Starateljstvo u Srbiji: Kada roditelji zarate dete ispašta

U sudskim hodnicima zidova od cigle zemljanih boja osvetljenim jarkim belim svetlom tuga se skoro fizički oseća.

Roditelji, dojučerašnji partneri i saveznici, sada se mrko gledaju.

U toku je porodični rat, a jedini „plen“ je dete, dobijeno iz ljubavi, a sada rastrzano između mržnje.

Ovo je tužna slika većine slučajeva borbe za starateljstvo nad detetom.

• Samohrani roditelji u Srbiji: Kako do alimentacije
• Siguran prostor u Srbiji za decu sa problemima u ponašanju pod budnim okom ‘anđela čuvara’
• Četiri tipa emocionalno nezrelih roditelja, da li su vaši među njima

Ko će pobediti, otac ili majka?

„Deca su nam služila za potkusurivanje.

„Tada nije bilo nikog da nas poduči i zapreti da ne koristimo sina i ćerku za međusobno obračunavanje, da kaže da deca pamte sve ružne reči, i moje i njegove“, smirenim glasom priča četrdesetdevetogodišnja Marija M., koja je 2012. ostala bez starateljstva nad decom.

Tokom razvoda, roditelji često uvuku dete u sukob, misleći da rade dobro za dete, iako je sve zapravo potpuno suprotno, kaže Nevena Čalovski Hercog, psihijatarka i psihoterapeutkinja, za BBC na srpskom.

„Roditelji u tom konfliktu ugrožavaju ono što je detetu najbitnije, a to je sigurnost u odrastanju“, objašnjava ona.

Starateljstvo nad detetom se često poverava majci, ali postoje izuzeci.

„Ako je dete mlađeg uzrasta onda prednost ima majka, osim ako ponašanjem ugrožava bezbednost deteta ili ima neku psihičku bolest.

„Na tu odluku ne utiče ako je majka nezaposlena ili nema rešeno stambeno pitanje“, objašnjava Marija Sara Jovanović, advokatkinja za porodično pravo, za BBC.

Vreme izlečilo ostrašćenost

Marija je iz porodičnog doma otišla je zbog nasilja u porodici.

Samohrana majka je vodila „bori za boljim poslom, neplaćanjem alimentacije, mesečnim troškovima za kiriju, hranu, dečije i moje potrebe.“

„Život mi je postao nepodnošljiv. Pokušala sam da se ubijem kada je ćerka imala dve, a sin 10 godina“, priča Marija M za BBC na srpskom.

Bio je to okidač da joj sud oduzme starateljstvo nad decom i dodeli ga bivšem suprugu.

„Sistem nije okrenut deci, da se ona bolje zbrinu i da se pomogne roditeljima.

„Decu su mi oduzeli, iz bolnice sam izašla sa dijagnozom teške depresije i na sudskim ročištima nisam mogla da se izborim za starateljstvo“, govori ona.

Optužuje bivšeg supruga da je zloupotrebljavao njenu dijagnozu, a podršku nije dobijala ni od koga, sem od majke.

„Nekada se dešavalo da mi ne da da vidim decu, sve dok se on ne odljuti ili me je ucenjivao kako bi rešio imovinska pitanja“, kaže Marija.

Posle nekoliko godina bivši suprug je u zatvoru i Marija brine o deci iako im zvanično nije starateljka.

„On će biti na odsluženju kazne bar još godinu dana, deca su sada velika i ne žele da odu iz očeve porodične kuće, gde žive sa bakom“, priča.

Starateljstvo u Srbiji

Zvanična statistika u Srbiji pokazuje da je majka uglavnom starateljka detetu.

Od 5.200 parova sa decom koji su se razveli u Srbiji 2022. godine, zajedničko starateljstvo je dobilo više od 1.000 bivših partnera.

Majke su određene kao starateljke u 3.500 slučajeva, a očevi u manje od 600 postupaka.

Porodični zakon u Srbiji omogućava detetu sa 10 godina da iskaže mišljenje pred Centrom za socijalni rad, ali tek „sa 15 može da se izjasni s kim želi da živi i da to ima pravnu težinu“, kaže advokatkinja Jovanović.

„Svaka odluka mora dobro da se obrazloži, a do sada nisam imala slučaj da majka ne dobije starateljstvo nad detetom a da nije neki ozbiljan razlog u pitanju“, kaže Jovanović.

Uvek se gleda interes deteta, dodaje.

„Da bi starateljstvo bilo zajedničko, mora da postoji dobra komunikacija između roditelja kako bi se dogovarali oko svega.

„Kada je povereno ocu ili majci, onda se uređuje model viđanja, na koji način će dete da održava kontakt sa onim roditeljom sa kojim ne živi, kao i novčani iznos izdržavanja“, objašnjava Jovanović.

Oba roditelja moraju da daju saglasnost kada su u pitanju veći medicinski zahvati, obrazovanje, promena prebivališta i imovina deteta.

„Zakon ne govori majka i otac, već roditelj“, kaže Jelena Arsić, profesorka porodičnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu, za BBC.

Odluka suda se zasniva na zakonskim normama i stručnom mišljenju Centra za socijalni rad šta je u najboljem interesu deteta.

„To znači da odlučuju koji roditelj će brinuti o detetu, a ko će imati pravo na viđanje, izdržavanje i donošenje bitnih odluka za dete“, priča Arsić.

Odluka o starateljstvu ne znači i gubitak roditeljskog prava, koje se oduzima kod teških oblika nasilja nad detetom

Kad ljubav nestane dete ispašta

Dok tihim glasom govori da je razvod bio težak i mučan, Tijana P. iz Pančeva kaže da svađe oko deteta nije bilo.

„Razveli smo se posle 15 godina braka, pale su teške reči, ali ljubav je jednostavno nestala i to je bilo jedino rešenje.

„Isplivalo je sve što nije valjalo, ljubav koja je nekad bila toliko jaka, pretvorila se u isto takvu mržnju“, priča za BBC.

Tijanina ćerka je već krenula u školu u vreme razvoda.

„Kakve god da su varnice letele među nama, najlakše smo se dogovorili oko deteta.

„Ona je ostala da živi sa mnom, a bivši suprug je mogao da je vidi i bude s njom kad god želi.

„Možda meni više nije bio dobar partner, ali je njoj uvek bio divan otac“, dodaje Tijana P.

Sedmogodišnja devojčica je i te kako osetila da između mame i tate nema više ljubavi.

„Dobila je tikove, treptala je ubrzano i grizla donju usnu dok je ne raskrvari.

„Bio je to znak da odemo kod porodičnog terapeuta, koji nam je mnogo pomogao oko razgovora sa njom i ponašanja“, kaže Tijana.

Starateljstvo koji je uzburkalo region

Kako u Srbiji, tako su i u Hrvatskoj manje šanse da dete pripadne ocu.

Međutim, odluka Vrhovnog suda Hrvatske da sin popularne hrvatske pevačice Severine Vučković i srpskog biznismena Milana Popovića ubuduće živi sa ocem, izazvala je mnogo bure.

Odluka je ubrzo ponovo preinačena, pa oba roditelja opet dele starateljstvo.

Time je samo nastavljena dugogodišnja saga bivših partnera oko starateljstva nad detetom.

„Hrvatsko zakonodavstvo ne razlikuje izraze otac i majka, već isključivo koristi reč roditelj.

„Roditelji koji imaju zajedničko starateljstvo u obavezi su da naprave plan u kojem sami odlučuju s kim će dete stanovati i kada i kako će viđati roditelja sa kojim ne živi“, kažu iz Zavoda za socijalni rad Hrvatske za BBC na srpskom.

Ako se roditelji ne dogovore, odluku donosi sud.

„Samostalno obavljanje starateljstva dodeljuje se u slučajevima narušenog roditeljskog odnosa, nepostojanja komunikacije, partnerskog ili nasilja nad detetom.

„Nadležni se uvek vode najboljim interesom za dete, a ne željama roditelja“, kažu u Zavodu za socijalni rad Hrvatske.

Ravnopravno roditeljstvo

„Dete ima pravo na oba roditelja.

„Ustaljena je praksa da dete uglavnom pripadne majci“, kaže Dejan Pavlović iz nevladine organizacije Centra za ravnopravno roditeljstvo za BBC na srpskom.

Uvek treba voditi računa o potrebama deteta, kaže, ali upozorava da se želja roditelja najmanje uvažava.

„Zajedničko obavljanje roditeljskog prava može samo ako su saglasni i otac i majka.

„To je veoma teško, ali je tada bitno raditi na porodičnoj terapiji“, govori Pavlović.

Jaz i sukob se smanjuju kada su roditelji primorani da sarađuju jer postoji opasnost od zloupotrebe roditelja kome je starateljstvo povereno, upozorava on.

„Zajedničko starateljstvo nije štetno za dete i njemu ne smeta to što će neko vreme da bude sa majkom, a onda sa ocem.

„Dete može da ima dve kuće, jer je detetu normalno da bude i sa mamom i sa tatom“, kaže Pavlović.

Deca traže sigurnost i predvidljivost

Deca imaju „potrebu za sigurnošću, predvidljivošću, da su roditelji dostupni i prepoznaju njihove potrebe“, objašnjava Čalovski Hercog.

„Roditeljski konflikt može da izazove veliku krizu kod maloletne dece, a često se to preliva i na njima bliskim osobama“ poput baka i deka, dodaje.

Deca su često zbunjena i ne mogu da shvate šta se dešava i to može dovesti do „anksioznosti, a potom može da se manifestuje čitavom plejadom različitih poremećaja“.

„Konflikt kod roditelja deci remeti samopouzdanje, veru u ljude i utiče im na razvoj socijalne veštine“, kaže.

Model zajedničkog starateljstva, „kada dete provodi pola života sa jednim, a pola sa drugim roditeljem, menja školu, mesto boravka i navike“ ne preporučuje.

Deca tada često znaju da testiraju granice i pravila i „sklona su da biraju tamo gde je manji pritisak, lakše obaveze, počinju da manipulišu“.

„Takav odnos može biti samo ako roditelji imaju sličan sistem vrednosti i iste vaspitne mere, ali da je tako oni ne bi ni dolazili u sukob.“

Idealan model ne postoji, kaže.

„Uvek treba gledati gde će detetu biti bolje i stabilnije, ali nekada treba uzeti u obzir pol i uzrast deteta“, naglašava Čalovski Hercog.

Marija je shvatila da je deci bolje pored bake.

„Deca ne mogu da se vrate kod mene, žive sa bakom koju ne bi nikada napustili jer ih je ona i podigla.

„Za koju godinu će i ćerka postati punoletna i sada nema svrhe da pokrećem pitanje starateljstva, jer je često viđam“, uz uzdah govori Marija.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]