Rusija, Ukrajina i Crna Gora: Utočište od rata ili dom zauvek

Marina Pupčenko je Ukrajinka iz Kijeva i u osmom je mesecu trudnoće.

Ona, suprug Maksim i njihova šestogodišnja ćerka Kira vozili su danima i prešli hiljade kilometara dok nisu stigli u Budvu, gde su nekada letovali.

Krenuli su iz Kijeva kada su na grad počele da padaju prve bombe.

„Čuli smo tri jake detonacije. Probudili smo dete i dok smo se spremali, bilo je tiho“, kaže Marina za BBC na srpskom.

Marina, Maksim i Kira prve su izbeglice iz Ukrajine koje su stigle u Crnu Goru, ali ih očekujemo još, kaže Milica Vučinić, direktorka i koordinatorka Crvenog krsta u Budvi za BBC na srpskom.

• Ruski napad na Ukrajinu, dan četrnaesti – šta znamo do sada
• Pet scenarija za završetak rata u Ukrajini
• Zašto je Rusija napala Ukrajinu i šta Putin hoće

U ukrajinskoj ambasadi u Podgorici nemaju podatke o broju izbeglih u Crnu Goru, a u pisanom odgovoru za BBC na srpskom kažu da ljudi dolaze spontano i da nema tačnih statistika.

U Crnu Goru je do 8. marta došlo 7.000 ljudi iz Ukrajine, rekao je Dritan Abazović, mandatar za sastav nove crnogorske vlade i lider Građanskog pokreta URA.

Kijev – Budva, tri dana u vožnji

Marina priča da ih je u 24. februara u pet ujutru, probudio zvuk raketa.

Pošli su u podrum, ali se njen muž predomislio, te su uzeli dokumenta i kofere i seli u automobil.

„Nismo znali kuda ćemo, znali smo samo da treba da idemo što dalje od Ukrajine“, kaže Marina.

Nekoliko sati pošto su krenuli, uvedeno je vanredno stanje, a predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski je proglasio mobilizaciju vojno sposobnog stanovništva.

Na granici sa Rumunijom, dočekala ih je kolona automobila duga tri kilometara.

Posle dvosatnog čekanja, prešli su u Rumuniju.

Usledilo je putovanje dugo blizu 30 sati, do Crne Gore.

„Da smo kasnije krenuli, Maksim ne bi mogao da izađe iz zemlje i mi bismo morali da ostanemo, razdvajanje nije dolazilo u obzir“, kaže Marina.

Utočište na obali ili dom zauvek

Kada su krenuli iz Kijeva, Crna Gora nije odmah bila cilj. U toku putovanja su prelomili da se upute na Jadran, gde su letovali prošle godine,

U Budvi ne poznaju nikog, a potrebnu pomoć i kontakt s Crvenim krstom dobili su preko Fejsbuk grupa za pomoć izbeglicama.

Prvi stan su našli preko oglasa, a potom su se preselili u drugi, gde će dva meseca besplatno boraviti,

Dobili su i garderobu od volontera, a Kira je krenula u vrtić u Budvi, u kome ima još dece iz Ukrajine, a i jedna vaspitačica je iz te zemlje.

Pupčenkovi očekuju još jednu devojčicu, koja će „možda poraniti“.

„Zbog stresa koji sam pretrpela možda ću se poroditi krajem aprila“, dodaje Marina.

Iako su sada na bezbednom, briga ih ne napušta zbog roditelja koji su ostali u Ukrajini, kaže Maksim.

„U ovom trenutku imaju šta im treba, ali u prodavnicama hrane nema dovoljno“, prenosi Marina reči njenih roditelja.

Aplicirali su za azil u Crnoj Gori, kako bi mogli da dobiju zdravstveno osiguranje, radnu dozvolu i ostala neophodna dokumenta.

Maksim namerava da traži posao da bi izdržavao porodicu.

„Uskoro počinje sezona, tražiću nešto, biće posla, mogu da radim kao baštovan“, kaže on.

U Kijevu su oboje bili zaposleni, Maksim je radio u obezbeđenju, a ona u banci.

Živeli su u stanu, koji su skoro renovirali, ali sada ne znaju ni da li još postoji.

Još se nadaju se da će se vratiti kući i da će Marina roditi bebu u ukrajinskom porodilištu.

Prema podacima Centralne banke Crne Gore, Rusi su prethodnih godina i dalje najbrojniji strani državljani koji u najvećoj meri kupuju nekretnine na crnogorskom primorju.

Samo u prvih devet meseci 2021, ruski državljani su investirali skoro 13 miliona evra u nekretnine na crnogorskom primorju, pokazuju podaci Centralne banke.

Prema poslednjem Popisu stanovništva, domaćinstava i stanova u Crnoj Gori iz 2011. godine, u ovoj zemlji živi nešto manje od hiljadu Rusa, a podatka o broju naseljenih Ukrajinaca nema.

Pomoć za izbegle Ukrajince

U Budvi je Marinu i njenu porodicu, pored osećaja sigurnosti, dočekala i pomoć Crvenog krsta, Budvana, pa i Rusa koji tamo žive.

U sedište Crvenog krsta došao je i jedan ruski državljanin koji živi u Budvi, sa željom da im ostavi novčanu pomoć.

„Bilo je jako emotivno, plakali smo“, kaže Marina.

Susret je kratko trajao, nismo uspeli da mu kažemo sve što smo želeli, dodaje.

BBC je stupio u kontakt sa darodavcem, ali je on zamolio da ostane anoniman, u strahu od mogućih posledica po porodicu koja živi u Rusiji.

Od 27. februara, tužilaštvo u Rusiji bavi se procenama njenih državljana koji navodno pomažu drugim zemljama u aktivnostima protiv ruske države.

Svaka „finansijska, logistička, konsultantska ili druga pomoć stranoj državi u aktivnostima usmerenim protiv bezbednosti Rusije“ može se smatrati veleizdajom, preneo je sajt Meduza.

‘Svi želimo mir, niko neće rat‘

Olga Babaivska je Ukrajinka iz Harkova i doselila se u Crnu Goru pre sedam godina.

U Budvi je otvorila salon lepote, u kojem već nekoliko godina rade i Tatjana Maršenko iz Belorusije i Aljbina Fajzulina iz Rusije.

„Svako jutro se zagrlim s njih dve i molim da se sve ovo što pre završi“, kaže Babaivska za BBC na srpskom.

Kada je čula da u Budvu pristižu izbeglice iz njene rodne zemlje, obratila se Crvenom krstu u želji da pomogne koliko može.

Ponudila je besplatno šišanje i ulepšavanje za one koji dolaze iz Ukrajine i prikuplja odeću, hranu i druge potrepštine.

„Svi želimo mir, niko neće rat“, kaže Babaivska.

Pogledajte i video sa prijateljstvu Olgi, Tatjani i Aljbini koje pomažu izbeglicama iz Ukrajine u Crnoj Gori

Pratite nas na Fejsbuku, Tviterui Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]