva neće ispuniti svoje obećanje.

Rusija je prošle godine snabdevala Evropu sa 40 odsto prirodnog gasa, a Nemačka je najveći uvoznik na kontinentu, ispred Italije.

Ali otkako je Rusija započela invaziju na Ukrajinu, prekinula je snabdevanje brojnim zemljama koje su odbile njen zahtev za plaćanje gasa u rubljama.

Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije, rekla je da je prekid u celoj Evropi „verovatan scenario“.

Rusija nas ucenjuje. Rusija koristi energiju kao oružje“, rekla je ona. „Stoga, u svakom slučaju, bilo da se radi o delimičnom, velikom prekidu ruskog gasa ili potpunom prekidu ruskog gasa, Evropa mora da bude spremna.

Zemlje članice EU glasaće o racionalizaciji upotrebe gasa na sastanku ministara energetike 26. jula.

Zelenski nastavio čistku

Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski u utorak je smenio još nekoliko visokorangiranih oficira obaveštajne agencije u okviru opsežnog procesa „čišćenja“ bezbednosnih i tužilačkih službi u državi, koji se sumnjiče da su radili za Rusiju.

Ukazom objavljenim u utorak Vladimir Horbenko smenjen je s dosadašnje funkcije zamenika šefa Službe bezbednosti Ukrajine (SBU).

S dosadašnjih dužnosti su smenjena i četiri regionalna zvaničnika iz Sumija, Dnjepropetrovska, Zakarpatja i Poltave, zajedno s direktorom SBU-a Žitomira.

Prethodno je ukrajinska skupština podržala smenu šefa SBU Ivana Bakanova i generalne tužiteljke Irine Venediktove.

Venediktova je za CNN rekla da u tužilaštvu nije bilo saradnika okupatora.

Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:

• Čovek koji se vratio iz mrtvih
• „Ovde je sada kao u Černobilju“: Život u gradu duhova na istoku Ukrajine
• Rusija briše istoriju u ukrajinskom „mrtvom gradu“
• „Imam osećaj da se više nikada nećemo vratiti“: Marijupolj posle 80 dana rata
• „Kad granatiranje prestane, izdajnici će biti kažnjeni“ – šta kažu u Donbasu
• „Moja ćerka je vikala i tresla se… a onda je bila mrtva“
• „Ruski vojnici su me silovali i ubili mog muža“
• „Video sam kako ruski vojnici ubijaju moga oca“
• „Gde ćemo sva ta tela“: Život sa ljudima koji skupljaju mrtve u Buči
• Suživot sa mrtvima – užasi nadomak Černigova
• Zločini u Buči: „Žalim što i mene nisu ubili“
• „Mnogo je ljudi ostalo ispod ruševina“ – strašni prizori u gradu nadomak Kijeva

Gde idu izbeglice?

Prema podacima Ujedinjenih nacija, od početka rata 24. februara iz Ukrajine je izbeglo više od osam miliona ljudi.

• 4,1 milion u Poljsku
• 1,3 miliona u Rusiju
• 814.000 u Mađarsku
• 691.000 u Rumuniju
• 525.000 u Slovačku
• 507.000 u Moldaviju
• 16.000 u Belorusiju

Od početka rata u Ukrajini, milioni ljudi napustili su ovu zemlju, dok su iz Rusije otišle hiljade.

BBC želi da ispriča vašu priču: Kako rat u Ukrajini utiče na vašu porodicu? Zašto ste odabrali Srbiju kao mesto za novi početak?

Popunite formular klikom na OVAJ LINK i podelite vaša iskustva sa našim novinarima.

Tražimo odgovore na vaša pitanja: Šta želite da znate o uticaju sukoba u Ukrajini na Balkan?

Pošaljite nam vaša pitanja klikom na OVAJ LINK.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]