Sirene i suzavac na severu Kosova, u Zvečanu „zastrašujuće, situacija kakva se ne pamti“

Sirene za vazdušnu opasnost, suzavci, a navodno i detonacije i pucnji, odjekivali su u petak u četiri opštine na severu Kosova, većinski nastanjene Srbima, u danu kada je trebalo da gradonačelnici albanske nacionalnosti preuzmu dužnost.

U prepodnevnim časovima, grupe građana okupile su se ispred zgrada institucija u četiri većinski srpske opštine – Zvečan, Zubin Potok i Leposavić, ali i u severnom delu Kosovske Mitrovice, prenosi portal Kossev.

U sukobima demonstranata u Zvečanu sa pripadnicima policije ima povređenih, javio je reporter Radio-televizije Srbije, a dok se javljao u program iza njega se video dim, borbena vozila Kosovske policije i policijski automobil u plamenu.

„Trenutno je u Zvečanu situacija kakva nije nikada bila, bar ja ne pamtim, a ni stariji sugrađani“, kaže Srđan Simonović iz nevladine organizacije Humani centar iz Zvečana za BBC na srpskom.

Kako opisuje, četiri ulice u centru je blokirala kosovska policija.

„To su one specijalne jedinice sa oklopnim vozilima i dugim cevima.

„Ako se sada prošetate centrom Zvečana, gde je locirana opština, situacija je zastrašujuća i sve ulice koje vode ka opštini su blokirane“, kaže Simonović.

Predsednik i vrhovni komandant Vojske Srbije Aleksandar Vučić potpisao je naredbu o podizanju borbene gotovosti jedinica Vojske Srbije na najviši nivo, i naredio im hitan pokret u pravcu administrativne linije sa Kosovom, saopštio je ministar odbrane Miloš Vučević.

• Izbori na severu Kosova 2023: Bojkot Srba i poneka kritika sa Zapada
• Kurti: „Novoizabrani predstavnici radiće u službi svih“, Beograd odgovara: „Ovo je miran politički ustanak Srba“
• Koliko je Srbije na Kosovu 15 godina od proglašenja nezavisnosti
• Srbi se povukli iz svih institucija na Kosovu, Vučić kaže da su se desile „tektonske promene“

U opštinama na severu Kosova za petak je bilo planirano da dužnost preuzmu gradonačelnici albanske nacionalnosti, pobednici na aprilskim izborima koje su Srbi masovno bojkotovali.

Albanski gradonačelnici su dobili izbore sa tek nekoliko procenata glasova.

Kosovska policija je potvrdila da „asistira gradonačelnicima“ u ovim mestima da „ostvare pravo na rad“.

Nemiri su izbili u danu kada je deo Srba sa Kosova otputovao u Beograd da učestvuje na mitingu Srbija nade, koju organizuje vladajuća Srpska napredna stranka (SNS), na čelu sa Aleksandrom Vučićem, predsednikom Srbije.

`Oko Zvečana raspoređene jake snage KFOR-a`

Pored dešavanja u samom Zvečanu, sitaucija je napeta i u okolini, kaže Simonović.

„Ono što je još strašnije je ogroman broj KFOR-ovih vojnika koji je okružio Zvečan sa svih strana“.

KFOR, kosovske mirovne snage, predstavljaju zvanične oružane međunarodne mirovne snage pod vođstvom NATO alijanse.

U skladu sa odlukom Ujedinjenih nacija – Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 – NATO snage su na Kosovu od 12. juna 1999. godine kao podrška širim međunarodnim naporima za izgradnju mira i stabilnosti u ovoj oblasti.

„Malopre sam došao iz pravca Prištine, to zaista izgleda užasno, izgledao kao što možemo da vidimo u filmovima koji opisuju okupaciju u Drugom svetskom ratu.

„Sad mi možemo tumačiti zašto su oni tu, možda su tu da spreče potencijalne konflikte većih razmera, ali su prisutni i slika nije ni najmanje prijatna za civile“, kaže aktivista iz Zvečana.

Pritom, Zvečan je poluprazan, jer je ogroman broj ljudi otišao na miting u Beograd, dodaje on.

„Otpor koji su pružili građani, ne mogu da kažem da li je bio organizovan ili ne, ali nije mogao da bude kompletan, jer se radi o veoma malom broju građana“, ističe Simonović.

Šta se dogodilo?

Kossev prenosi da je incidenata bilo u Zvečanu gde je situacija najozbiljnija, ali i u Leposaviću i Zubinom Potoku.

U opštini Zvečan, oko 13 časova, došlo je do incidenta, kada je prvo bačen suzavac u pravcu okupljenih građana, i začule se detonacije, ali i pucnji, posle čega su se građani i razbežali, prenosi Kossev.

Demolirano je najmanje jedno policijsko vozilo, koje se nalazilo u blizini.

Nešto pre 16 sati, policija je suzavcem rasterala okupljene demonstrante, a u zgradu lokalne samouprave u Zubinom Potoku ušao novi predsednik opštine Izmir Zećiri, preneo je RTS.

U severnom delu Kosovske Mitrovice je u prvom delu dana bilo mirno, a onda se oglasila sirena za uzbunu, dok su se oko opštine okupili zaposleni, koji su želeli da spreče ulazak novoizabranih gradonačelnika.

Prisutne su policijske snage u policijskim džipovima, civilnim škodama i redovna policija.

Ispred svih opštinskih zgrada, raspoređena su i vozila Euleksa – međunarodne policije pod upravom EU.

Ministar odbrane Vlade Srbije Miloš Vučević objasnio je šta znači podizanje borbene gotovosti, koju je naredio predsednik.

„Pojednostavljeno, Vojska Srbije se u ovom trenutku razmešta na pozicije ka administrativnim linijama sa Kosovom i Metohijom, odnosno zauzima svoje pozicije koje su vojnim dokumentima određene u ovakvim situacijama“, rekao je Vučević za RTS.

• Šta znači podizanje borbene gotovosti vojske
• KFOR odbio zahtev Beograda za povratkom srpskih bezbednosnih snaga na sever Kosova

Vučević je je da je samo ove godine bilo na desetine hapšenja i ranjavanja i napada na Srbe na Kosovu.

„U toku je pokušaj zauzimanja svih opština na severu Kosova od strane apsolutno nelegitimno i rekao bih, nelegalno izabranih opštinskih rukovodstava, a pod patronatom takozvane kosovske policije.

„Nažalost, moj utisak je da je blaga reakcija Euleksa, dosta smušena reakcija KFOR-a, Vojska Srbije je u kontaktu sa KFOR-om i očekujemo da bude daleko više angažovan na terenu i garantuje slobodu i bezbednost svim građanima“, dodao je Vučević.

Novoizabrani gradonačelnici, koji su dobili tek nekoliko procenata glasova na izborima, 20. maja su položili zakletve, a prethodno se polemisalo o tome da će moći da pristupe kancelarijama koje su prethodno koristili gradonačelnici sa Srpske liste, najjače političke stranke Srba, koja ima podršku Beograda.

Prošle nedelje, zakletvu je, kao novi gradonačelnik severnog dela Kosovske Mitrovice, položio Erden Atić, a na zgradi opštine su istog dana postavljene kosovske zastave.

Predstavnici Srpske liste su njegovo imenovanje nazvali „početkom okupacije“ severa Kosova.

Zašto su Srbi bojkotovali izbore?

Opštine na severu Kosova sa većinskim stanovništvom od novembra su bez gradonačelnika, jer su se Srbi, nezadovoljni celokupnim položajem, povukli iz svih lokalnih institucija.

Vanredni izbori, posle odlaganja, održani su 23. aprila ove godine, a ukupno je glasalo tek nešto više od 1.500 birača od 45.950 upisanih.

Od toga je glasalo samo 13 Srba, izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić odmah posle izbora, ukazujući na njihovu potpunu nelegitimnost.

Dodao je i da nikada do sada nije zabeleženo da se glasanje organizuje u kontejnerima koje je postavila i obezbeđivala policija.

Ističući da se „ovako nešto nije desilo u evropskoj istoriji od Drugog svetskog rata“, Vučić je zaključio da su izbori „poraz i kosovskog premijera Aljbina Kurtija i Kvinte“, koju čine Amerika, Velika Britanija, Nemačka, Francuska i Italija.

Posle izbora, kosovski premijer Aljbin Kurti rekao je da će novoizabrani predstavnici biti „u službi svih građana“, dok su u Beogradu izbori nazvani „mrakom demokratije“.

Srpska lista, koja ima podršku Beograda, još ranije je saopštila da neće učestvovati na izborima za gradonačelnike severnog dela Kosovske Mitrovice, Leposavića, Zvečana i Zubinog Potoka, nezadovoljna položajem Srba na Kosovu, ali pre svega odbijanjem prištinskih vlasti da formiraju Zajednicu srpskih opština (ZSO).

ZSO je predviđena još Briselskim sporazumom potpisanim pre deset godina, ali do danas nije osnovana.

Ova zajednica je predviđena i nedavnim sporazumom Beograda i Prištine, uz posredovanje EU, u makedonskom gradu Ohridu.

Dok Srbija i dalje insistira na formiranju Zajednice srpskih opština, albanska strana traži priznanje Kosova, odnosno da to budu dva paralelna procesa.

Petnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja.

Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]