Vučić, Orban i Nehamer

Fonet

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, premijer Mađarske Viktor Orban i austrijski kancelar Karl Nehamer potpisali su Memorandum o saradnji tri zemlje kako bi se što efikasnije borile protiv nezakonitih migracija.

Broj ileganih migranata u Srbiji je gotovo udvostručen u odnosu na prošlu godinu, a najčešće stižu iz pravca Severne Makedonije i Bugarske, rekao je Vučić na zajedničkoj konferenciji u Beogradu.

„Želimo da tu odbrambenu granicu za Mađarsku u Austriju i Srbiju pomerimo na jug, a kasnije ćemo biti spremni da je zajedno sa Severnom Makedonijom pomeramo dalje na jug, time štitimo i čuvamo Evropu, ali štitimo i svoju zemlju“, rekao je Vučić.

Nekoliko koraka je već preduzeto, dodao je.

Prvi od njih je usaglašavanje vizne politike sa politikom Evropske unije.

„Više nemamo slobodan vizni režim s Tunisom, koji je trajao od 1962, ni sa Burundijem, uskoro sa još dve zemlje moraćemo da imamo drugačiji vizni režim, isti onakav kakav postoji u Evropskoj uniji“, naveo je Vučić.

Moguće je da će se to odraziti na smanjen broj ljudi iz Burundija, udaljene istočnoafričke zemlje koja se nalazi južno od ekvatora, ali ne i na ukupan priliv izbeglica, kaže Srđan Popović iz organizacije Infopark.

„Ova najava je politička vest koja neće promeniti stanje na terenu, ljudi će nastaviti kretanje“, kaže ovaj pravnik koji se bavi migracijama.

Druge dve zemlje bi mogle biti Kuba i Indija, prema ranijim najavama i u skladu sa EU pravilima, dodaje on.

Šta su rekli zvaničnici?

Predstavnici Srbije, Mađarske i Austrije dogovorili su se i da zajednički angažuju veći broj policajaca na granici prema Severnoj Makedoniji, kao i da uključe i značajnu opremu, automobile sa termovizijskim kamerama kako bi se „odbrambena linija pomerila na jug“.

„Srbija ne želi da bude parking za ilegalne migrante“, naglasio je Vučić i podsetio da je Srbija prema izbeglicama i prema onima kojima je teško i koji su u takvoj potrebi uvek imala razumevanja i pokazivala solidarnost, i to će raditi i dalje.

Austrijski kancelar je najavio i da će njihova zemlja poslati još 100 policajaca i policajki u zajedničke timove na granicama i adekvatno opremljena vozila i dronove.

„Austrija već ima 96.000 zahteva za azil ove godine i to je znak da dosadašnji sistem azila u EU ne funkcioniše“, rekao je Nehamer.

Vučić i Orban

Fonet

Mađarska nalazi u još specifičnijoj situaciji jer joj je sused Ukrajina.

Tamo je rat i odatle je jedan pritisak, a preko Srbije dolaze migranti i to je drugi pritisak, objasnio je mađarski premijer Viktor Orban.

„Oko 250.000 pokušaja prelaska granice je osujećeno, znači da ih je sve više, sve su agresivniji, krijumčari ljudi imaju oružje i koriste ga.

„Ja dugo vodim rat protiv ilegalne migracije i verujem u jedan metod, treba da ih sprečimo“, kaže Orban, koji je često bio kritikovan zbog odnosa prema migrantima.

ulica

BBC

Pojasnio je da ako su migranti uvereni da će preći granicu, oni će pokušati.

„Treba da im pojasnimo da preko naše granice nema prelaska.

„Mađarska je 1,6 milijardi evra uložila od 2015. na zaštitu granica, a ključna zemlja evropske bezbednosti je Srbija“, rekao je Orban u Beogradu, zahvalivši se Srbiji.

Najveći broj migranata u Srbiju stiže iz Avganistana (40 odsto) i Sirije (30 odsto), kao i iz Pakistana, Burundija i Maroka, rekao je Vučić.

Ubuduće će troškove readmisije, odnosno proterivanja onih koji nemaju šanse da dobiju vizu, Srbija deliti sa partnerima iz Mađarske i Austrije.

To su obično avionske karte za povratak u njihove zemlje.

Takva pravila postoje već u nekim evropskim državama – kada neko bude odbijen za azil na svim nivoima, deportuju ga u zemlju porekla, objašnjava Srđan Popović.

Međutim, neophodno je da Srbija ima potpisane ugovore sa državama da bi izvodila readmisiju.

„Koliko je meni poznato, naša država nema ugovor ni sa jednom državom, pogotovo ne sa Avganistanom, gde je talibanska vlada, koju ne priznaje niko, a taj avion bi trebalo da sleti negde.

„Srbija ima ugovore za tražioce azila iz Srbije, kad se građani Srbije vraćaju iz Nemačke, na primer“, kaže Popović.

Sporazum sa EU o readmisiji, Srbija je potpisala 2007.

Kako je Srbija dosad postupala?

Najveći priliv je migranata koji dolaze ilegalno iz ratom zahvaćenih područja – Sirije, Avganistana, kao i iz zemalja Magreba, poput Tunisa.

„Srbija mora da ima drugačiji pristup prema migracijama posebno prema osetljivim grupama, poput maloletnika ili etničkih verskih manjina“, kaže Srđan Popović.

Potrebno je da Srbija ima efikasniji sistem azila, koji je manje restriktivan i procesi kraće traju, kao i da se poprave uslovi za smeštaj ljudi u kampovima.

Umesto toga, poslednje najave predsednika su put ka lošijem ophođenju, ocenjuje pravnik.

„Ne možete da dižete ograde, već treba da poboljšate stanje u zemljama porekla, mada tu Srbija nije odgovorna.

„Kad već imate humanitarne katastrofe i ratove, onda je put u poboljšanju politike prijema i boljem funkcionisanju sistema azila, kako bi ljudi bili u pravnim tokovima i sistemu, a ne ovako kako je sad“, zaključuje Popović.


Sklopivi dom za izbeglice i migrante

Sklopivi dom za izbeglice koji se sastavlja za pet sati
The British Broadcasting Corporation

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.