Detaljan plan za odbranu od ruskog napada biće jedno od ključnih o kojima će se razgovarati na Samitu NATO-a 11. i 12. jula u Litvaniji.
Smatra se da je to najdublja šema alijanse za suprotstavljanje Rusiji od kraja Hladnog rata.
- Može li se biti van vojnih saveza u 21. veku
- Kontroverzna odluka Amerike: Isporučuje Kijevu bombe zabranjene u većem delu sveta
- Šta je taktičko nuklearno oružje i da li bi Rusija mogla da ga upotrebi
Šta je NATO?
NATO – Organizacija Severnoatlantskog sporazuma ili Severnoatlantski savez – vojni je savez koji je 1949. osnovalo 12 zemalja, među kojima SAD, Kanada, Velika Britanija i Francuska.
Članice pristaju da priteknu jedna drugoj u pomoć u slučaju oružanog napada protiv bilo koje njihove zemlje članice.
Prvobitni cilj saveza bio je da se suprotstavi pretnji posleratnog širenja Rusije u Evropi.
Sovjetska Rusija je 1955. godine odgovorila NATO-u stvaranjem vlastitog vojnog saveza istočnoevropskih komunističkih zemalja, nazvanog Varšavski pakt.
Posle pada Sovjetskog Saveza 1991. godine, veliki broj bivših zemalja Varšavskog pakta postale su članice NATO.
Rusija (bivši deo Sovjetskog Saveza) tvrdi da njihovo članstvo ugrožava njenu bezbednost.
Snažno se protivi zahtevu Ukrajine za pridruživanje, strahujući da bi to dovelo NATO previše blizu njene teritorije.
NATO je stigao na još jednu od ruskih granica u aprilu 2023. godine, kada je Finska postala članica.
Šta je NATO plan za odbranu od Rusije?
Komandanti NATO-a imaju novi plan za suprotstavljanje Rusiji ako napadne bilo koju državu članicu.
Postoje precizni planovi kuda bi snage trebale da idu – i šta treba da urade – ako Rusija napadne u bilo kojoj od tri zone: Arktiku i severnom Atlantiku, srednjoj Evropi i Mediteranu.
To je najsveobuhvatniji plan NATO-a od kraja Hladnog rata 1991. godine, kaže Malkolm Čalmers, zamenik direktora istraživačkog centra Kraljevskog instituta ujedinjenih službi.
„Kada se Sovjetski Savez raspao, pretnja velikog rata je skoro u potpunosti nestala“, kaže on.
„Ali, ruska aneksija Krima 2014. i aktuelni rat u Ukrajini znači da je pretnja ponovo stvarna – posebno za zemlje poput baltičkih republika.
Trejsi Džerman, profesor studija odbrane na Kings koledžu u Londonu, kaže: „Sve je ovo povezano sa potrebom odvraćanja i odbrane, kao i sa uveravanjem saveznika na istočnom krilu“.
- Putin: Rusofobija je prvi korak ka genocidu
- Ukrajinska kriza: Kina stala uz Rusiju – NATO ne treba da se širi na istok
- NATO: Nema trajnih posledica zbog korišćenja osiromašenog uranijuma
Zašto Ukrajina nije članica NATO-a?
NATO je 2008. godine rekao da bi Ukrajina mogla da se pridruži u budućnosti, ali je nedavno odbio zahtev za „brzim“ prijemom.
Prema članu 5 povelje NATO, ako je jedna članica napadnuta, sve ostale treba da stanu u njenu odbranu.
Ako bi se Ukrajina sada pridružila, zemlje NATO-a bi tehnički morale da objave rat Rusiji.
Kako NATO zemlje pomažu Ukrajini?
Amerika je do sada uložila milijarde evra u vojnoj opremi Kijevu.
Ona kažu da njihovi saveznici mogu da daju Ukrajini i borbene avione američke proizvodnje, među kojima i F-16.
Ukrajinski piloti se obučavaju da upravljaju njima.
SAD su obećale Ukrajini 31 tenk Abrams. Velika Britanija je poslala 14 tenkova Čelendžer 2. Nemačka je poslala 18 tenkova Leopard 2, a druge evropske zemlje šalju još desetine.
Poslata i oklopna borbena vozila poput Strajkersa i Bredlija.
I SAD i Velika Britanija poslale su Ukrajini raketne sisteme poput Pejtriota i Hajmarsa, koji su gađali ciljeve iza ruskih linija fronta.
SAD i drugi su isporučili sisteme protivvazdušne odbrane za obaranje ruskih krstarećih raketa i dronova iznad Ukrajine.
Protivtenkovsko oružje koje su isporučile SAD i Velika Britanija bilo je ključno u povratku ruskog napredovanja na glavni grad Ukrajine, Kijev, u proleće 2022.
Rakete i lanseri većeg dometa nisu poslati u Ukrajinu, zbog straha da bi mogla da ga koristi za napad na ciljeve duboko u Rusiji, što bi izazvalo direktan sukob između Rusije i NATO-a.
Iz istog razloga, zemlje NATO-a ne koriste vazdušne snage.
Kakav problem ima Rusija sa NATO-om i Ukrajinom
Ukrajina je bivša sovjetska republika koja se graniči i sa Rusijom i sa EU.
Ona nije članica NATO, ali je „partnerska zemlja“ – što znači da postoji slaganje oko toga da bi moglo da joj se dozvoli da se pridruži savezu u nekom trenutku u budućnosti.
Rusija želi garancije zapadnih sila da se to nikad neće dogoditi, što Zapad nije spreman da obeća.
Ukrajina ima brojno stanovništvo etničkih Rusa i bliske društvene i kulturološke veze sa Rusijom.
U strateškom smislu, Kremlj je doživljava kao rusko dvorište.
Šta još brine Rusiju?
Ruski predsednik Putin tvrdi da zapadne sile koriste savez da opkole Rusiju i upozorava NATO da mora da prekine vojne aktivnosti u Istočnoj Evropi.
On odavno tvrdi da su SAD prekršile obećanje dato 1990. godine da se NATO neće širiti dalje na Istok.
NATO negira ove ruske tvrdnje i tvrdi da samo mali broj njenih članica deli granicu sa Rusijom i da se radi o odbrambenom savezu.
Šta je NATO preduzimao u prošlosti u vezi sa Rusijom i Ukrajinom?
Kad su Ukrajinci početkom 2014. godine svrgli sa vlasti proruskog predsednika, Rusija je anektirala južno ukrajinsko poluostrvo Krim.
Ona je podržala i proruske separatiste koji su zauzeli velike delove istočne Ukrajine.
NATO nije intervenisao, ali jeste odgovorio raspoređivanjem trupa prvi put u nekoliko istočnoevropskih zemalja.
Alijansa ima četiri multinacionalne borbene grupe veličine bataljona u Estoniji, Letoniji, Litvaniji i Poljskoj, i multinacionalnu brigadu u Rumuniji.
Proširio je i vazdušni nadzor u baltičkim državama i istočnoj Evropi da bi presretao ruske letelice koje pređu granice njenih zemalja članica.
Rusija traži da se ove snage povuku.
- Finska ušla u NATO, granica Rusije i vojne alijanse udvostručena
- Erdogan poručio Švedskoj: „Ako hoćete u NATO, predajte nam teroriste“
Zašto je Finska ušla u NATO?
Finska ušla u alijansu u aprilu 2023. godine, pošto je prethodno bila neutralna.
Ima kopnenu granicu sa Rusijom od 1.340 kilometara.
Njime se NATO-ovim snagama dodaje 257.250 redovnih i rezervnih vojnika.
Švedska je podnela zahtev za ulazak u NATO zajedno sa Finskom.
Međutim, sve države članice moraju da pristanu na ulazak novih zemalja, a Turska i Mađarska koče njen ulazak.
Turska kaže da Švedska odbija da izruči neprijatelje turske države i dozvoljava antimuslimanske demonstracije na svojim ulicama.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
