Isti članovi, različiti nazivi za mnogobrojna tela, osnivana godinama unazad.
Tako izgleda nastojanje države da se izbori protiv vršnjačkog nasilja.
Najnoviji pokušaj je formiranje Vladinog Saveta za sprečavanje vršnjačkog nasilja, 11. maja.
„Zadatak Saveta je, pored ostalog, da obezbedi organizovanje mobilnih timova za vršnjačko nasilje.
„To će se postići protokolima između centara za socijalni rad i drugih službi (obrazovne i zdravstvene ustanove, policija), koje hitno reaguju na slučajeve vršnjačkog nasilja“, navode iz Vlade Srbije u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.
Odgovor na pitanje o konkretnim koracima i razlikama u odnosu na ostala tela koja se bave sprečavanjem ovog fenomena, BBC na srpskom nije dobio do objavljivanja teksta.
Na upit nisu odgovorila ni ministarstva prosvete, turizma i omladine i za brigu o porodici i demografiju, čiji su predstavnici takođe članovi Saveta.
Igor Jurić iz Centra za nestalu i zlostavljanu decu, koji je u sastavu Saveta, kaže da još čekaju prvi sastanak da saznaju planove, šta se očekuje od njih i o kakvoj će dinamici rada biti reč.
„Mislim da je masovna pucnjava u beogradskoj osnovnoj školi svima pokazala ozbiljnost situacije i da se moraju preduzeti vrlo konkretni potezi.
„Država mora da uloži i sredstva i stručni kadar da bi se stanje na terenu promenilo“, kaže Jurić za BBC na srpskom.
- Zašto vršnjačko nasilje pogađa skoro polovinu dece u Srbiji
- „U začaranom krugu”: Kako se škole bore protiv vršnjačkog nasilja u Srbiji
- Kako da učimo decu da kažu „da“, ali i „ne“
U Srbiji je, prema podacima Unicefa iz 2019. godine, oko 65 odsto učenika i učenica bar jednom doživelo nasilje, a 22 odsto njih prijavilo učestalo vršnjačko nasilje.
Navodi se i da je 70 odsto dečaka i 68 odsto devojčica od šestog do osmog razreda doživelo i rodno zasnovano nasilje u školi.
Nasilje vrši oko 21 odsto dece, navodi se u nacionalnom izveštaju Unicefa za Srbiju.
Od 173 državne škole u Beogradu, najmanje 67 je prijavilo teži oblik vršnjačkog nasilja između januara 2019. i marta 2020. godine, pokazuju podaci koje je prikupio Centar za istraživačko novinarstvo (CINS).
Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja je propisana zabrana nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja.
Vršnjačko nasilje je problem globalnih razmera, a najpogođeniji su tinejdžeri – škola je bezbedno mesto tek za polovinu učenica i učenika u svetu uzrasta 13 do 15 godina, pokazuje analiza Unicefa iz 2018. godine.
Saveti, timovi i radne grupe
Još jedan od zadataka novoosnovanog Saveta jeste da „razmatra pojedina pitanja o vršnjačkom nasilju i daje predloge, mišljenja i stručna obrazloženja u vezi sa sprečavanjem ove pojave“.
Takođe, u konsultacijama sa sindikatima prosvetnih radnika i udruženjima roditelja učenika razmatraće se zabrana upotrebe mobilnih telefona u školama.
Ali dalje od toga se još ne zna.
Iako je ovo još jedno u nizu tela osnovanih da se izbore protiv vršnjačkog nasilja, Jurić smatra da je Savet jedino rešenje da se zaista krene u projekte koji će suštinski menjati situaciju.
Upitan kakvu će novinu ovaj Savet doneti, odgovara da će „nažalost, tragedija koja se desila doneti jedinu novinu“.
Trinaestogodišnji K.K. je usmrtio devetoro učenika i čuvara u njegovoj Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, 3. maja, u Beogradu.
„Zbog toga danas imamo obavezu prema žrtvama da ozbiljno prionemo na ovo.
„Ne znam kako je Vlada zamislila rad i šta se može postići Savetom, ali ono što znam jeste da će moja organizacija konkretno ukazivati na probleme i da nećemo dozvoliti da se sve završi samo na pričama“, kaže.
Dodaje da će jasno i glasno izveštavati javnost o tome da li je nešto urađeno, koliko konkretno i šta se očekuje od načinjenih poteza.
„Mislim da se tom problemu kao država nismo dovoljno posvetili.
„Imaju neka radna tela i grupe, ali sva ta radna tela su postojala da bi se dao privid da je nešto urađeno, a nije ništa“, napominje.
Savetom predsedava Ana Brnabić, premijerka Srbije, a njena zamenica je Darija Kisić, ministarka za brigu o porodici i demografiju.
Savet čine i ministri unutrašnjih poslova, pravde, zdravlja, informisanja i telekomunikacija, za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, za državnu upravu i lokalnu samoupravu, za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, turizma i omladine, predstavnica Ministarstva prosvete, Unicefa, udruženja „Mame su zakon“ i Centra za nestalu i zlostavljanu decu.
Većina nabrojanih ministarstava i organizacija su već članovi drugih tela za borbu protiv vršnjačkog nasilja.
Krajem 2017. godine nastalo je međuministarsko operativno Radno telo za zaštitu od vršnjačkog nasilja.
Beta prenosi da su tada, na sastanku održanom u Ministarstvu prosvete, definisani osnovni zadaci kojima će se radno telo baviti:
- analiza postojećih resursa koji se tiču prevencije i intervencije u slučajevima nasilja u školama;
- uspostavljanje neophodne koordinacije i razmena informacija između radnih grupa ministarstava.
Dve godine kasnije, u decembru 2019, Vlada je osnovalaRadnu grupu za zaštitu od vršnjačkog nasilja.
Premijerka je predložila da se ova grupa ubuduće usredsredi na vršnjačko nasilje i nasilje prema nastavnom osoblju, kao i da se iznađe delotvorniji sistem suzbijanja ove pojave.
Ona je tom prilikom razgovarala sa predstavnicima mahom istih ministarstava, nevladinih organizacija, udruženja i prosvetnih sindikata.
Prvi sastanak je usledio dva meseca kasnije, u januaru, 2020, uz prisustvo istih članova.
Tada je predložena i izmena Pravilnika o protokolu postupanja u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje.
Šest meseci kasnije je predstavljenaStrategija za prevenciju i zaštitu dece od nasilja za period od 2020. do 2023. godine.
Još jednu Radnu grupu za prevenciju i sprečavanje nasilja u sistemu obrazovanja i vaspitanjaformiralo je Ministarstvo prosvete, 2022.
Ponovo je zadatak grupe bio da analizira postojeće zakone iz ove oblasti i da predloži izmene propisa.
Nju su opet činila ista ministarstva i predstavnici prosvetnih sindikata, direktori škola, psiholozi, pedagozi i stručnjaci za bezbednost.
Mesec dana po osnivanju, grupa je predložila izmene i dopune postojećih propisa kako bi se „poboljšala zaštita učenika i zaposlenih od nasilja“.
U međuvremenu je, 2021, Vlada pokrenula nacionalnu platformu za prevenciju nasilja u školama „Čuvam te“ za „podršku i edukaciju roditelja i nastavnika“.
„Platforma na jednom mestu integriše sve potrebne aspekte temeljne prevencije i alate za suzbijanje nasilja koje uključuje decu.
„Nacionalna platforma ima za cilj koordinaciju i jačanje intersektorske saradnje svih nadležnih institucija u borbi protiv nasilja“, navodi se na njihovom sajtu.
Partneri na projektu su ponovo ista ministarstva, udruženje „Drug nije meta“, Centar za zaštitu odojčadi, dece i omladine Zvečanska, Nacionalna dečija linija i Kampster.
Oni nude pomoć stručnog lica svakome ko primeti bilo koju vrstu nasilja putem telefona Nacionalne dečije linije Srbije 11611.
- Šta raditi ako dete pretrpi seksualno zlostavljanje
- „Ako vas muž udari, napustićete ga, ali šta ćete ako vas udara dete“
- Kako svađe roditelja utiču na decu
Sve vreme postojiSavet za prava deteta Vlade Srbije, osnovan 2002. godine.
Jedan od zadataka jeste i prevencija vršnjačkog nasilja.
Međutim, u Preporukama komiteta za prava deteta Ujedinjenih nacija navodi se da je najveća prepreka za rad Saveta što svaka promena Vlade dovodi do gašenja postojećeg i formiranje novog Saveta.
„Pri tome nastaju dugotrajne praznine, zadaci Saveta ne mogu u potpunosti da se realizuju, sprečava se efikasnost i kontinuitet rada“, navodi se.
„U poslednje tri godine Savet nije pokretao inicijative u oblasti prava deteta“, piše u preporukama Unicefa.
U maju 2023. je navedeno da za „funkcionisanje ovog jedinog koordinacionog tela u državi i dalje nisu obezbeđena budžetska sredstva, a time i odgovarajući ljudski i tehnički resursi za njegov efikasan rad“.
Dva meseca ranije, Vlada Srbije je ponovo donela odluku o obrazovanju Saveta za prava deteta.
Članovi su, još jednom, ministarka Darija Kisić, predstavnici drugih ministarstava, profesori fakulteta i nevladine organizacije.
Šta je vršnjačko nasilje?
Ljiljana Marković, pedagoškinja iz Edukativnog centra za lični i profesionalni razvoj, kaže da je vršnjačko nasilje svako ponašanje koje za svrhu ima nanošenje štete ili povrede drugoj osobi.
„Može imati različite oblike: fizičko, psihičko, emotivno, seksualno, materijalno, ekonomsko i digitalno“, objašnjava Marković za BBC na srpskom.
Anđela Zlatković, savetnica za kognitivno-bihejvioralnu terapiju, odnosno savremenu metodu psihoterapeutskih škola, navodi da je za ovu vrstu nasilja karakteristično da se ponavlja redovno tokom određenom vremenskog perioda.
„Žrtva je u poziciji da se teško može odbraniti jer je odnos snaga između nje i počinioca neravnopravan.
„Počinioci mogu delovati i u grupi, retko je to samo jedna osoba“, navodi.
Marković navodi da deca koja trpe vršnjačko nasilje pokazuju promene u ponašanju koje mogu biti različite u zavisnosti od deteta.
„To su promene raspoloženja, potištenost, povlačenje i izolacija i pad uspeha u školi“, kaže.
Zlatković na to dodaje i često izostajanje iz škole, bežanje sa časova, povlačenje deteta u sebe.
„To je nešto što treba da bude alarm kako roditeljima, tako i nastavnicima i vršnjacima.
„Može doći do čestih glavobolja, stomačnih problema, temperature“, navodi.
Kaže da bi trebalo uzeti u obzir i stalno gubljenje stvari poput školskog pribora, novca, dolazak iz škole sa pocepanim knjigama ili odećom.
„Destruktivna ili samodestruktivna ponašanja, kao što su izlivi besa, nošenje oružja, samopovređivanje ili izjave koje ukazuju na suicidalne misli, takođe, mogu biti pokazatelj da je dete žrtva vršnjačkog nasilja“, objašnjava.
Ove promene mogu da primete roditelji, nastavnici, treneri i vršnjaci.
Pedagoškinja Marković navodi da bi odrasli kroz razgovor trebalo da provere kako se dete oseća ukoliko postoji sumnja.
„U razgovoru deca treba da se osećaju sigurno i prihvaćeno, ali deca često ne veruju odraslima i zbog toga izbegavaju da kažu šta ih zaista muči“, napominje.
Zlatković kaže da deca često imaju doživljaj da ne bi naišli na razumevanje roditelja i nastavnog osoblja ukoliko bi prijavili nasilje.
„Važno je pružiti siguran prostor i graditi odnos poverenja.
„Zadatak roditelja je da reaguju i nasilje prijave školi, kao i da sarađuju sa obrazovnom ustanovom u pružanju podrške detetu.
„Zadatak nastavnika je da čine sve da ne dođe do ponavljanja nasilja i da sprovode preventivne aktivnosti“, kaže.
Jurić ističe da problem vršnjačkog nasilja datira u Srbiji dugi niz godina.
„On je eskalirao poslednjih dana.
„Stalno je prisutan u velikom broju škola u celoj državi“, kaže.
Šta rade školski timovi za zaštitu dece od nasilja?
Pored svih saveta, radnih grupa i tela, od 2009. godine, škole u Srbiji osnivaju timove za zaštitu dece od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja.
Čine ih nastavnici, psiholozi i pedagozi.
Nasilje se može prijaviti učiteljima, razrednim starešinama ili drugim zaposlenima u školi.
Ministarstvo prosvete predvidelo je da svaka obrazovna institucija u Srbiji mora da ima ovakav tim.
Škola je dužna da reaguje, a za to postoji i posebna procedura.
Timovi se rukovode Pravilnikom o protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje.
Postoje tri nivoa nasilja, od kojih je prvi najlakši.
Prvi nivo nasilja: udaranje čvrga, štipanje, uništavanje stvari, psovanje, imitiranje, prozivanje, podsmevanje, lascivni komentari, slanje uznemirujućih SMS poruka.
Ove probleme pokušava da reši razredni starešina ili učitelj, a ako u tome ne uspe, potražiće pomoć pedagoško-psihološke službe.
Drugi nivo nasilja: šamaranje, gaženje, ucenjivanje i pretnje, seksualno dodirivanje, svlačenje, slikanje i snimanje, kao i deljenje tog sadržaja.
Razredni starešina reaguje na ove probleme u saradnji sa stručnom službom, uz obaveznu pomoć roditelja.
Ako napori ne daju rezultate, protiv učenika se može se pokrenuti disciplinska mera.
Treći nivo nasilja: tuča, davljenje, napad oružjem, zastrašivanje, iznuđivanje novca, podvođenje, silovanje.
Rad na rešavanju problema preuzima direktor koji mora da umeša roditelje i nadležne službe, kao što su centar za socijalni rad, policija, tužilaštvo ili prekršajni sud.
Pokretanje disciplinskog postupka protiv počinilaca je obavezno.
Neki od zadataka timova jesu i da obučava zaposlene kako da rade na prevenciji nasilja, ali i da informiše učenike o mogućnosti traženja podrške i pomoći.
Posledice i prevencija
Sprečavanje nasilja je jedna od stavki koja se spominjala u svim dosadašnjim radnim grupama.
Marković kaže da se ona može postići neprestanim radom sa decom i stvaranjem atmosfere u kojoj vlada poštovanje, uvažavanje i poverenje.
„Decu treba podučavati različitim socijalnim veštinama kao što su: prepoznavanje sopstvenih emocija i razumevanje ponašanja, kako se nositi sa svakodnevnim stresom, kontrola besa i odupiranje pritisku vršnjačke grupe“, objašnjava pedagoškinja.
Zlatković ističe da deca više uče posmatrajući nego slušajući, pa je preporuka da i roditelj bude pravi uzor.
„U vaspitanju treba izbegavati prezaštićivanje kako dete ne bi razvijalo uverenje da je bespomoćno, ali i preterano kritikovanje jer u tom slučaju može prihvatiti da je njegova uloga da bude žrtva.
„Vršnjačko nasilje može ostaviti velike posledice, odnosno fizičke i emocionalne povrede i dovesti do nastanka traume“, objašnjava.
Može da dođe do anksioznosti, depresije, poremećaja ishrane i ličnosti i bolesti zavisnosti.
„Posledice trpi i cela porodica, u vidu osećanja nemoći, neuspeha i krivice.
„Škole moraju da sprovode preventivne programe i radionice, ali i da napomenu da učenici imaju kome da se obrate za pomoć“, kaže.
Jurić ističe da se aplikacijama, platformama, papirima, ukazima i reklamama može postići određeni efekat, ali u jako malom procentu.
„Rekao bih da je oko 95 odsto u direktnom radu sa decom koja imaju problem u ponašanju i njihovim porodicama.
„To je jedini mogući lek i preventiva da se nešto zaista promeni“, napominje.
On navodi da mora nešto da se uradi da bi se predupredile druge tragedije poput one u beogradskoj osnovnoj školi.
„Tako će jedino ova tragedija dobiti bilo kakav mogući smisao.
„Ukoliko ovo ostavimo na nekim radnim grupama i telima, a da ne uradimo vrlo konkretne stvari i unesemo velike promene u naš sistem obrazovanja i način života, mi ćemo ostati dužni velikom broju stradale dece“, zaključuje Jurić.
Dan kada je Beograd zanemeo:
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
