Šta bi kineska svemirska misija Čang’e-4 mogla da otkrija na tamnoj strani Meseca? Evo nekih stvari za koje je projektovana.
Nova saznanja o istoriji Meseca
Nijedna svemirska misija dosad nije ispitivala tamnu stranu sa površine. Čang’e-4 je prva dobila priliku da istraži tajanstveno područje Zemljinog prirodnog satelita.
Tamna strana, koja se ne može videti sa Zemlje, se u nekim ključnim stvarima razlikuje od poznate „svetle strane“. Površinski sloj je deblji, stariji i više izrovašen kraterima. Sem toga ima mnogo manje „marija“ (tamnih bazaltnih „mora“ koje je stvorila lava) nego na svetloj strani.
Čang’e-4 je navodno sleteo u krater po imenu Von Karman, 180 km široko udubljenje na južnoj hemisferi tamne strane. Taj krater je u Eitkinovom basenu – mnogo većoj rupi izdubljenoj na Južnom polu Meseca.
To je najstariji, najveći i najdublji basen na Mesecu, a formiran je pre više milijardi godina, kada je asteroid prečnika najmanje 500 kilometara udario u Mesec.
Udar je bio tako snažan da je asteroid probio Mesečevu koru i zario se u dublji sloj koji se naziva plašt.
Jedan od ciljeva misije je da prouči materije iz plašta razbacane oko mesta sletanja. To može da pruži uvid u unutrašnju strukturu i istoriju Meseca.
Podaci koje su prikupile letelice u orbiti već su pokazali da se površina basena razlikuje po sastavu od brdašca koji ga okružuju. Međutim, delovi plašta na površini su samo jedno od mogućih objašnjenja.
Kineska letelica sletela na do sada najudaljeniju tačku na Mesecu
„Slanje astronauta na Mars bilo bi glupo“
Mesečevo vozilo će napraviti panoramske slike zanimljivih lokacija, dok će spektrometar ispitati minerale na dnu kratera, kao i stene razbacane oko mesta udara asteroida.
Sem toga, posebno konstruisan radar će „zaviriti“ ispod površine, do dubine od oko 100 metara, kako bi se stekao uvid u strukturu površinske kore Meseca.
Nakon udara koji je formirao Eitkinsov basen, dno su prekrile istopljene stene. Čang’e-4 će pomoći naučnicima da prouče varijacije u njihovom sastavu.
Prilika za astronome
Za tamnu stranu Meseca se dugo veruje da predstavlja idealno mesto za naročitu vrsti radio astronomije, koja koristi niske frekvencije, jer je zaštićena od radio talasa koji se emituju sa Zemlje.
Frekvencije ispod 10 megaherca se ne mogu koristiti za astronomska istraživanja sa Zemlje, jer ih ometaju radio stanice i razni prirodni faktori.
Čang’e-4 nosi instrument koji se zove spektrometar niskih frekvencija (LFS) koji koristi ove frekvencije, a pomagaće mu slična naprava sa satelita Ćuećao u Mesečevoj orbiti.
Cilj je da se izradi niskofrekventna radio mapa neba i da se ispita ponašanje Sunca.
Liu Tonđi iz Kineske svemirske agencije (CNSA) je 2016. rekao: „Pošto je tamna strana Meseca zaštićena od elektromagnetskih talasa sa Zemlje, to je idealno mesto za proučavanje svemira i solarnih baklji, kao i za prijem signala iz dubokog svemira“.
Tako će ova misija popuniti neke „rupe“ u astronomskim istraživanjima i omogućiti naučnicima da prouče kosmičke fenomene na način na koji dosada to nije bilo moguće.
Mesec i radijacija
Nekoliko svemirskih agencija namerava da u bliskoj budućnosti pošalje ljude na Mesec, na duže misije. Zbog toga je važno razumeti potencijalni rizik od zračenja.
Zemljina gusta atmosfera i jako magnetno polje pružaju dobru zaštitu od galaktičkog kosmičkog zračenja naelektrisanih čestica koje dolaze sa Sunca.
Ali astronauti na Mesecu ne mogu da računaju na ovu zaštitu i biće izloženi česticama koje putuju kroz svemir brzinama bliskim brzini svetlosti, što može da im ugrozi zdravlje.
Nemački naučnici priložili su dozimetre, koji mere doze zračenja koju apsorbuje ljudsko telo, zarad budućih ekspedicija i boljeg razumevanja prirode čestica sa Sunca.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
