Nagađanja o tačnom broju stanovnika Srbije uskoro bi mogla da budu okončana.
Na prikupljanju podataka kojim će se utvrditi precizna demografska slika države učestvovaće čitav lanac radnika – 250 opštinskih koordinatora, 2.200 instruktora i gotovo sedam puta više popisivača.
Metodom „od vrata do vrata“ obilaziće domaćinstva tokom meseca oktobra, postavljajući čitav niz pitanja.
Lične podatke stanovnika, od imena i prezimena, jedinstvenog matičnog broja, adrese, mesta rođenja do bračnog statusa, nacionalne i verske pripadnosti, ovog puta će, pak, unositi u aplikaciju koja je specijalno razvijena za popis.
Papirni upitnici postaju uspomena iz prošlosti.
„Demografska pitanja su važna, a precizne informacije o strukturi stanovništva su značajne za donošenje različitih strategija koje se tiču daljeg razvoja države“, kaže demografkinja Vlasta Kokotović Kanazir za BBC na srpskom.
- Bosna i Hercegovina prva po izvozu, ali stanovnika
- U Srbiji za prvih deset meseci preminulo 21.000 ljudi više nego 2020. godine – šta to znači
- Zbog čega Srbija gubi bitku sa belom kugom – pet razloga
Poslednji popis organizovan je 2011. godine, a Srbija je tada imala nešto više od sedam miliona stanovnika.
Prvobitno zakazan za prošlu godinu, a potom odložen zbog korona virusa, popis je zvanično zakazan za oktobar 2022.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku od 1. jula 2022. godine, u Srbiji je u 2021. godini živelo 6.834.326 stanovnika, čija je prosečna starost bila 43,5 godina.
Od toga 51,3 odsto čine žene, a 48,7 odsto muškarci.
Tokom prošle godine u Srbiji se dnevno rađalo 170 beba, a umiralo je 374 ljudi.
Podaci pokazuju da je nastavljen trend depopulacije, što znači da je stopa rasta u odnosu na prethodnu godinu bila negativna i iznosila je minus 9,4 odsto.
Zabeležen je i proces demografskog starenja stanovništva, koji se manifestuje niskim učešćem mladih i rastućim udelom starih u ukupnom stanovništvu.
Tako je u 2021. godini udeo starih 65 i više godina iznosio 21,3 odsto, a mlađih od 15 godina 14,3 odsto.
‘Mogao je neko da kaže da je Marsovac’
Aleksandar Ogrizović iz Vrbasa bio je pre 11 godina jedan od 30 popisivača u tom gradu.
Prijavio se, između ostalog, jer je za rad dobijao nadoknadu, a u tom trenutku bio je na birou za zapošljavanje.
„Uglavnom su nam davali komšiluk, nešto što je blizu tebe, jer su se vodili logikom da te ti ljudi i poznaju, da poznaješ taj kraj“, seća se Ogrizović za BBC na srpskom.
Svežanj papirnih obrazaca i hemijska olovka bili su njegov osnovni alat za rad tih dana.
Tokom tronedeljnog rada, nije bilo problema.
„Ljudi su mogli da kažu šta god su želeli, a popisivač je dužan da napiše tačno onako kako su rekli, to nam je bilo striktno navedeno.
„Mogao je neko da kaže da je Marsovac i ti si morao, bukvalno, tako da navedeš“, objašnjava ovaj 38-godišnjak.
Ukoliko osoba o sebi ili odsutnom članu domaćinstva da netačne ili nepotpune informacije, a to se pre svega odnosi na lične podatke poput imena i prezimena, adrese, nekretnina koje poseduju, sledi joj novčana kazna od 20.000 do 50.000 dinara.
Slične kazne čekaju i popisivače ukoliko ne vode računa o tačnosti podataka.
Za popisivače su zaduženi instruktori.
Ogrizović je sa instruktorom otišao kod prvog čoveka koga je trebalo da upiše, a o daljem radu instruktora je obaveštavao na dva, tri dana.
„Gotovo svi su hteli da se izjasne o nacionalnoj pripadnosti, što nije čudno, jer u Vojvodini ima veliki broj pripadnika raznih nacionalnih zajednica.
„Sećam se da se petoro ili šestoro deklarisalo Jugoslovenima“, priča Ogrizović.
Prema poslednjem popisu najbrojnije nacionalne manjine u Srbiji su Mađari, Romi i Bošnjaci, Hrvati, Vlasi i Crnogorci.
Većina Albanaca sa juga Srbije nije se odazvala popisu, jer su politički predstavnici Albanaca u Srbiji pozvali na bojkot uz obrazloženje da se na prethodnim popisima smanjivao broj Albanaca i da su formulari bili na ćirilici i na srpskom jeziku.
Obrasci za ovogodišnji popis prevedeni su na 13 jezika nacionalnih manjina, a popisivači opština gde žive manjine biće njihovi predstavnici.
Ko su instruktori, a ko popisivači
Institucija nadležna za popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Srbiji, Republički zavod za statistiku (RZS) uoči popisa raspisuje javni poziv za pozicije instruktora i popisivača.
Da bi se zaposlili na ovim radnim mestima, svako od prijavljenih kandidata prolazi određenu obuku, posle koje polaže i završni test.
Tokom petodnevne obuke prolaze kroz metodologiju popisa, približava im se rad na terenu i potencijalna rešenja u slučaju da se pojavi neki problem.
Instruktori nadgledaju rad popisivača, pružaju adekvatne smernice i redovno prate izveštaje koje im popisivači dostavljaju.
Jedan instruktor, u proseku, nadgleda rad sedam popisivača.
Među glavnim uslovima koje kandidati treba da ispunjavaju za ove pozicije jesu državljanstvo Srbije, prebivalište ili prijavljeno boravište u Srbiji, četvorogodišnje srednje obrazovanje, da nije pokrenuta neka istraga protiv njih i da imaju najmanje 18 godina.
Posebni uslovi su poznavanje rada na računaru i mogućnost korišćenja sopstvenog računara.
Vlasta Kokotović Kanazir smatra da će novine u metodologiji koja se ogleda u elektronskom unosu podataka olakšati, ali i ubrzati proces objavljivanja konačnih podataka.
„Verujem da će biti veći udeo starog stanovništva, dok će mlađe generacije biti nego 2011.
„Demografska slika velikih gradova biće povoljnija u odnosu na manje gradove, posebno u odnosu na one na jugu i istoku zemlje“, priča Kanazir i dodaje da očekuje pad broja stanovnika u Srbiji.
Pre 11 godina, oko 17 odsto stanovništva bilo je starije od 65 godina, dok je mlađih od 15 godina bilo oko 14 odsto.
Promena će biti i među pitanjima.
Koliko imate biološke dece pitanje je koje će se ove godine prvi put postaviti i muškarcima, dok će oni koji su radili u inostranstvu, a potom se vratili u Srbiju imati duži spisak u poređenju sa 2011. godinom.
Pored informacije o tome kada su se vratili u zemlju, potrebno je i da navedu kada su otišli, kako bi se videlo koje su to zemlje u koje stanovnici Srbije najčešće odlaze.
Pad broja stanovnika u Srbiji traje već tri decenije.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), broj živorođene dece u Srbiji na godišnjem nivou prvi put je pao ispod 62.000, a u istih 12 meseci broj umrlih nadmašio je broj rođenih za više od 55.000.
Smrtnost je u 2020. porasla zbog pandemije korona virusa, a od januara do oktobra 2021. u Srbiji je preminula 21.000 ljudi više nego u istom periodu prethodne godine, podaci su iste institucije.
Popis stanovništva u regionu
Smanjuje se i broj stanovnika i u državama u regionu.
Poslednji popis u Hrvatskoj održan početkom 2022. pokazuje da je u ovoj državi gotovo 400.000 manje ljudi nego 2011. kada su se stanovnici ove bivše jugoslovenske republike poslednji put prebrojavali.
Ukupan broj ljudi sada je manji od četiri miliona.
Crna Gora još čeka na datum popisa, a da bi se zakazao, potrebno je da se prethodno usvoji Predlog zakona o popisivanju stanovništva koji se usled čestih promena na političkoj sceni ove države još nije našao pred poslanicima.
Pre 11 godina u ovoj državi živelo je nešto više 600.000 ljudi.
Odgovor na pitanje koliki je tačan broj stanovnika čekaće i Bosna i Hercegovina.
Podatke popisa iz 2013. dobila je tri godine kasnije, prema kojima je u ovoj državi bilo nešto više od tri i po miliona stanovnika.
Severna Makedonija je sopstveno stanovništvo popisala u martu 2022.
U ovoj državi živi 1,8 miliona stanovnika, što je 200.000 manje u odnosu na 2002. kada je poslednji put bio popis.
Slovenija popisala sopstveno stanovništvo 2021. godine, a prema podacima u toj državi živi nešto više od dva miliona ljudi.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
