Ukrajinski vojnik u Bahmutu ove nedelje.

Dok se na istoku zemlje nastavljaju sukobi dve vojske, a vođa ruskog Vagnera tvrdi da su njegovi plaćenici zauzeli mesto nadomak grada Bahmuta, Kijev iznosi tvrdnje da su ruski vojnici tokom februara umirali u najvećem broju od prve nedelje invazije.

Prema ukrajinskim podacima, u februaru dnevno gine 824 ruska vojnika.

Jevgenij Prigožin, osnivač ruske plaćeničke grupe Vagner, kaže da su njegovi jurišni odredi zauzeli selo Krasnaja Hora u predgrađu Bahmuta, gde borbe za ovaj grad na istoku Ukrajine traju od jula.

Ni ukrajinske vlasti ni rusko Ministarstvo odbrane nisu komentarisali informaciju.

Ukrajinsko Generalno tužilaštvo je navelo u izveštaju da je od početka rat u Ukrajini stradalo 461, a povređeno više od 922 deteta.

Najviše dece je stradalo u Donjeckoj, Harkovskoj, Kijevskoj, Hersonskoj, Zaporožskoj, Nikolajevskoj, Černigovskoj, Luganskoj i Dnjepropetrovskoj oblasti.

Ovi podaci nisu konačni, reč je samo o onima čija su imena potvrđena, naglašavaju.

Savetnik ukrajinskog predsednika Mihail Podoljak izjavio je da pregovori sa Rusijom sada ne dolaze u obzir.

„Moskva odbija da se povuče sa okupiranih ukrajinskih teritorija i prizna zločine.

„Pregovori ne dolaze u obzir, samo pobeda jer inače rat u Evropi neće stati i Rusija će kriminalno dominirati svetom“, napisao je Podoljak na Tviteru.

Dan 354.

Ukrajinci tvrde da u februaru dnevno gine više od 800 ruskih vojnika
Vlasnik plaćeničke vojske Vagner rekao je da su njegovi jurišnici zauzeli selo pokraj Bahmuta
Savetnik ukrajinskog pregovora kaže da pregovori sa Rusiojom sada ne dolaze u obzir
Ukrajina tvrdi da su projektili leteli iznad Rumunije i Moldavije, Rumunija kaže da nije narušen njen vazdušni prostor
Francuski predsednik Emanuel Makron rekao je da ne isključuje isporuku borbenih aviona Ukrajini, ali je prioritet „brže“ i „korisnije“ oružje
Andžej Duda, predsednik Poljske, doveo je u pitanje slanje borbenih aviona Ukrajini, rekavši za BBC: „To nmalo nije laka odluka“
Rusi su počeli veliku ofanzivu u regionu Luganska, kažu američki vojni analitičari
Zapadni izvori iznose tvrdnju da Rusija neće imati dovoljno snage, ljudstva i municije za veliku ofanzivu niti za značajnu promenu toka rata
Mađarska se protivi ideji da EU uvede deseti paket sankcija Rusiji, kao i svim ostalim EU sankcijama, jer nisu pomogle da se dostigne mir u Ukrajini, ali su zato naškodili evropskoj ekonomiji, izjavio je mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto
Procenjuje se da su od početka rata gubici Rusije u Ukrajini blizu 200.000 ubijenih i ranjenih, navodi se u analizi Njujork tajmsa, dok zvanične ukupne brojke ruska strana retko saopštava
Generalno tužilaštvo Ukrajine navelo da je od početka rat u Ukrajini stradalo 461, a povređeno više od 922 deteta.
Više od 6,5 miliona građana Ukrajine je napustilo zemlju od početka sukoba, od toga polovina je otišla u Rusiju

Velika smrtnost i nadiranje ruskih plaćenika ka Bahmutu

Prema ukrajinskim tvrdnjama, ruski vojnici umiru najviše do sada, više nego u bilo kom trenutku od prve nedelje invazije.

Iako ne mogu da potvrde ove tvrdnje, britanski obaveštajci kažu da su trendovi „verovatno tačni“.

Prema ukrajinskim podacima, koje je istakla Velika Britanija, 824 ruska gubitka dnevno je više od četiri puta veća od stope prijavljene u junu i julu, kada su oko 172 ruska vojnika umirala svakog dana.

Ukrajinska vojska tvrdi da je od početka invazije poginulo 137.780 ruskih vojnika.

Povećanje bi moglo biti posledica prolećne ofanzive ruskih snaga na istoku zemlje.

Neke od najžešćih borbi vode su se oko Bahmuta na istoku zemlje.

U nedelju je šef ruskih Vagnerovih plaćeničkih snaga rekao da je grupa zauzela naselje u blizini razorenog grada.

„Danas su Vagnerovi jurišni odredi zauzeli naselje Krasnaja Gora“, rekao je na Telegramu šef Vagnera Jevgenij Prigožin.

Poljska okleva u vezi sa donošenjem odluke o slanju borbenih aviona Kijevu

„To je vrlo ozbiljno pitanje i nimalo laka odluka“, rekao je Andžej Duda, predsednik Poljske u razgovoru za BBC, o eventualnom slanju aviona tipa F-16.

Posle borbenih tenkova, koje su zapadni saveznici obećali Kijevu u narednim mesecima, sada Ukrajina želi i borbene avione, kako bi, tvrdi, ne samo odbila rusku agresiju, već i povratila sve zauzete teritorije.

„Dajte nam krila za slobodu“, poetski se izrazio ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski prošle nedelje tokom poseta evropskim prestonicama.

Ipak, iako je Poljska jedna od zemalja koja najglasnije podržava Ukrajinu i obavezala se da pošalje više oružja, za borbene avione je stvar drugačija.

Duda kaže da bi slanje aviona F-16 predstavljalo „ozbiljan problem“ jer, sa manje od 50 aviona u poljskom vazduhoplovstvu, „nemamo dovoljno… i trebalo bi nam mnogo više njih“.

Naglasio je i da borbenim avionima, poput F-16, treba „veoma ozbiljno održavanje“ tako da „nije dovoljno samo poslati nekoliko aviona“.

Više o želji Ukrajine za borbenim avionima pročitajte ovde.

Ruske rakete zašle u vazdušni prostor članica NATO-a, kažu iz Kijeva

Ruski projektili Kalibr ispaljeni na ukrajinskoj teritoriji prošle su kroz vazdušni prostor Rumunije, članice NATO alijanse, kao i Moldavije, tvrdi Valeri Zalužni, komandant Oružanih snaga Ukrajine.

Rakete su ispaljene sa broda u Crnom moru, kaže.

„Danas u 10.18 dve ruske Kalibar rakete prešle su granicu Ukrajine i Moldavije.

„Otprilike oko 10.33, one su prešle i granicu sa Rumunijom. Posle toga, ponovo su se vratile u vazdušni prostor Ukrajine na tromeđi između ovih zemalja“, saopštio je Zalužni putem platforme Telegram.

Ukrajinske vazduhoplovne snage saopštile su da je u „masovnom“ napadu u petak ispaljena 71 raketa, od kojih je oborila 61.

Zelenski je rekao da projektili predstavljaju „kolektivnu bezbednost“

Dmitrij Peskov, portparol Kremlja, za BBC je rekao da je to pitanje za Ministarstvo odbrane koje tek treba o tome da se izjasni.

Ministarstvo odbrane Rumunije je saopštilo da je ruska raketa preletela 35 km od granice zemlje bez narušavanja vazdušnog prostora Rumunije.

Iz Ministarstva odbrane Moldavije su potvrdili da je projektil koji se kretao u pravcu Ukrajine prešao delom njihove teritorije.

Posle incidenta, ruski ambasador u Kišinjevu Oleg Vasnjecov je pozvan u Ministarstvo spoljnih poslova Moldavije „da ukaže ruskoj strani na neprihvatljivo kršenje našeg vazdušnog prostora“, navodi se u saopštenju moldavskog ministarstva spoljnih poslova.

Žestoke borbe u Bahmutu, Rusi krenuli u ofanzivu u Lugansku

Dok Kijev čeka obećane zapadne tenkove novije generacije, ruske snage napreduju u Bahmutu, strateški važnom gradu u Donbasu, čije bi zauzimanje moglo da im otvori put ka kontroli čitavog regiona.

Ukrajinski oficiri na terenu kažu da su Rusi zauzeli trećinu Donbasa.

U isto vreme, ruske snage su krenule u veliku ofanzivu u regionu Luganska.

Upravo je šef oblasne administracije Luganska Sergej Gajdaj pre nekoliko dana rekao da ruske snage nastavljaju da prebacuju rezerve u oblast Luganska,

Gajdaj kaže da ruska komanda šalje „desetine hiljada vojnika u istočnu Ukrajinu“.

Prema proceni američkih vojnih analitičara iz Instituta za proučavanje rata, ruske snage su započele ofanzivu na granici Luganske i Harkovske oblasti, na jugu zemlje, gde su, dodaju, Rusi izgubili teritoriju prošle jeseni.

Iako u ofanzivi učestvuju kombinovane motorizovane i vazdušno-desantne jedinice, ruska grupacija u tom sektoru još nije dostigla maksimalni mogući tempo i nije iskoristila sve rezerve, navodi se u izveštaju američkog Insituta.

Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu rekao je nedavno da je sedam ukrajinskih gradova „oslobođeno“ poslednjih nedelja i da operacije napreduju „sa uspehom“ u još dva, Bahmutu i Vuledaru.

Ruske snage, predvođene plaćenicima iz Vagnera, mesecima pokušavaju da zauzmu Bahmut, grad u kojem je pre rata živelo oko 70.000 ljudi.

Komandant ukrajinskih jedinica Denis Jaroslavski kaže da je sada u Bahmutu samo 2.000 civila i da su ruske snage zauzele delove istočnog i severnog dela grada i nastavljaju da napreduju.