Srbija i turizam: Kako je blaga zima istopila skijašku sezonu u Srbiji

Dubok sneg, hiljade skijaša na stazama, krcati hoteli i restorani – ovo je bila uobičajena slika na srpskim skijalištima prethodnih godina.

Tokom decembra 2022. i januara ove godine planinski pejzaž je drugačiji, beli pokrivač zamenile su žute, zelene i braon nijanse, a staze i žičare na srpskim planinama sada su gotovo prazne zbog neuobičajeno tople zime i nedostatka snega.

Da su okolnosti drugačije, 27-godišnji Darko Stanojković bi već nekoliko puta otišao na Kopaonik ove sezone, ali je proveo na stazi samo jedan dan, 8. decembra, kada je sezona i otvorena.

„Bio sam na otvaranju, ali sam jedva skijao taj jedan dan dok je bilo malo snega.

„Vidim da je sada počeo da pada i nadam se da ću moći da odem čim budem imao vremena“, kaže ovaj inženjer iz Mladenovca za BBC na srpskom.

Ski sezona na Kopaoniku počela je „u prilično nemogućim uslovima, zbog izuzetno visokih temperatura, koje su onemogućavale rad sistema za veštačko osnežavanje“, ali od kraja tekuće nedelje očekuje se više snega i povoljniji uslovi za pripremu staza, kažu iz Skijališta Srbije za BBC na srpskom.

„Tokom novogodišnjih i božićnih praznika na Kopaoniku je skijalo između 5 i 6 hiljada skijaša, što je nešto ispod proseka za ovo doba godine, iako je interesovanje za sezonu u pretprodaji ski karata bilo izuzetno veliko“, dodaju u pisanom odgovoru.

• Nedostatak snega preti skijaškoj sezoni na Alpima
• Nordijsko skijanje ili stari zlatiborski sport
• Planinarenje u Srbiji: Deset stvari koje treba da znate ako ste početnik

U Srbiji postoje četiri velika ski centra – Kopaonik, Stara planina, Tornik na planini Zlatibor i Brezovica na Šar planini, navodi se na sajtu Javnog preduzeća „Skijališta Srbije“.

Pored ova četiri centra, staze za skijanje postoje i na Tari, Divčibarama, Goču, Besnoj kobili, Zlataru i drugim planinama u Srbiji.

Nedaleko od staze na Crnom vrhu na Staroj planini, Aleksandar Mojić već više od sedam godina dočekuje goste u planinskom domu Šum, ali je razlika u poseti „drastična“ u odnosu na prethodne sezone, kaže ugostitelj za BBC na srpskom.

„Od kada radimo, ovo je najlošiji januar, a mislim da je takva situacija na celoj planini. Posle Nove godine su krenula masovna otkazivanja, planina je prilično praznjikava“, objašnjava.

Situacija nije mnogo bolja ni na drugim planinama u Srbiji, jer je tražnja za skijaškim aranžmanima tokom decembra i januara bila manja nego prethodnih godina, kažu iz turističke agencije Ski bus za BBC na srpskom.

„Do decembra je nekako i išlo, ali kada se na otvaranju sezone videlo da nema snega i da se sezona pomera, naravno da se osetilo da je manja tražnja nego pre.

„Neki aranžmani su rezervisani i ranije sa pretpostavkom da će biti snega, a nedostatak snega u regionu je uticao na otkazivanje“, objašnjavaju u telefonskom razgovoru.

‘Ozbiljan udarac’ za one koji žive od skijaša

Kada nema skijaša na Kopaoniku, najpopularnijoj destinaciji u Srbiji za rekreativce i profesionalce, nema ni posla za Miloša Nebrigića.

Ovaj Pančevac zimske mesece provodi u Brzeću, mestu u podnožju Kopaonika, gde radi kao instruktor skijanja.

Od tog mesta do vrhova planine vozi gondola, ali do sredine januara nije bila u funkciji pošto ni skijanje nije bilo moguće po travi i blatu, kaže on.

Prema informacijama sa sajta infoKop, internet portala koji prenosi informacije sa ove planine, 16. januara u funkciji je bilo samo devet od 48 staza na Kopaoniku, odnosno 11,2 od maksimalnih 58,5 kilometara koje su skijaši mogli da prelaze.

Nebrigić zanimanje instruktora skijanja opisuje kao „posao udarca“, jer čitav prihod valja ostvariti u samo nekoliko zimskih meseci, a kada su sezone uspešne, neki od njih se sa planine vrate i sa „17.000 ili 18.000 evra“.

„Sada je veliki problem, jer su rente za smeštaj mnogo skočile, ljudi plaćaju po 4.500 ili 5.000 evra za celu sezonu, pa onda platiš 1.000 evra kotizaciju, ski pas je oko 650 evra za sezonu.

„To je ukupno oko sedam ili osam hiljada evra, koje moraš da imaš već na početku sezone, a još uvek nisi u usta stavio ništa“, slikovito opisuje Miloš.

Zbog toga bi aktuelna sezona mogla da bude „ozbiljan udarac“ na džep instruktora skijanja, dodaje.

Bojan Zečević, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i stručnjak za ekonomiku turizma, kaže da je tokom 2021. prosečna dnevna potrošnja turista na srpskim planinama bila 77,7 evra.

U januaru 2022. je na planinama bilo 74.947 turista koji su ostvarili 316.653 noćenja, što znači da je procenjena turistička potrošnja na planinama bila oko 24.6 miliona evra, dodaje on.

„Očekivanja za ovaj januar bila su da dođe do povećanja turističkog prometa za šest do sedam odsto, ali sa dosadašnjom situacijom bez snega, kada je gotovo prošao školski raspust, to se neće desiti.

„Uz to, zbog manjka snega, neki su obarali cene soba i vrlo je verovatno da će u januaru pad prihoda biti 10 do 15 odsto, i to pod uslovom da sneg nastavi sada da pada i da prorade sve staze“, navodi Zečević u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.

Pad u obimu posla osetio je i Miloš Nebrigić, koji kaže da će ove sezone najverovatnije imati „bar oko 40 odsto manje časova i prihoda“ na Kopaoniku.

„Mogao bih sada to da potpišem, a verujem da bi i drugi instruktori, kada bi im ponudio da na kraju sezone bude 40 odsto manje nego prošle, došli, pružili ruku i potpisali“, slikovito priča Nebrigić.

Nebrigić je sa kolegama instruktorima sredinom decembra organizovao seminar koji je posetilo 120 polaznika, ali zbog vremenskih prilika na Kopaoniku nisu mogli da ga održe kako su planirali.

„Nismo mogli da radimo, jer nije bilo snega, izašli smo na skije samo prvi dan i morali smo da otkažemo ostatak i da ljudima vratimo novac“, prepričava on za BBC na srpskom.

Tada su, kako kaže, ostali bez prihoda na koje su računali, neki od njih i bez više od 1.000 evra.

Manja posećenost skijališta na Kopaoniku uticaće i na ugostitelje i preduzetnike iz ovog kraja.

Stefan Jović, 29-godišnjak iz Brzeća, čija firma proizvodi i prodaje domaću hranu i napitke, sada nema kome da proda ono što je pripremio uoči sezone.

„Nismo očekivali ovakvu godinu, ovo se nije desilo 30 godina, većina ljudi ovde ne pamti januar i Novu godinu bez snega i toliko otkazivanja rezervacija, da najjači hoteli imaju i po polovinu otkazanih rezervacija…“, opisuje mladi preduzetnik u telefonskom razgovoru za BBC na srpskom.

„Prodaja nam je opala za 90 odsto, a uradili smo nabavku za sezonu kao i inače, što znači da smo imali velike troškove“, ističe Jović.

Na čitavom Kopaoniku se oseća „neka ružna atmosfera“ zbog nedostatka snega i gostiju, za šta niko nije bio spreman.

„Uporedio bih to sa početkom pandemije koja nas je zatekla, kao i ovo sada, ali raspoloženje nam je i dalje euforično i nadamo se da će sa snegom doći i više gostiju“, dodaje.

Može li ‘baba Marta’ da spase sezonu?

Baba Marta, ćudljiva starica iz slovenske mitologije i personifikacija meseca marta, često se spominje kada u ovaj mesec donese hladno vreme i velike količine snega.

Mnogi se nadaju da će biti dobre volje, pa da će proleće i sunčani dani stići što pre, ali na planinama poznatim po skijalištima priželjkuju da nezgodna narav prevlada i da treći mesec obiluje snegom i hladnoćom.

Među njima je i Aleksandar Mojić, koji izdaje smeštaj i nudi gostima hranu i piće, a najveće prihode ima u zimskom periodu.

„Sa naše (severne) strane Stare planine dosta zavisimo od Skijališta Srbije i skijaške sezone – tokom ostalih delova godina ima prilike da se prihoduje, ali je to jako mali broj ljudi u odnosu na zimu“, kaže on.

• Upoznajte osamdesetogodišnjaka koji osvaja svetske vrhove
• Ljubav čoveka i psa u Hrvatskoj: Haski 13 sati grejao povređenog planinara da se ne smrzne
• Učiteljica koja je oborila rekord u usponu na Everest kaže da „treba ciljati visoko”

Vejavica u martu bi obradovala i Stefana Jovića iz Brzeća, ali ni on ne veruje da je moguće u potpunosti nadoknaditi dosadašnje gubitke.

„Mart pun snega, ukoliko bude takav, neće moći da nadomesti ovakav januar – živimo u 21. veku, gde su ljudi isplanirali odmore i putovanja, da li im deca idu u školu i druge stvari.

„Verovatno će neki mali procenat ljudi i doći, oni koji mogu da uklope obaveze, ali većina neće“, priča vlasnik Kopaoničke tajne, firme koja proizvodi i prodaje domaću hranu na toj planini.

Šta dalje?

Situacije poput ovogodišnje, sa izrazito malo snega na srpskim planinama, biće sve učestalije, a prilagođavanje na njih treba da bude „dugoročno“, kaže profesor Bojan Zečević.

„Suština je da se planine moraju okrenuti celogodišnjem turizmu, te da skijanja neće biti na način kako ga pamtimo i skijaši će se ‘seliti’ ka glečerima, odnosno tamo gde bude snega“, pojašnjava on.

Ostale planinske destinacije moraće da budu inovativne ili će polako propadati, dodaje stručnjak za ekonomiku turizma.

„Skijanja će još biti, ali uz ovakve ‘šokove’, naše destinacije već sada se krajem godine mogu okrenuti kongresima i konferencijama, gde je Zlatibor uspešan“, kaže.

Neki koraci su preduzeti i broj posetilaca na planinama u Srbiji bio bi i manji da proteklih godina nije došlo do takozvane „apartmanizacije planinskih turističkih destinacija“, pa mnogi idu na planine jer tamo imaju sopstveni smeštaj, uprkos tome što nema snega, smatra profesor.

Ugostitelj Aleksandar Mojić smatra da na Staroj planini ima mnogo prostora za napredak, a za to je potrebna saradnja lokalnih preduzetnika sa Skijalištima Srbije.

„Mislim da bi Skijališta Srbije trebalo da smanje cenu ski pasa za Staru planinu u odnosu na neka druga skijališta u zemlji, jer mi ovde imamo jednu ‘žicu’ sa tri staze, praktično samo tri kilometra.

„To izađe mnogo skupo za ono što gosti dobiju i ne očekuju da ih ovde skijanje košta kao na Kopaoniku, gde ih ima mnogo više.

„U inostranstvu za 30 ili 40 evra dnevno možete da vozite 120 ili 130 kilometara staze, a ovde tri za 20 evra – svako ko je malo skijao, razume kakva je tu računica“, tvrdi Mojić.

Dok čeka sneg i prvi slobodan vikend da se uputi ka Kopaoniku i obuče skijaško odelo, Darko Stanojković priželjkuje produžetak sezone i još nekoliko tura sa prijateljima na toj planini na jugu Srbije.

„Prošle godine sam od decembra do poslednje nedelje marta išao pet ili šest puta na tri, četiri dana.

„Ove smo prilično uskraćeni u odnosu na prethodne, tako da se svi nadamo da će sada vreme da nas posluži bar do aprila“, optimističan je Darko.

Možda će vam i ova priča biti zanimljiva:

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]