Voters in Rostov-on-Don, 24 September

Reuters
Glasanje na mestu u ruskom Rostovu na Donu

Okončani su nepriznati referendumi u Donjeckoj, Luganskoj, Hersonskoj i Zaporoškoj oblasti Ukrajine, koje su pod proruskom kontrolom, dok iz Kremlja priznaju da je bilo grešaka prilikom sprovođenja odluke o pozivu na delimičnu mobilizaciju za Rat.

Proruske vlasti u Lugansku saopštile su, posle 69 odsto prebrojanih listića, da je 98,5 odsto birača glasalo za pripajanje Rusiji na osnovu 69 odsto prebrojanih glasova, dok je u Zaporožju obrađeno 70 odsto glasova i 92,9 odsto ljudi je glasalo na isti način, prema informacijama lokalne vlasti.

U oblasti Herson više od 87 odsto ljudi je zaokružilo „da“ na pitanje da li žele da se pridruže Rusiji, objavili su iz lokalne izborne komisije, dok rezultati glasanja u Donjecku još nisu saopšteni, prenosi agencija Rojters.

Organizovane referendume u ovim oblastima, koje čine oko 15 odsto ukrajinske teritorije, ne priznaju Ukrajina i zapadne zemlje.

Britanski obaveštajci tvrde da će predsednik Rusije Vladimir Putin pred parlamentom proglasiti aneksiju ovih oblasti u petak, 30. septembra.

Proruske vlasti izveštavaju o rekordnoj izlaznosti i želji ljudi da brzo postanu deo Rusije.

Za Ukrajinu ovi referendumi znače da pregovori sa Rusijom više nisu mogući.

Rusija je posle referenduma, koji takođe nije proznat, 2014. anektirala poluostrvo Krim.

Dok se u Rusiji nastavlja delimična mobilizacija, ali i protesti u pojedinim regionima i republikama, iz Kremlja je saopšteno da je bilo kršenja ukaza i da će sve greške biti ispravljene.

Prema nekim izveštajima, bili su pozivani ljudi bez vojnog iskustva ili koji su prestari ili invalidi.

U Rusiji je nastavljena mobilizacija rezervnog sastava, ali i protesti i odlazak ljudi u druge zemlje.

U Mahačkali, glavnom gradu ruske republike Dagestan, već dva dana traju protesti zbog mobilizacije, a uhapšeno je više od 100 ljudi, prema radiju Sloboda, koji je u Rusiji proglašen za „stranog agenta“.

Više o protestima u Dagestanu pročitajte ovde.

Na granicama Rusije sa Kazahstanom, Gruzijom i Moldavijom zabeležene su kolone vozila u kojima ruski državljani, navodno, beže od mobilizacije.

Ruska državna agencija RIA Novosti citira saopštenje Ministarstva odbrane da „državnim organima Kazahstana, Gruzije i drugih zemalja nisu upućeni zahtevi o navodnom prinudnom povratku Rusa koji tamo borave, niti se tako nešto planira“.

Kazahstanske vlasti su u utorak saopštile da je skoro 100.000 ruskih državljana ušlo u zemlju od dana objave delimične mobilizacije.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Kazahstana je u utorak saopštilo da Rusi koji beže od mobilizacije mogu biti izručeni tek nakon što budu na zvaničnoj poternici.


Pogledajte video sa beogradskog aerodroma:

Dolazak Rusa u Beograd
The British Broadcasting Corporation

Dan 216.

  • Okončani su referendumi u četiri ukrajinske teritorije pod ruskom vlašću, lokalne vlasti tvrde da je ogromna većina podržala pripajanje Rusiji u Lugansku, Hersonu i Zaporožju, dok se čekaju rezultati glasanja u Donjecku
  • Ukrajinski predsednik Zelenski tvrdi da su u Izjumu pronađene još dve masovne grobnice sa stotinama tela
  • Dmitrij Peskov, portparol Vladimira Putina priznao je da su pravljene greške u želji da se što pre mobilišu rezervisti ruske vojske kako bi se borili u Ukrajini
  • Nastavljeni protesti u Rusiji zbog mobilizacije, u Republici Dagestan uhapšeno više od 100 ljudi, prenose lokalni mediji
  • U četiri ukrajinske oblasti pod proruskom kontrolom u utorak se završavaju nepriznati referendumi o pripajanju Rusiji – više o referendumima pročitajte ovde
  • Srbija ne može da prizna rezultate referenduma u okupiranim ukrajinskim oblastima, kaže Nikola Selaković, ministar spoljnih poslova Srbije
  • Rusija ima pravo da upotrebi nuklearno oružje „ako je potrebno“ i to „sigurno nije blef“, izjavio je Dmitrij Medvedev, bivši ruski predsednik
  • SAD imaju plan za slučaj nuklearnog napada Rusije
  • Japan zabranio izvoz robe za hemijsko oružje u Rusiju
  • Ruski predsednik potpisao je zakone prema kojim ruskim vojnicima koji dezertiraju preti 10 godina zatvora, a strancima koji se bore za Rusiju olakšava se procedura za dobijanje državljanstva
  • Od početka rata, poginulo je više od 9.000 ukrajinskih boraca, saopštilo Ministarstvo odbrane Ukrajine
  • Iz ruskog Ministarstva odbrane tvrde da je poginulo više od 61.000 ukrajinskih vojnika, a da je istovremeno život izgubilo 5.937 ruskih vojnika
Delovi Ukrajine pod kontrolom ruske vojske

BBC

Rezultati referenduma neće biti iznenađujući

Analiza Džejmsa Voterhausa, dopisnika BBC Njuza iz Kijeva

Preliminarni rezultati takozvanih referenduma u četiri oblasti pod kontrolom proruskih snaga malo koga će iznenaditi, pogotovo u Ukrajini.

Objavljeni podatak da je više od 97 odsto ljudi glasalo da se te oblasti pripoje Rusiji samo je nastavak narativa o „oslobađanju“ Ukrajinaca koji Kremlj stvara, kao i pokušaja Moskve da opravda prisustvo ruskih snaga u susednoj zemlji.

Iz Ukrajine i na Zapadu poručili su da proces glasanja nije legitiman, BBC je pronašao dokaze da su naoružani vojnici skupljali glasove od vrata do vrata i da na nekim mestima glasanje nije ni održano.

Očekuje se da Rusija brzo predloži nove zakone zbog aneksije ovih teritorija, a iz Moskve su zapretili da će koristiti razornije oružje ukoliko se te oblasti nađu na udaru u budućnosti.

Iz Kijeva konstantno govore da se njihovi ciljevi neće promeniti, bez obzira na poruke (a sada i rezultate glasanja) koje stižu iz Moskve.


Medvedev: „Rusija ima pravo da upotrebi nuklearno oružje i to nije blef“

Bivši ruski predsednik Dmitrij Medvedev rekao je da Rusija ima pravo da upotrebi nuklearno oružje „ako je potrebno“ i da to „sigurno nije blef“.

Medvedev, sada zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije, rekao je da će Moskva morati da odgovori na pretnje ako bude na to primorana.

Na kanalu na aplikaciji Telegram, on je upozorio da će Rusija odgovoriti „bez mnogo konsultacija“ i dodao da veruje da se NATO „neće direktno mešati u sukob čak ni u ovom scenariju“.

Prethodno je američki državni sekretar Entoni Blinken rekao da će SAD odgovoriti ako Rusija upotrebi nuklearno oružje.

Objavljujući ukaz o delimičnoj mobilizaciji, predsednik Rusije Vladimir Putin rekao je da njegova zemlja ima „različito oružje za uništenje“ kao i da će „iskoristiti sva raspoloživa sredstva“.

„Ne blefiram“, rekao je tada Putin.

Iz Evropske unije su tada rekli da se ovakve pretnje moraju shvatiti ozbiljno.

Moskva priznala greške tokom mobilizacije

U želji da se mobilišu rezervisti ruske vojske kako bi se borili u Ukrajini, napravili smo greške, priznao je Dmitrij Peskov, portparol Vladimira Putina.

U pojedinim regionima, kako je pojasnio „guverneri pokušavaju da poprave situaciju“.

Dodao je da nije upoznat sa bilo kakvim odlukama koje se tiču zatvaranja ruskih granica niti proglašavanja ratnog stanja u zemlji, o čemu se prethodno spekulisalo u medijima.

U medijskim izveštajima se navodilo da bi se ovim potezima sprečilo bekstvo potencijalnih regruta u inostranstvo.

Odluka ruskog predsednika Rusije da proglasi delimičnu mobilizaciju izazvala je seriju protesta širom zemlje, a neki su odlučili da izbegnu pozive za regrutaciju i odlazak na ratište u Ukrajini.

Deo stanovnika ruske Republike Dagestan sukobio se sa policijom tokom protesta, a više o tome možete da pročitate ovde.

U ponedeljak je muškarac naneo teške povrede policajcu zaduženom za regrutaciju u sibirskom gradu Ust-Ilimsk.

Na društvenim mrežama pojavio se snimak na kome se vidi kako napadač prilazi policajcu i potom puca u njega.

Na snimku se čuje i vrisak ljudi iz okolnih zgrada koji trče pošto im je napadač uzvikivao da beže.

Bilo je izveštaja i o mnogim podmetnutim požarima u centrima za regrutaciju, ali i u drugim administrativnim zgradama širom Rusije.

Ruskim vojnicima koji odbiju da ratuju preti 10 godina zatvora

Ruskim vojnicima koji dezertiraju, odbiju da ratuju, ne slušaju naređenja ili se predaju neprijatelju preti do 10 godina zatvora.

Putin je potpisao zakon koji predviđa strože kazne za vojnike – koji je parlament ranije ove nedelje odobrio.

Prethodni zakon je za dezertiranje predviđao pet godina zatvora.

Strože kazne sa nepoštovanje vojne discipline uvode se posle sve više izveštaja da neki ruski vojnici u Ukrajini odbijaju da ratuju, kao i da rezervisti napuštaju zemlju kako bi izbegli mobilizaciju.

Ruski predsednik je potpisao još jedan zakon koji strancima koji se bore na strani Rusije olakšava proceduru dobijanja ruskog državljanstva.

Strani državljani koji potpišu vojni ugovor od najmanje godinu dana moći će da apliciraju za državljanstvo bez uobičajenog uslova da moraju biti rezidenti zemlje pet godina, javljaju lokalni mediji.

Kolone vozila na granicama Rusije sa Gruzijom i Mongolijom

Satelitski snimci pokazuju duge redove na ruskim granicama

Čini se da novi satelitski snimci pokazuju veliki broj vozila koja napuštaju Rusiju, pokušavajući da pređu granicu sa Gruzijom i Mongolijom.

U jednom trenutku u nedelju, procenjeno je da se na ulazak u Gruziju čekalo 48 sati, sa više od 3.000 vozila u redu za prelazak granice, javili su ruski državni mediji.

granica Rusije i Gruzije

Reuters
Satelitski snimak rusko-gruzijske granice
granica

Reuters
Satelitski snimak rusko-mongolske granice

U Tbilisiju, prestonici Gruzije, već je zabeležen priliv od oko 40.000 Rusa otkako je Moskva napala Ukrajinu 24. februara, prema vladinim statistikama, preneo je Rojters.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Kazahstana saopštilo je da je skoro 100.000 Rusa ušlo u zemlju od najave delimične mobilizacije u Rusiji.

Kazahstan i Rusija imaju dugu granicu, nekoliko kontrolnih punktova, a Rusima nije potrebna ni viza ni pasoš za ulazak u Kazahstan.


Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:


Gde idu izbeglice?

Prema podacima Ujedinjenih nacija, od početka rata 24. februara iz Ukrajine je izbeglo više od deset miliona ljudi, od toga je šest miliona otišlo u susedne zemlje.

  • 4,1 milion u Poljsku
  • 1,3 miliona u Rusiju
  • 814.000 u Mađarsku
  • 691.000 u Rumuniju
  • 525.000 u Slovačku
  • 507.000 u Moldaviju
  • 16.000 u Belorusiju

UGC

BBC

Od početka rata u Ukrajini, milioni ljudi napustili su ovu zemlju, dok su iz Rusije otišle hiljade.

BBC želi da ispriča vašu priču: Kako rat u Ukrajini utiče na vašu porodicu? Zašto ste odabrali Srbiju kao mesto za novi početak?

Popunite formular klikom na OVAJ LINK i podelite vaša iskustva sa našim novinarima.


UGC

BBC

Tražimo odgovore na vaša pitanja: Šta želite da znate o uticaju sukoba u Ukrajini na Balkan?

Pošaljite nam vaša pitanja klikom na OVAJ LINK.


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.