Dok traje ukrajinska kontraofanziva u Donbasu, lideri proruskih jednostrano proglašenih država na istoku Ukrajine predložili su referendume o pristupanju Rusiji.
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je u intervjuu za američki televizijski kanal PBS rekao da njegov „dragi prijatelj“, kako ga je nazvao, Vladimir Putin navodno nastoji da što pre okonča rat.
Ukrajinska kontraofanziva uplašila je separatiste u Donbasu, zbog čega još jednom mole Rusiju da pripoji okupirane ukrajinske teritorije, što će omogućiti Kremlju da započne novu rundu rata, izjavio je ukrajinski šef Luganske oblasti Sergej Gajdaj.
Denis Pušilin, šef nepriznate Donjecke Narodne Republike predložio je proruskom kolegi u Lugansku Leonidu Pasečniku da zajednički održe hitne referendume o pripajanju dve ukrajinske oblasti Rusiji.
Apeli o referendumu za ulazak u sastav Rusije, stižu i iz Hersonske oblasti.
Podrška ovoj inicijativi stigla je i od Dmitrija Medvedeva, zamenika predsednika Saveta za nacionalnu bezbednosti Rusije.
On je na Telegramu napisao da će ulazak novih teritorija u sastav Rusije omogućiti Moskvi da „iskoristi sve snage samoodbrane“.
- Ukrajinska kontraofanziva – u mapama
- Da li je rat u Ukrajini na prekretnici
- Podignute zastave i napuštene pozicije – ukrajinska kontraofanziva u fotografijama
- Rusima stiže oružje iz Severne Koreje, pišu američki mediji
- Šta znamo o otcepljenim ukrajinskim oblastima Donjeck i Lugansk
- Zašto je Rusija smanjila isporuku gasa Evropi
Posle povlačenja ruske vojske iz grada Izjuma, u Harkovskoj oblasti, pronađena je masovna grobnica sa više od 400 grobova civila i ukrajinskih vojnika.
Ekshumirano je 146 tela, većinom civila, rekao je Oleg Sinegubov, načelnik oblasne vojne administracije Harkova.
„Ekshumacija tela poginulih iz masovne grobnice u Izjumu se nastavlja. Ekshumirano je 146 tela, od kojih su većina civili, među njima i dvoje dece.“
Prema njegovim rečima, neki od poginulih „imaju znake nasilne smrti, ima leševa kojima su vezane ruke i tragova torture, a mrtvi su imali i minsko-eksplozivne povrede i ubodne rane“.
BBC nije u mogućnosti da nezavisno proveri izjave zaraćenih zvaničnika.
Ranije je Evropska unija pozvala na osnivanje međunarodnog suda koji bi procesuirao ratne zločine u Ukrajini, da bi Dimitrij Peskov, portparol Vladimira Putina, ruskog predsednika, negirao odgovornost te države.
„Ovo je isti scenario kao u Buči. Sve se razvija po jednom scenariju. Ovo je laž i, naravno, branićemo istinu u celoj ovoj priči“, rekao je on.
Više o ukrajinskim tvrdnjama o masovnoj grobnici pročitajte ovde.
- Ukrajinska kontraofanziva – u mapama
- Podignute zastave i napuštene pozicije – ukrajinska kontraofanziva u fotografijama
- Rusima stiže oružje iz Severne Koreje, pišu američki mediji
- Šta znamo o otcepljenim ukrajinskim oblastima Donjeck i Lugansk
- Zašto je Rusija smanjila isporuku gasa Evropi
Dan 209.
- Lideri samoproglašene Donjecke i Luganske Narodne Republike traže referendum o pripajanju Rusiji
- U oslobođenom Izjumu ekshumirano 146 tela, većinom civila, navode lokalni zvaničnici
- Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan povodom ruske invazije izjavio da Putin želi da okonča sukob što pre
- Britanska premijerka najavljuje za sledeću godinu vojnu pomoć vrednu više milijardi evra
- Ukrajinske snage ponovo kontrolišu istočnu obalu reke Oskil liniju fronta sa ruskim trupama na severoistoku države
- Rusi gađali Zaporožje i elektranu u blizini Nikolajeva, tvrde lokalne ukrajinske vlasti
- U napadu ukrajinske artiljerije na Donjeck, koji je pod kontrolom proruskih separatista, poginulo je najmanje 13 ljudi, kažu proruske vlasti
Samoproglašene republike sa istoka Ukrajine traže referendum o pripajanju Rusiji
Denis Pušilin, šef proruske nepriznate Donjecke Narodne Republike (DNR), predložio je šefu Luganske Narodne Republike (LNR) Leonidu Pasečniku da zajednički održe referendume o pristupanju ova dva entiteta Rusiji.
„Imam predlog da zajedničkim snagama napravimo algoritam delovanja koji će nam omogućiti da započnemo pripreme za referendum“, rekao je Denis Pušilin u telefonskom razgovoru sa Pasečnikom.
„Moramo zajedno da pripremimo neke tačke, neke akcije treba da biti sinhronizovane“.
Aleksandar Kofman, šef Javne komore DNR, rekao je novinarima juče da je „vreme da se izbriše nepostojeća granica“ između njihovih država.
Jedna od prvih reakcija iz Moskve stigla je od zamenika predsednika Saveta za nacionalnu bezbednosti Rusije – Dmitrija Medvedeva koji je pozive samoproglašenih DNR i LNR komentarisao na Telegramu.
On je napisao da će posle održavanja referenduma i ulaska novih teritorija u sastav Rusije „zadiranje na teritoriju“ te zemlje omogućiti Moskvi da „iskoristi sve snage samoodbrane“.
Sergej Gajdaj, ukrajinski načelnik Luganske oblasti, komentarišući večernji poziv između Pušilina i Pasečnika izjavio je da su „okupatori ponovo počeli da pričaju o ‘izborima bez izbora’, jer su ih oružane snage Ukrajine oterale u ćorsokak“.
Po njegovom mišljenju, Rusiji je potreban formalni zahtev za pristupanje samoproglašenih teritorijalnih entiteta da bi se opravdala nova runda rata.
„Dugo pričam o ovoj pretnji. Okupatori mogu brzo da održe lažni referendum o priključenju Rusiji, a onda će oslobođenje Luganske oblasti, iz ugla Rusije, biti direktan napad na Rusiju. To će omogućiti da se sprovede opšta mobilizacija, objavi rat“, rekao je Gajdaj.
Apeli o referendumu za ulazak u sastav Rusije, stižu i iz Hersonske oblasti.
Erdogan o ruskoj invaziji: Putin želi da to okonča što je pre moguće
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je u intervjuu za američki televizijski kanal PBS rekao da njegov „dragi prijatelj“, kako ga je nazvao, Vladimir Putin navodno nastoji da što pre okonča rat.
„U Uzbekistanu sam se prošle nedelje sastao sa predsednikom Putinom i imali smo veoma detaljne razgovore.
„Pokazao mi je da je spreman da ovo okonča što je pre moguće. To je bio moj utisak, jer se situacija razvija prilično problematično“, rekao je turski predsednik.
Na pitanje da li Rusiji treba dozvoliti da zadrži deo teritorije oduzete Ukrajini posle početka invazije, Erdogan je odgovorio:
„Ne, definitivno ne“.
„Ako se uspostavi mir u Ukrajini, naravno, povratak okupiranih zemalja će postati veoma važan. To je ono što se očekuje. To je ono što je potrebno.
„Putin je preduzeo određene korake. Mi smo preduzeli određene korake“,
„Odgovorio je turski predsednik, ne precizirajući koji su to koraci.
„Zauzete teritorije biće vraćene Ukrajini“, dodao je on.
- Pod istragom više od 21.000 slučajeva navodnih ratnih zločina ruske vojske, tvrdi Ukrajina
- Zločini u Buči: „Žalim što i mene nisu ubili“
- „Gde ćemo sva ta tela“: Život sa ljudima koji skupljaju mrtve u Buči
Liz Tras najavila vojnu podršku Ukrajini
Liz Tras, britanska premijerka najavila je za sledeću godinu vojnu pomoć vrednu više milijardi tokom puta na sastanak sa svetskim liderima u Njujorku ove nedelje.
Ona će iskoristiti govor u Generalnoj skupštini UN da prikupi podršku Ukrajini.
Velika Britanija je bila jedan od vodećih država koje su udelile vojnu pomoć Ukrajini, izdvojivši više od 2,6 milijardi evra otkako je Rusija izvršila invaziju na ovu zemlju u februaru.
„Pobede Ukrajine poslednjih nedelja bile su inspirativne“, rekla je Tras.
„Iznova i iznova su ovi hrabri ljudi prkosili onima koji sumnjaju i pokazali šta mogu kada im se pruži vojna, ekonomska i politička podrška koja im je potrebna.“
Podrška Ukrajini bila je ključni politički plan prethodne britanske vlade koju je predvodio njen prethodnik – Boris Džonson.
Šest meseci rata
Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:
- Čovek koji se vratio iz mrtvih
- „Ovde je sada kao u Černobilju“: Život u gradu duhova na istoku Ukrajine
- „Imam osećaj da se više nikada nećemo vratiti“: Marijupolj posle 80 dana rata
- „Kad granatiranje prestane, izdajnici će biti kažnjeni“ – šta kažu u Donbasu
- „Moja ćerka je vikala i tresla se… a onda je bila mrtva“
- „Ruski vojnici su me silovali i ubili mog muža“
- „Video sam kako ruski vojnici ubijaju moga oca“
- „Gde ćemo sva ta tela“: Život sa ljudima koji skupljaju mrtve u Buči
- Suživot sa mrtvima – užasi nadomak Černigova
- Zločini u Buči: „Žalim što i mene nisu ubili“
- „Mnogo je ljudi ostalo ispod ruševina“ – strašni prizori u gradu nadomak Kijeva
Gde idu izbeglice?
Prema podacima Ujedinjenih nacija, od početka rata 24. februara iz Ukrajine je izbeglo više od deset miliona ljudi, od toga je šest miliona otišlo u susedne zemlje.
- 4,1 milion u Poljsku
- 1,3 miliona u Rusiju
- 814.000 u Mađarsku
- 691.000 u Rumuniju
- 525.000 u Slovačku
- 507.000 u Moldaviju
- 16.000 u Belorusiju
Od početka rata u Ukrajini, milioni ljudi napustili su ovu zemlju, dok su iz Rusije otišle hiljade.
BBC želi da ispriča vašu priču: Kako rat u Ukrajini utiče na vašu porodicu? Zašto ste odabrali Srbiju kao mesto za novi početak?
Popunite formular klikom na OVAJ LINK i podelite vaša iskustva sa našim novinarima.
Tražimo odgovore na vaša pitanja: Šta želite da znate o uticaju sukoba u Ukrajini na Balkan?
Pošaljite nam vaša pitanja klikom na OVAJ LINK.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
