Posle pune dve godine, Fudbalski savez Srbije (FSS) dobio je novog predsednika, ali nije bilo neizvesnosti, jer su delegati izborne Skupštine birali samo jednog kandidata.
Od prisutnih 79 delegata u Kući fudbala u Staroj Pazovi, za Džajića je glasalo 78.
Dragan Džajić (76), bivši fudbaler i funkcioner Crvene zvezde, koji važi za jednu od najvećih legendi jugoslovenskog fudbala, bio je jedini kandidat, s obzirom da je Nemanja Vidić, bivši igrač Crvene zvezde i Mančester Junajteda, povukao kandidaturu dan uoči Skupštine FSS.
Džajić je dugo godina bio van fudbala, a protiv njega je bio pokrenut i sudski proces po optužbi da je učestvovao u malverzacijama sa transferima pojedinih igrača Zvezde.
Međutim, proces nije završen jer ga je pomilovao nekadašnji predsednik Srbije Tomislav Nikolić.
Fudbalski savez Srbije je bio bez predsednika od marta 2021. godine kada je ostavku podneo Slaviša Kokeza, kadar vladajuće Srpske napredne stranke, posle sumnji da je imao veze sa kriminalnim grupama.
- Koliko je važna funkcija predsednika Fudbalskog saveza Srbije
- Vidić povukao kandidaturu, Džajiću otvoren put ka predsedničkoj fotelji u FSS
- Fudbalski savez Srbije ostao bez predsednika – ostavka Kokeze
- Miljan Miljanić: Patrijarh ili grobar jugoslovenskog fudbala
Zašto je važno mesto predsednika FSS?
Vodi najveću sportsku organizaciju u Srbiji, koja ima više od 3.000 klubova i zajedno sa ostalim organima trebalo bi da brine o regularnosti svih takmičenja, kojih ima 356.
Prema Statutu, Predsednik FSS odgovara za odnose Saveza i njegovih članova, nacionalnih saveza, Evropske fudbalske unije (UEFA), Svetske fudbalske federacije (FIFA) i ostalih organizacija, i predstavlja FSS na nacionalnom i internacionalnom nivou.
U nacionalnu fudbalsku organizaciju se sliva i ogroman novac.
Na Skupštini FSS u novembru 2022. saopšteno je da je budžet za tu godinu bio 30 miliona evra.
Više o značaju ove funkcije pročitajte u posebnom tekstu.
Ko je Dragan Džajić?
Legenda Crvene zvezde, bivši jugoslovenski reprezentativac, dugogodišnji funkcioner jednog od najvećih fudbalskih klubova na Balkanu, ali i čovek koji je bio optužen da je vršio mahinacije sa transferima pojedinih igrača Zvezde.
Osim u Zvezdi, Džajić je igrao još samo u francuskoj Bastiji između 1975. i 1977. godine.
Za reprezentaciju Jugoslavije odigrao je 85 utakmica i postigao 23 gola.
Posle igračke karijere, Dragan Džajić je između 1979. i 2004. vršio funkcije tehničkog direktora i predsednika Fudbalskog kluba Crvena zvezda, a direktor je bio i između 2012. i 2014.
U februaru 2008. godine bio je uhapšen zajedno sa saradnicima Vladimirom Cvetkovićem i Milošem Marinkovićem zbog sumnje da su učestvovali u nelegalnim radnjama prilikom transfera fudbalera Gorana Drulića iz Crvene zvezde u špansku Saragosu.
Hapšenje Džajića sa lisicama na rukama i odvođenje policijskom maricom bilo je glavna vest u medijima u Srbiji i regionu.
Džajić je bio optužen i za mahinacije u vezi sa transferom Nemanje Vidića, ali je tužilac tokom postupka odustao od krivičnog gonjenja po toj tački.
U julu iste godine Džajić je pušten na slobodu, a bivši predsednik Srbije Tomislav Nikolić abolirao ga je 2012. godine posle čega je obustavljen postupak protiv Zvezdine legende.
Džajić se aktivno uključio i u politiku, a 2016. godine imenovan je u Glavni odbor vladajuće Srpske napredne stranke Aleksandra Vučića, preneli su tada mediji.
Koga je Džajić predložio u njegov tim?
Mediji su ranije objavili spisak ljudi na koje bi Džajić računao ako bude izabran za predsednika FSS.
Između ostalih, tu su i bivši ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, za koga su ranije mediji pisali da će se kandidovati za predsednika nacionalnog saveza, kao i privrednik, Branko Zečević, osnivač i vlasnik fruškogorske vinarije „Imperator“.
Obojici su namenjena potpredsednička mesta, kao i Janošu Žemberiji, predsedniku TSC, superligaša iz Bačke Topole.
Prema saznanjima Sport kluba, jedno od potpredsedničkih mesta planirano je i za Ljubišu Tumbakovića, bivšeg trenera Partizana i selektora reprezentacija Crne Gore i Srbije.
Ko je sve bio predsednik FSS?
Od osamostaljenja Srbije 2006. godine, nacionalnom fudbalskom orgnizacijom rukovodila su trojica: Zvezdan Terzić (jul 2006 – mart 2008), Tomislav Karadžić (jul 2008 – maj 2016) i Slaviša Kokeza (maj 2016 – mart 2021).
Dvojica od pomenute trojice imaju problema sa zakonom.
Ni pod jednim od trojice predsednika reprezentacije Srbije nije uspela da se plasira na evropska prvenstva, ali jeste igrala na tri svetska šampionata: Južna Afrika (2010), Rusija (2018) i Katar (2022).
Na sva tri svetska prvenstva, međutim, Srbija nije uspela da prođe grupu.
Mandati Terzića, Karadžića i Kokeze bili su obeleženi i stalnim nepotvrđenim tvrdnjama o neregularnostima u srpskom fudbalu, pre svega nameštanju utakmica raznih liga.
- Zvezdan Terzić
U januaru 2005. jednoglasno je izabran za predsednika Fudbalskog saveza Srbije i Crne Gore, a u julu naredne godine potom je postao i predsednik Fudbalskog saveza Srbije
Za vreme Terzićevog mandata mlada reprezentacija je osvojila drugo mesto na Evropskom prvenstvu 2007. u Holandiji.
Doveo je za selektora „A“ tima Španca Havijera Klementea koji je od 22 igrača sa SP u Nemačkoj 2006. zadržao samo četvoricu i potpuno podmladio reprezentaciju.
Srbija se nije plasirala na Evropsko prvenstvo 2008. u Austriji i Švajcarskoj.
Posle raspisane policijske potrage zbog navodnih malverzacija u OFK Beogradu, 12. marta 2008. godine, podneo je neopozivu ostavku na mesto predsednika FSS.
Od kraja januara 2008. godine, nije se pojavljivao u Srbiji.
Bežeći od nadležnih organa zbog otpužbi za malverzacije prilikom transfera fudbalera OFK Beograda prvo se oglasio rekavši da je u Americi na stručnom usavršavanju, a kasnije navodno da se morao zadržati na lečenju u Londonu zbog povrede ramena koju je zaradio na skijanju u Francuskoj.
Vršilac dužnosti predsednika FSS postao je preduzetnik i tadašnji prvi čovek Spartaka iz Subotice Tomislav Karadžić.
- Tomislav Karadžić
Formalno iz statusa vršioca dužnosti u status novog predsednika prelazi u julu 2008. godine.
Imao je dva mandata, a oba su obeležena stalnim svađama i pravim ratovima saopštenjima sa čelnicima Crvene zvezde koji su bili protiv njegovog imenovanja jer je došao na čelnu poziciju srpskog fudbala iz rivalskog Partizana.
Za vreme Karadžićevih mandata, dugo se lutalo u izboru selektora seniorske reprezentacije.
I on je probao sa strancem, Holanđaninom Dikom Advokatom, ali on nije imao uspeha, potom je angažovao domaćeg trenera Radovana Ćurčića, takođe bez rezultata.
Karadžićeva era pamti se i po imenovanju Siniše Mihajlovića, nedavno preminulog bivšeg fudbalera Crvene zvezde i reprezentacije, za selektora Srbije, a pravi potez bilo je angažovanje jednog od najboljih srpskih trenera Radomira Antića za šefa stručnog štaba nacionalnog tima.
Antić je uspeo da odvede Srbiju na Svetsko prvenstvo u Južnoj Africi, ali je Karadžić odmah posle šampionata u kojem srpski tim nije prošao grupnu fazu, raskinuo saradnju sa stručnjakom koji je ušao u istoriju španskog fudbala jer je vodio tri najveća kluba: Real Madrid, Barselonu i Atletiko Madrid.
Ipak, u vreme Karadžića, srpski reprezentativni fudbal je doživeo najveći uspeh u poslednjih nekoliko decenija.
Omladinska fudbalska reprezentacija Srbije (igrači do 20 godina) je 2015. godine postala prvak sveta na turniru na Novom Zelandu, a selektor te generacije bio je Veljko Paunović.
- Slaviša Kokeza
Nakon što je u martu 2021. godine podneo ostavku na mesto predsednika FSS, o Kokezi se ne zna mnogo toga jer se povukao iz javnosti.
Ostavku je podneo, kako je napisao tada u saopštenju, „suočen sa optužbama i brutalnim napadima na svoju ličnost, a zbog odbrane časti i ugleda koji se skrnave“.
Iako mu se na teret stavljala saradnja sa kriminalnim klanom Veljka Belivuka, kome se trenutno sudi za niz teških krivičnih dela, i izvesna uloga u aferi prisluškivanja predsednika Srbije Aleksandra Vučića, pa čak i u pomaganju planiranja atentata, zbog čega je i saslušavan u SBPOK, od njega, ni za jednu od stavki formalno nije vođen sudski postupak.
Za vreme Kokezinog mandata, fudbalska reprezentacija nije imala mnogo uspeha.
Kokeza je na mesto selektora A reprezentacije doveo je Slavoljuba Muslina, ali je brzo smenjen.
Posle Muslina, za selektora je postavljen njegov dojučerašnji prvi pomoćnik Mladen Krstajić, iako nije imao dan samostalnog trenerskog posla.
Krstajić je sa klupe predvodio srpsku reprezentaciju na Svetskom prvenstvu u Rusiji 2018. godine, ali se nacionalni tim vrlo brzo vratio kući, sa samo jednom pobedom (protiv Kostarike) i dva poraza (Brazil i Švajcarska).
Posle fijaska i u narednim kvalifikacijama, za selektora je imenovan Ljubiša Tumbaković, bivši trener Partizana, ali ni on nije uspeo da odvede Srbiju na Evropsko prvenstvo.
Reprezentacija Srbije nije učestvovala na nekom evropskom šampionatu od 2000. godine.
Posle Kokeze, na mestu vršioca dužnosti predsednika FSS bili su Marko Pantelić – samo tri meseca, od marta do maja 2021. godine – i Nenad Bjeković.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
