Strani parovi hrle u Ukrajinu tražeći surogat majke

Ukrajina, jedna od najsiromašnijih zemalja u Evropi, ubrzano postaje mesto gde očajni parovi iznajmljuju žene koje će im roditi dete.

Zarada privlači mnoge, ali opasnosti vrebaju.

Ana* je imala osamnaest godina kada je čula za surogat majčinstvo.

Odmah posle završetka srednje škole, pripremala se da radi u hotelu u rodnom gradu na zapadu Ukrajine, u kojem je glavna turistička atrakcija srednjovekovni zamak.

Na tom poslu bi zarađivala oko 200 dolara mesečno, ali je čula da bi mogla da zaradi čitavih 20.000 ako bi rodila dete za nekog drugog.

Anina porodica nije siromašnija od ostalih. Majka joj je računovođa i uvek joj je pomagala.

Ali ona kaže da je „želela nešto više“, htela je „skupe stvari“ – renoviran stan, automobil, kućne aparate – i zato ju je privuklo surogat majčinstvo.

Ana nervozno meša kafu s mlekom dok priča. Iako u Ukrajini ima stotine mladih žena poput nje, o ovoj temi se retko otvoreno govori.

Roditelji našli kćerku posle 24 godine

Kako svađe roditelja utiču na decu

Strani parovi su počeli da hrle u ovaj deo Evrope od 2015. godine, kada je u više azijskih zemalja zabranjeno surogat majčinstvo, nakon brojnih izveštaja o eksploataciji žena. Nakon što se im Indija, Nepal i Tajland zatvorili vrata, okrenuli su se Ukrajini, kao jednoj od retkih zemalja gde se surogat majka može iznajmiti po ceni višestruko nižoj nego u Americi.

„Mnogo parova bez dece dolazi ovamo, kao na pokretnoj traci“, kaže Ana, koja ne želi da ose zna njen pravi identitet.

Nakon što je provela neko vreme radeći u hotelu i navršila 21 godinu, Ana je konačno rešila da postane surogat majka. Dotle je već rodila ćerku, čime je ispunila jedan od uslova. Ukrajinski zakon propisuje da surogat majka mora da ima svoje dete pre nego što rodi tuđe. Veruje se da će ženi koja ima sopstveno dete biti lakše da ustupi tuđu bebu.

Dugo putovanje

Ana je počela da češlja internet stranice sa oglasima klinika i raznih posrednika za surogat majke.

Uskoro se obrela u Kijevu, ukrajinskoj prestonici koja je gotovo 500 kilometara daleko od njene kuće. Tamo je prošla lekarske preglede i potpisala ugovor sa mladim parom iz Slovenije. Ana je imala sreće – embrion se primio nakon prvog, inače veoma zahtevnog pokušaja usađivanja u matericu.

Ali onda su počeli problemi. Ana kaže da je kvalitet medicinske nege u klinici u kojoj je trebalo da se porodi naglo opao i da su neke porodilje dobijale pogrešne terapije, što je dovelo do komplikacija.

Kada je preko društvenih mreža pokušala da upozori druge žene na ove probleme, suočila se sa prekorima iz klinike. I danas je suviše nervozna da bi javnocti otkrila o kojoj je klinici reč.

Rodila je zdravu bebu, ali je nakon svega što je prošla postala opreznija. Sada je, međutim, odlučila da ponovo bude surogat majka. Preko advokatske kancelarije je postpisala ugovor sa jednim parom iz Japana, sa kojim se verovatno nikada neće sresti.

Ovaj put je mnogo pažljivuje birala kliniku i ako sve prođe po planu, Ana će se pre navršene 24. godine treći put poroditi – prvi put za sebe, a dvaput za druge.

Evropska prestonica surogat majčinstva

Potražnja za surogat majkama u Ukrajini je tokom poslednje dve godine povećana „oko hiljadu odsto“, kaže Sem Evringen iz sidnejskog savetovališta „Preko surogata do roditeljstva“.

Ukrajina se, objašnjava on, „gotovo slučajno našla među šačicom zemalja“ u kojoj je ova vrsta „turizma“ dozvoljena.

Osim činjenice da je procedura legalna, strane parove privlače i liberalni ukrajinski zakoni. Njima se status bioloških roditelja priznaje od dana začeća, a tarife se slobodno formiraju, jer nisu zakonski određene.

To, međutim, ne znači da je procedura jednostavna. Za parove iz nekih zemalja, među kojima je i Velika Britanija, ona može da se pretvori u birokratski košmar koji zahteva da u Ukrajini provedu i po nekoliko meseci.

Iako mnoge ukrajinske klinike posluju transparentno i dobro se brinu o porodiljama, među onima koji rade u ovom biznisu se šapuće o onima sa lošom reputacijom. Kruže nepotvrđene priče o krišom zamenjenim fetusima, lošoj nezi i klinikama koje preuzimaju suviše klijenata da bi o svakoj porodilji mogli adekvatno da se brinu.

„Imali smo slučajeve da su agencije odbile da isplate naknadu majkama koje se u trudnoći nisu pridržavale vrlo strogih pravila“, kaže Evringen. „Ako naručioci bebe iz nekog razloga nisu zadovoljni, surogat majka može vrlo loše da prođe.“

Olga Bogomolec, lekarka i predsednica Odbora za zdravstvo u ukrajinskom parlamentu, kaže da je surogat materinstvo postalo privlačno zbog „drastičnog pada životnog standarda“. Ukrajina je 2014. i 2015. godine ušla u duboku recesiju, između ostalog i zbog sukoba između vladinih snaga i separatista koje podržava Rusija na istoku zemlje.

Bogomolec ukazuje da nedovoljna regulacija i nedostatak nadzora u ovom biznisu povećava rizik za surogat majku i buduće roditelje.

Ukrajinsko Ministarstvo zdravlja nije odgovorilo na pozive za komentar.

Kako funkcioniše surogat materinstvo u Ukrajini