Prvi put od početka rata u Ukrajini, koji traje već godinu i po dana, predsednik Srbije Aleksandar Vučić direktno je razgovarao sa šefom ukrajinske države Vladimirom Zelenskim, potvrđujući da će Srbija nastaviti da podržava i poštuje teritorijalni integritet Ukrajine.
„Zelenski me je pitao kakvo je stanje u Srbiji, šta ljudi misle i zašto tako misle…
„Govorio sam šta je bilo 1999. godine (NATO bombardovanje SR Jugoslavije), ali i da će Srbija nastaviti da podržava teritorijalni integritet Ukrajine, da je iskrena i da neće promeniti stav, za razliku od nekih drugih koji bi da poštuju teritorijalni integritet Ukrajine, ali ne istovremeno i Srbije“, rekao je Vučić novinarima posle susreta sa Zelenskim u Atini.
Razgovor sa Zelenskim je opisao kao „otvoren, prijateljski i konstruktivan“, izrazio je nadu da će odnosi dve zemlje nastaviti da se razvijaju i naglasio da je Srbija „naravno podržala Ukrajinu na evropskom putu„.
„Objasnio sam situaciju oko Kosova i Metohije. Mislim, a kad kažem mislim, to je više od mišljenja, da Ukrajina neće promeniti odnos prema Srbiji i poštovanju našeg teritorijalnog integriteta.
„Ukrajina nikad ništa nije učinila loše protiv Srbije, niti mi protiv Ukrajine“, naglasio je Vučić.
Dodao je da su razgovarali i o različitim oblicima saradnje u budućnosti.
„Tamo i dalje traje rat, ali moraju ljudi da razmišljaju kako da obnavljaju zemlju.“
- Gde se prepliću Kosovo, Srbija, Rusija i Ukrajina
- Da li je Putin promenio stav o Kosovu ili ga koristi kao „čip za trgovinu“ sa Zapadom
- Od očekivanja EU do „razočaranja“ Rusije: Šta bi za Srbiju značilo uvođenje sankcija Moskvi
- Da li srpsko oružje stiže do Ukrajine – šta znamo do sada
Zelenski je na nalogu na društvenoj mreži Iks, dosadašnjem Tviteru, napisao da je sa Vučićem imao otvoren, iskren i plodonosan susret.
„Dobar razgovor o poštovanju Povelje UN i nepovredivosti granica. O zajedničkoj budućnosti naših naroda u zajedničkom evropskom domu. Da razvijamo naše odnose, to je u našem zajedničkom interesu“, napisao je Zelenski.
Pre direktnog razgovora u Atini, Vučić i Zelenski su se prethodno videli početkom juna na proširenom samitu evropskih zemalja u Moldaviji.
Mesec dana kasnije, predsednik Vlade Luksemburga Gzavije Betel došao je u posetu Beogradu i govorio o rukovanju Vučića i Zelenskog u Moldaviji.
Rekao je da je on pozvao predsednike Srbije i Ukrajine da se lično upoznaju.
„Betel me je upoznao sa Zelenskim, on se trudi da spaja ljude“, rekao je Vučić početkom jula tokom konferencije za novinare.
Deklaracija iz Atine: Šta kaže Vučić?
Na neformalnom sastanku lidera Evropske unije sa predstavnicima zemalja Zapadnog Balkana, Ukrajine i Moldavije u Atini usvojena je Deklaracija u kojoj je izražena podrška Ukrajini, Moldaviji i zemljama Zapadnog Balkana na evropskom putu.
Vučić je rekao da je Srbija uspela da u Deklaraciju ne uđe deo koji se tiče sankcija Rusiji.
Srbija je, uz Belorusiju, jedina zemlja u Evropi koja nije uvela sankcije Rusiji u prethodnih godinu i po dana koliko traje rat u Ukrajini.
„Svi su tražili oštar narativ, rečnik kada je reč o sankcijama prema Rusiji. Mi smo uspeli da zamolimo i izdejstvujemo da se u tekstu ne nađe ono što se protivi interesima i politici naše zemlje.
„Postoje stvari za koje mi nismo spremni u ovom trenutku da se opredelimo, i ne želimo da se opredelimo. Ukazao sam, iz pravničkog ugla, da ne možemo da govorimo o tome ko je zločinac, mi ne možemo da budemo tužioci i sudije.
„Koliko smo mogli da zaštitimo naše interese, mi smo to uradili i produbili odnose sa nekim zemljama“, rekao je Vučić.
- Kakve ekonomske posledice čekaju Srbiju ako uvede sankcije Rusiji
- Vučić: Ne uvodimo sankcije Rusiji, niti ćemo da nacionalizujemo imovinu ruskih firmi
Zahvalio se ostalim učesnicima sastanka, a posebno domaćinu Grčkoj, što su razumeli poziciju Srbije.
„Trudili smo se da ne budemo najglasniji u optužbama na račun drugih, naš posao je da zaštitimo naše interese“, dodao je.
Predsednik Srbije kaže i da će „očigledno biti vruća jesen, jer tamo (istok Evrope) situacija nije ni laka ni jednostavna, niti će se brzo rešavati.“
„I biće još mnogo, mnogo problema“, dodaje.
Kaže i da su ih najviši evropski zvaničnici Ursula fon der Lajen i Šarl Mišel obavestili da su zemlje EU napunili skladišta gasom, ali Vučića brine nešto drugo – rast cene nafte.
„Ako nastavi ovako da raste, ode mast u propast“, rekao je on.
O zabrani koncerta Bregovića u Moldaviji
Vučić se dotakao i teme zabrane koncerta muzičara Gorana Bregovića u Moldaviji, navodeći da nije imao dovoljno vremena da sa predsednicom te zemlje Majom Sandu više razgovara o čudnim razlozima zabrana pojedinim državljanima Srbije.
Goran Bregović je nekadašnji član sarajevskog Bijelog dugmeta, jedne od najpopularnijih jugoslovenskih rok grupa svih vremena.
Izbegao je iz Sarajeva tokom rata u bivšoj Jugoslaviji 1990-ih i došao u Beograd.
Bregović je trebalo da nastupi na Gitar mjuzik festivalu u Kišinjevu, ali nije pušten u Moldaviju iako je sleteo na aerodrom u moldavskom glavnom gradu.
„Kažu da je to zbog toga što Bregović peva pesmu ‘Kalašnjikov’. Onda zastanete i zapitate se: Čekajte, ljudi, šta je ovo?
„Ne verujem da je moguće da jedna država reaguje na takav način, ali dobro, verujem da će biti prilike da razgovaramo sa našim moldavskim prijateljima“, izjavio je Vučić u Atini.
Zbog moldavske rampe Bregoviću reagovalo je i Ministarstvo spoljnih poslova Srbije zatraživši objašnjenje od Ministarstva spoljnih poslova Moldavije.
Ivica Dačić, šef srpske diplomatije, rekao je Tanjugu da takva odluka nije u skladu sa tradicionalno prijateljskim odnosima Srbije i Moldavije.
Pogledajte video: Skupovi podrške Rusiji i Ukrajini u Srbiji
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
