SAD su izašle iz Saveta UN za ljudska prava, a ambasadorka SAD nazvala je ovo telo „septičkom jamom političke pristrasnosti“.
Ovo „licemerno“ telo „ismeva ideju ljudskih prava“, izjavila je medijima ambasadorka SAD u Ujedninjenim nacijama Niki Hejli .
Osnovan 2006. godine, savet baziran u Ženevi bio je kritikovan jer je dozvolio zemljama koje nepoštuju ljudska prava da budu njegovi članovi.
Aktivisti kažu da će povlačenje SAD naškoditi naporima da se prate i osude slučajevi kršenja ljudskih prava širom sveta.
Objavivši odluku da izađu iz saveta, Hejli je opisala ovo telo kao „licemerno i beskorisno“, koje ne prestaje da „pokazuje neprijateljstvo prema Izraelu“.
Dok je govorila pored nje je stajao državni sekretar Majk Pompeo, koji je nazvao ovaj savet „zaštitnikom onih koji krše ljudska prava“.
Generalni sekretar UN Antonio Guteres odgovorio je kako bi „više voleo“ da SAD ostanu u savetu.
Visoki komesar UN za ljudska prava Zeid Raad Al Husein nazvao je američom povlačenje „razočaravajućom, ali ne i iznenađujućom vešću“. S druge strane, Izrael je pohvalio ovu odluku.
https://twitter.com/UNHumanRights/status/1009188496370814976
Ova odluka se dogodila u sred intenzivne kritike koju dobija Trampova administracija zbog prakse odvajanja dece imigranata od roditelja na granici SAD i Meksika.
Husein je nazvao ovu odluku „beskrupuloznom“.
Donald Tramp: od hotelijera do predsednika
Nakba: Najsumorniji dan za Palestince
„Hemijski napadi“ u Siriji: šta dosad znamo
Saveznici razočarani
Analiza: Nada Tavfik, BBC vesti, Njujork
Ovo je poslednje u nizu Trampovih odbacivanja politike multilateralizma i najverovatnije će uznemiriti one koji očekuju da SAD štite i promovišu ljudska prava širom sveta.
Od samog osnivanja saveta, Sjedinjene Države su imale problematičan odnos sa ovim telom. Bušova administracija je bojkotovala savet kada je osnovan 2006. iz istih razloga kao i Trampova administracija sada.
Tadašnji ambasador u Ujedinjenim nacijama bio je Džon Bolton, koji je trenutno savetnik za nacionalnu bezbednost predsednika Trampa i veliki kritičar Ujedinjenih nacija.
Nekoliko godina kasnije 2009. kad je Obama došao na vlast, SAD su ponovo pristupile ovom telu.
Mnogi saveznici su pokušali da ubede SAD da ostanu u Savetu. Čak i oni koji se slažu s kritikom Vašingtona uperenom ka Savetu, smatraju da SAD treba da reformišu ovo telo iznutra, a ne da izađu iz članstva.
Šta je Savet UN za ljudska prava?
Ujedinjene nacije su osnovale Savet 2006, umesto Komisije UN za ljudska prava, koja je bila kritikovana zbog toga što je dozvoljavala zemljama koje ne poštuju ljudska prava da postanu njene članice.
Grupa od 47 izabranih zemalja iz različitih regiona služi trogodišnji mandat u ovom savetu.
Ovaj savet se sastaje tri puta godišnje i ocenjuje stanje ljudskih prava u svim članicama Ujedinjenih nacija i njima je data mogućnost da predstave šta su uradile da poboljšaju ljudska prava, što je proces nazvan univerzalni periodični pregled.
Savet šalje nezavisne stručnjake i osniva komisije koje treba da istraže kršenja ljudsih prava u zemljama poput Sirije, Severne Koreje, Burundija, Mijanmara i Južnog Sudana.
Zašto se SAD povlače iz Saveta?
Odluka SAD o povlačenju dolazi nakon godina kritike ovog tela.
Inicijalno, ova država nije ni želela da pristupi savetu kada je osnovan 2006, tvrdeći da poput svog prethodnika – Komisije UN za ljudska prava, ovo telo dozvoljava članstvo nacijama koje krše ljudska prava.
Amerika je pristupila Savetu 2009, kada je Obama došao na vlast i ponovo su izabrani u članstvo 2012.
Međutim, grupe koje se bave ljudskim pravima žalile su se na rad tela nakon što su 2013. u članstvo izabrane Kina, Rusija, Saudijska Arabija, Alžir i Vijetnam.
Takođe, Izrael je bojkotovao ocenu ovog saveta, uz tvrdnju da kritike na račun ove države nisu na mestu.
Prošle godine, Niki Hejli je izjavila u savetu da je „teško prihvatiti“ rezolucije koje su usvojene protiv Izraela, kada ni jedna rezolucija nije razmatrana protiv Venecuele, gde je na desetina demonstranata ubijeno u protestima.
Izrael je jedina zemlja koja je stalno na dnevnom redu, zbog kritike načina na koji se odnosi prema Palestincima.
Iako je oštro kritikovala savet, Hejli je rekla da želi da „svima bude jasno da Amerika ne odustaje od posvećenosti poboljšanju ljudskih prava“.
Kakva je reakcija na ovu odluku?
Diplomate nekih zemalja su brzo izrazile razočarenje povlačenjem SAD iz ovog tela.
Trenutni predsednik saveta, slovenački ambasador Vojislav Suc kaže da je ovo telo „jedina instanca koja se bavi problemima ljudskih prava širom sveta“.
Posle odluke o povlačenju SAD, on je rekao da je „suštinski važno da se ovaj savet održi“.
Ministar spoljnih poslova Velike Britanije Boris Džonson rekao je da je ova odluka „za žaljenje“, objasnivši da je iako je reforma ovog tela potrebna, savet je „važan zbog pozivanja država na odgovornost“.
Razne organizacije za zaštitu ljudskih prava kritikovale su ovu odluku, a Američka unija za građanska prava (ACLU) izjavila je da Trampova administracija je odgovorna za „agresivno i usklađeno kršenje osnovnih ljudskih prava“.
https://twitter.com/ACLU/status/1009188441714806786
Grupa Hjuman rajts voč osudila je američku odluku o napuštanju saveta i nazvala politiku Donalda Trampa u oblasti ljudskih prava „jednodimenzionalnom“.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu je podržao ovu meru i na svom Tviteru je objavio nekoliko tvitova kojima hvali „hrabru odluku“ ove zemlje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
