Emergency workers take a coffin out of a grave

EPA

Dok u ruske bojne baze pristižu prve grupe rezervista, Dmitrij Peskov, portparola Vladimira Putina, ruskog predsednika, priznaje da je bilo grešaka prilikom sprovođenja odluke o pozivu na delimičnu mobilizaciju.

Mnogi regruti nisu imali vojnog iskustva, a manjak instruktora i žurba sa kojom je Rusija počela mobilizaciju, ukazuje da će mnogi otići na linije fronta uz minimalnu obuku.

Entoni Blinken, američki državni sekretar, u intervjuu za američku televiziju CBS nazvao je nuklearnu retoriku Vladimira Putina „neodgovornom“, dodavši da su SAD razvile plan akcije u slučaju da Rusija upotrebi nuklearno oružje.

Upitan da li su SAD privatnim kanalima kontaktirale Kremlj u vezi sa pretnjom korišćenja nuklearnog oružja, Blinken je odgovorio potvrdno.

Državni sekretar nije želeo da govori o konkretnim merama.


Pogledajte video sa beogradskog aerodroma:

Dolazak Rusa u Beograd
The British Broadcasting Corporation

Dan 216.

  • Ukrajinski predsednik Zelenski tvrdi da su u Izjumu pronađene još dve masovne grobnice sa stotinama tela
  • Dmitrij Peskov, portparol Vladimira Putina priznao je da su pravljene greške u želji da se što pre mobilišu rezervisti ruske vojske kako bi se borili u Ukrajini
  • U republici Dagestan u Rusiji ljudi su blokirali autoput i skandirali „nema rata“, dok su snage bezbednosti pucale u vazduh; u Jakutiji su demonstranti su pevali i igrali na trgu, a u gradu Mahačkali je privedeno sto ljudi
  • U četiri ukrajinske oblasti pod proruskom kontrolom u toku je glasanje na nepriznatim referendumima o pripajanju Rusiji – više o referendumima pročitajte ovde
  • Srbija ne može da prizna rezultate referenduma u okupiranim ukrajinskim oblastima, kaže Nikola Selaković, ministar spoljnih poslova Srbije
  • Pretnje ruskog predsednika Vladimira Putina upotrebom nuklearnog oružja treba „shvatiti ozbiljno“, kaže Josep Borelj, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku
  • SAD imaju plan za slučaj nuklearnog napada Rusije
  • Japan zabranio izvoz robe za hemijsko oružje u Rusiju
  • Ruski predsednik potpisao je zakone prema kojim ruskim vojnicima koji dezertiraju preti 10 godina zatvora, a strancima koji se bore za Rusiju olakšava se procedura za dobijanje državljanstva
  • Putin smenio generala koji je bio zadužen za logistiku, a na njegovo mesto dolazi general koji je komandovao opsadom Marijupolja
  • Od početka rata, poginulo je više od 9.000 ukrajinskih boraca, saopštilo Ministarstvo odbrane Ukrajine
  • Iz ruskog Ministarstva odbrane tvrde da je poginulo više od 61.000 ukrajinskih vojnika, a da je istovremeno život izgubilo 5.937 ruskih vojnika
Delovi Ukrajine pod kontrolom ruske vojske

BBC

U želji da mobiliše rezerviste, Moskva je pravila greške

U želji da se mobilišu rezervisti ruske vojske kako bi se borili u Ukrajini, napravili smo greške, priznao je Dmitrij Peskov, portparol Vladimira Putina.

U pojedinim regionima, kako je pojasnio „guverneri pokušavaju da poprave situaciju“.

Dodao je da nije upoznat sa bilo kakvim odlukama koje se tiču zatvaranja ruskih granica niti proglašavanja ratnog stanja u zemlji, o čemu se prethodno spekulisalo u medijima.

U medijskim izveštajima se navodilo da bi se ovim potezima sprečilo bekstvo potencijalnih regruta u inostranstvo.

Odluka ruskog predsednika Rusije da proglasi delimičnu mobilizaciju izazvala je seriju protesta širom zemlje, a neki su odlučili da izbegnu pozive za regrutaciju i odlazak na ratište u Ukrajini.

Deo stanovnika ruske Republike Dagestan sukobio se sa policijom tokom protesta, a više o tome možete da pročitate ovde.

U ponedeljak je muškarac naneo teške povrede policajcu zaduženom za regrutaciju u sibirskom gradu Ust-Ilimsk.

Na društvenim mrežama pojavio se snimak na kome se vidi kako napadač prilazi policajcu i potom puca u njega.

Na snimku se čuje i vrisak ljudi iz okolnih zgrada koji trče pošto im je napadač uzvikivao da beže.

Bilo je izveštaja i brojnim podmetnutim požarima u regrutacionim centrima, ali i u drugim administrativnim zgradama širom Rusije.

Zelenski: U Izjumu pronađene još dve masovne grobnice sa telima stotina žrtava

U intervjuu za televiziju CBS, predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski rekao je da su otkrivene još dve masovne grobnice sa telima stotina poginulih u gradu Izjumu.

U tom gradu u Harkovskoj oblasti, na granici sa Rusijom, ukrajinske snage su posle potiskivanja ruskih trupa pronašle masovnu grobnicu iz koje je ekshumirano 447 tela, među kojima su bila i deca.

Prema rečima načelnika Harkovske regionalne vojne administracije Olega Sinegubova, na većini tela pronađeni su znaci nasilne smrti i mučenja.

„Pronašli smo tela sa konopcem oko vrata, vezanih ruku, sa polomljenim udovima i sa ranama od vatrenog oružja“, rekao je on.

Kako protiču nepriznati referendumi?

Glasanje za pripajanje Donjecka, Luganjska, Zaporožja i Hersona Rusiji ušlo je u četvrti dan.

Ukrajinski izvori tvrde da vojnici idu od vrata do vrata i prikupljaju glasove.

U Hersonu, na jugu Ukrajine, ruski vojnici čuvaju kutije na glasačkim mestima u centru grada.

Učastok v Donecke

Reuters

Glasanje od vrata do vrata je „zbog bezbednosti“, navode ruski državni mediji.

„Glasanje na biračkom mestu biće omogućeno samo 27. septembra“, navodi ruska državna agencija TASS.


Srbija ne priznaje referendume, lider Srpske desnice posmatrač glasanja

Nikola Selaković, ministar spoljnih poslova Srbije, poručio je u nedelju da Beograd neće moći da prihvati rezultate referenduma u četiri ukrajinske oblasti pod kontrolom ruskih snaga.

„To bi bilo potpuno suprotno našim nacionalnim i državnim interesima, očuvanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta i nepovredivosti granica“, istakao je Selaković na konferenciji za novinare, prenosi televizija N1.

Srbija ipak ima predstavnika među posmatračima na referendumu pošto se Miša Vacić, lider Srpske desnice i bivši zaposleni u Kancelariji za Kosovo i Metohiju pri Vladi Srbije, nalazi u Volgogradu,

Tamo je stigao kao međunarodni posmatrač na poziv administracije Vladimira Putina, saopštili su iz njegove političke organizacije.


Koja su pitanja na referendumu?

  • U nepriznatim samoproglašenim „narodnim republikama“ Lugansku i Donjecku pitanje na listiću je: „Da li podržavate da Rusija anektira republiku kao federalnu jedinicu?“
  • U Zaporožju i Hersonu, na listiću je pitanje „Da li ste za otcepljenje od Ukrajine, stvaranje nezavisne države i postepenu aneksiju kao federalna jedinica Rusije?“
  • U Lugansku i Donjecku listići su štampani samo na ruskom jeziku
  • U Zaporožju i Hersonu listići su štampani na ruskom i ukrajinskom jeziku

Izvor: TASS


Glasanje je organizovano sa ciljem pripajanja ovih oblasti Rusiji, a iz Kremlja je poručeno da će, u slučaju da ishodi budu pozitivni, te teritorije biti smatrane ruskim.

„Posle referenduma, Rusija će pokušaje Ukrajine da vrati Donbas smatrati napadom na svoje zemlje“, poručio je Dmitrij Peskov, portparol Kremlja.

Rusija je 2014. godine anektirala poluostrvo Krim, gde je prethodno održan referendum.

I tada su zapadne zemlje proglasile taj čin neligitimnim.

Separatisti koje podržava Moskva kontrolišu velike delove industrijskog područja Donbasa od 2014. godine, dok su regioni Herson i Zaporožje okupirani tokom ruske invazije na Ukrajinu koja je počela u februaru.

Pripajanjem još 15 odsto ukrajinske teritorije, Rusija će moći da tvrdi da je njena teritorija napadnuta oružjem koje su NATO i druge zapadne zemlje dostavile Ukrajini.

Pozivanjem 300.000 dodatnih vojnika, Rusija može da brani liniju fronta dugu 1.000 kilometara.

Grad Herson, na jugu Ukrajine, trenutno nije bezbedno mesto, jer je u toku ukrajinska kontraofanziva.

Zaporožje, glavni grad Zaporoške oblasti, čvrsto je u ukrajinskim rukama.

Donjeck na istoku je svega 60 odsto pod ruskom okupacijom i nalazi se u samom središtu sukoba, dok Rusija kontroliše veći deo Luganska na severoistoku.

Ruskim vojnicima koji odbiju da ratuju preti 10 godina zatvora

Ruskim vojnicima koji dezertiraju, odbiju da ratuju, ne slušaju naređenja ili se predaju neprijatelju preti do 10 godina zatvora.

Putin je potpisao zakon koji predviđa strože kazne za vojnike – koji je parlament ranije ove nedelje odobrio.

Prethodni zakon je za dezertiranje predviđao pet godina zatvora.

Strože kazne sa nepoštovanje vojne discipline uvode se posle sve više izveštaja da neki ruski vojnici u Ukrajini odbijaju da ratuju, kao i da rezervisti napuštaju zemlju kako bi izbegli mobilizaciju.

Ruski predsednik je potpisao još jedan zakon koji strancima koji se bore na strani Rusije olakšava proceduru dobijanja ruskog državljanstva.

Strani državljani koji potpišu vojni ugovor od najmanje godinu dana moći će da apliciraju za državljanstvo bez uobičajenog uslova da moraju biti rezidenti zemlje pet godina, javljaju lokalni mediji.

Skoro 17.000 Rusa prešlo granicu sa Finskom tokom vikenda

Finske vlasti saopštile su da je skoro 17.000 Rusa prešlo granicu sa Finskom tokom vikenda, što je 80 odsto više nego nedelju dana ranije.

Protok ljudi je u ponedeljak rano ujutru neznatno smanjen, ali je i dalje prometniji nego prethodnih nedelja, rekao je Rojtersu kapetan Taneli Repo iz granične straže jugoistočne Finske.

Finska vlada je u petak saopštila da će zabraniti svim Rusima ulazak sa turističkim vizama u narednim danima.

Ovo se odnosi i na one koji putuju sa šengenskim vizama koje je prethodno izdala Finska i na one koji putuju sa šengenskim vizama iz drugih zemalja.

Slične odluke ranije su donele Poljska, Litvanija, Letonija i Estonija.


Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:


Gde idu izbeglice?

Prema podacima Ujedinjenih nacija, od početka rata 24. februara iz Ukrajine je izbeglo više od deset miliona ljudi, od toga je šest miliona otišlo u susedne zemlje.

  • 4,1 milion u Poljsku
  • 1,3 miliona u Rusiju
  • 814.000 u Mađarsku
  • 691.000 u Rumuniju
  • 525.000 u Slovačku
  • 507.000 u Moldaviju
  • 16.000 u Belorusiju

UGC

BBC

Od početka rata u Ukrajini, milioni ljudi napustili su ovu zemlju, dok su iz Rusije otišle hiljade.

BBC želi da ispriča vašu priču: Kako rat u Ukrajini utiče na vašu porodicu? Zašto ste odabrali Srbiju kao mesto za novi početak?

Popunite formular klikom na OVAJ LINK i podelite vaša iskustva sa našim novinarima.


UGC

BBC

Tražimo odgovore na vaša pitanja: Šta želite da znate o uticaju sukoba u Ukrajini na Balkan?

Pošaljite nam vaša pitanja klikom na OVAJ LINK.


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.