Rusija i Ukrajina: Vašington upozorio Kinu da ne prodaje oružje Rusima, poruka Makronu iz Moskve: „Setite se Napoleona“

Dok se u Ukrajini nastavljaju sukobi na istoku države, Amerika je upozorila Kinu da ne prodaje oružje jer će to uticati na odnose Vašingtona i Pekinga.

„Postoje razne vrste smrtonosne pomoći koju Peking bar razmišlja da pošalje, što uključuje i oružje“, rekao je Blinken u intervjuu za televiziju NBC i dodao da će Vašington uskoro objaviti više detalja o tome.

Blinken i visoki kineski diplomata Vang Ji sastali su se juče na marganima konferencije o bezbednosti u Minhenu nekoliko sati pošto je Vang izjavio da je Vašington postupio „histerično“ obaranjem kineskog balona.

Vang je rekao Blinkenu da se SAD moraju „suočiti i sanirati štetu“ bilateralnim odnosima „koju je prouzrokovala neselektivna upotreba sile“, saopštilo je danas kinesko Ministarstvo spoljnih poslova, prenosi Rojters.

Ukrajinske vojne vlasti tvrde da je od početka rata Rusija izgubila oko 143.000 vojnika.

Rusija je osudila izjave predsednika Francuske Emanuela Makrona o porazu Rusije, rekavši da se Moskva i dalje seća sudbine Napoleona Bonaparte i optužila ga za „dvoličnu diplomatiju“ prema Kremlju.

Makron je rekao za Žurnal di dimanš da Francuska želi da Rusija bude poražena u Ukrajini, ali da nikada nije želeo da se slomi kao država.

• Posle tenkova, priča se i o avionima: Hoće li ih Zapad poslati Ukrajini
• Nemačka odlučila: Šalje tenkove ukrajinskoj vojsci
• Da li je tenk oružje za staro gvožđe
• Zašto Ukrajina traži stotine tenkova od Zapada

Dan 361.

• Rusija je osudila izjave predsednika Francuske Emanuela Makrona o porazu Rusije, rekavši da se Moskva i dalje seća sudbine Napoleona Bonaparte
• Borelj: Zapad mora da pruži veću vojnu podršku Ukrajini
• Amerika tvrdi da su ruske snage u Ukrajini počinile zločine protiv čovečnosti
• Ruski ambasador u SAD Anatolij Antonov rekao je da Vašington pokušava da opravda sopstvene akcije za podsticanje ukrajinske krize
• Ukrajinski predsednik kaže da „Ukrajina neće biti poslednja stanica Putinu, već će napasti i druge bivše zemlje SSSR“
• Generalno tužilaštvo Ukrajine navelo da je od početka rat u Ukrajini stradalo 461, a povređeno više od 922 dece
• Više od 6,5 miliona građana Ukrajine je napustilo zemlju od početka sukoba, od toga polovina je otišla u Rusiju

Šta je rečeno na minhenskoj konferenciji?

Pre 16 godina, Vladimir Putin je održao čuveni „Minhenski govor“, u kome je izjavio da je svetskom poretku potrebna multipolarnost, a ne samo zavisnost od dominantnog mišljenja SAD.

Govor je tada shvaćen kao priprema za novi Hladni rat.

Prvi put u poslednje dve decenije, Rusija 2022. godine nije učestvovala na konferenciji zbog napada na Ukrajinu, a nema je ni ove.

SAD su „zvanično utvrdile da je Rusija počinila zločine protiv čovečnosti u Ukrajini“, rekla je potpredsednica SAD Kamala Haris u govoru na Minhenskoj konferenciji.

To je prvi put od početka ruske invazije 24. februara 2022. da SAD zvanično navode da je Rusija u Ukrajini činila ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.

„Razmotrili smo dokaze, znamo pravne norme i nema nikakakve sumnje da se radi o zločinima protiv čovečnosti“, rekla je ona navodeći slučajeve pogubljenja, mučenja i silovanja od strane ruskih snaga u Ukrajini kao i prisilno premeštanje stotine hiljada civila u Rusiju.

„I kažem svim onima koji su počinili te zločine i njihovim nadređenim ili saučesnicima u tim zločinima – odgovaraćete“, dodala je američka potpredsednica.

Tokom ruske invazije Ukrajine SAD su dokumentovale više od 30.600 navodnih slučajeva ratnih zločina ruskih snaga, naveo je Stejt department.

Lukašenko upozarava da bi Belorusija mogla da se pridruži Rusiji, ako bude napadnuta

Stiv Rozenberg, BBC urednik za Rusiju, iz Minska

Malo ljudi poznaje Vladimira Putina tako dobro kao Aleksandar Lukašenko.

Autoritarni lider Belorusije čvrst je saveznik Kremlja i podržava ono što Putin naziva „specijalnom vojnom operacijom“, a većina sveta naziva ratom Rusije u Ukrajini.

Od invazije na Ukrajinu pre godinu dana, Putin nije seo sa zapadnim novinarima.

Ali u četvrtak u Minsku, Lukašenko je odgovarao na pitanja male grupe stranih medija, među kojima je bio i BBC.

„Prošle godine ste dozvolili da se vaša zemlja koristi kao teren za invaziju Rusije“, podsetio sam Lukašenka.

„Da li ste spremni da to učinite ponovo?“

„Da, spreman sam“, odgovorio je.

„Spreman sam da ponovo obezbedim [teritoriju]. Takođe sam spreman da ratujem, zajedno sa Rusima, sa teritorije Belorusije.

„Ali samo ako neko – makar i jedan jedini vojnik – uđe na našu teritoriju odatle (iz Ukrajine) naoružan da ubija narod.“

• Traktor na poklon Putinu za 70. rođendan
• Pridružićemo se Rusiji u ratu ukoliko nas napadnu: Lukašenko
• Da li bi Belorusija mogla da uđe u ruski rat sa Ukrajinom
• Ko je Aleksandar Lukašenko – „poslednji diktator u Evropi“

Vojna saradnja Rusije i Belorusije je u porastu, uz zajedničke vežbe i formiranje zajedničke vojne grupe.

Ali do sada je beloruski lider izbegavao da pošalje trupe u Ukrajinu da se bore zajedno sa ruskim snagama.

Odgovarajući na izjavu Lukašenka, Zelenski je rekao da bi dozvola Rusiji da koristi Belorusiju kao polazište za napad bila bi „ogromna greška“.

„Nadam se da se (Belorusija) neće pridružiti ratu.

„Ako se pridruži, mi ćemo se boriti i preživeti“, rekao je Zelenski.

Na konferenciji u Minhenu je dodao da je malo verovatno da će se Belorusija pridružiti Rusiji u ratu.

Rusija planira da u petak, 24. februara, na godišnjicu početka rata u Ukrajini, pošalje spasilačku letelicu da na Zemlju vrati tri člana posade iz Međunarodne svemirske stanice gde gas za hlađenje kabine i uređaja curi iz druge, ranije poslate ruske letelice namenjene tome.

Izvor iz ruske svemirske agencije Roskosmos naveo da je odluku o lansiranju doneti Državna komisija koja će se „uskoro sastati“, prenosi agencija AFP.

Roskosmos je u prethodno saopštio da će, pošto je utvrđeno da gas curi na letelici koja je pristala uz Međunarodnu svemirsku stanicu, druga letelica, Sojuz MS-23, biti poslata najkasnije početkom marta da tri kosmonauta – dvoje ruskih i jednog američkog, vrati na Zemlju, ali je sada to ubrzano.

To je već drugo curenje na ranije poslatoj letelici, pristaloj uz Međunarodnu svemirsku stanicu, a prvo je bilo pre dva meseca.

Od početka ruske invazije na Ukrajinu, Međunarodna svemirska stanica je jedno od retkih mesta gde još ima saradnje Moskve i Vašingtona.

Ovakav je bio odnos vojne moći Ukrajine i Rusije uoči rata:

Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:

• Čovek koji se vratio iz mrtvih
• „Ovde je sada kao u Černobilju“: Život u gradu duhova na istoku Ukrajine
• „Kad granatiranje prestane, izdajnici će biti kažnjeni“ – šta kažu u Donbasu
• „Gde ćemo sva ta tela“: Život sa ljudima koji skupljaju mrtve u Buči
• Suživot sa mrtvima – užasi nadomak Černigova
• Zločini u Buči: „Žalim što i mene nisu ubili“
• „Mnogo je ljudi ostalo ispod ruševina“ – strašni prizori u gradu nadomak Kijeva

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]