Sukobi na Kosovu: Srbija smanjila broj trupa blizu Kosova, nisu joj potrebni „ratovi i sukobi sa NATO“, kaže Vučić za CNN

Iako srpski zvaničnici kažu da je prisustvo Vojske Srbije u blizini administrativne granice vraćeno na „normalu“, prištinske vlasti tvrde da je sukob kosovske policije i grupe naoružanih Srba bio uvod u aneksiju severnog dela Kosova.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da izveštaji da Srbija „gomila“ vojsku blizu Kosovu „nisu bili u potpunosti tačni“ i potvrdio da je broj trupa smanjen na uobičajeni nivo.

Sjedinjene Države, koje su prethodno zatražile od Srbije da povuče „velike vojne snage“ sa granice sa Kosovom, kažu da čekaju da vide potvrdu ovog poteza.

„Ako je tačno, bio bi to dobrodošao korak“, rekao je Metju Miler, portparol Stejt departmenta.

Srpska vojska i policija nemaju pristup Kosovu od 1999. godine i Kumanovskog sporazuma kojim je okončano NATO bombardovanje tadašnje Jugoslavije, pokrenuto da bi se zaustavili napadi srpskih snaga na kosovske Albance.

Uz posredstvo Brisela, ali i Amerike, Beograd i Priština godinama pokušavaju da nađu rešenje za kosovsku krizu, ali ni posle poslednje runde pregovora sredinom septembra nema pomaka.

• Koliko je Srbije na Kosovu 15 godina od proglašenja nezavisnosti
• Sukobi na severu Kosova: Kakvi su dosad bili odnosi Srba i KFOR-a
• Paralelne institucije na Kosovu: „To proizvodi nove generacije koje samo znaju da mrze“
• Kakav je bio Đinđićev, a kakav Rugovin plan za Kosovo

Premijer Kosova Aljbin Kurti ponovio je da je na osnovu „konfiskovanih dokumenata, kosovska policija potvrdila da je teroristički napad bio deo većeg plana da se anektira sever Kosova koordinisanim napadima sa 37 položaja.“

„Usledilo bi uspostavljanje koridora do Srbije kojim bi se omogućilo snabdevanje oružjem i ljudstvom“, napisao je Kurti na društvenoj mreži Iks.

Međutim, general Milan Mojsilović, načelnik generalštaba Vojske Srbije, odbacio je ove optužbe.

„Ja 37 godina nosim uniformu i smatram sebe za čoveka koji ima određeno vojničko iskustvo.

„Ako mene pitate, i 14 hiljada pripadnika je malo za tako složen zadatak“, rekao je on.

Vašington i Brisel zabrinuti zbog aktivnosti srpske vojske

U petak je Džon Kirbi, portparol Nacionalnog saveta za bezbednost Bele kuće, opisao „veliko gomilanje srpskih snaga“ u vidu sofisticiranih tenkova i artiljerije kao nešto što „vodi ka destabilizaciji“.

„To je zabrinjavajuće. Pozivamo Srbiju da povuče te snage sa granice“, rekao je Kirbi.

On kaže da se gomilanje snaga desilo tokom prethodne sedmice, ali da razlog nije najjasniji.

Pozive da se srpska vojska povuče uputili su i zvaničnici EU.

Vučić je u intervjuu za Fajnenšel tajms odbacio ove tvrdnje.

„Čista je laž da Srbija šalje trupe na administrativnu liniju. Srbija ne bi od toga imala nikakve koristi jer bi to ugrozilo njenu poziciju u dijalogu sa Prištinom koji vodi Evropska unija“, rekao je Vučić u intervjuu za Fajnenšel tajms.

„Šta bi bila ideja? Da uništimo sopstvenu poziciju koju smo gradili godinu dana, da je uništimo u danu? Srbija ne želi rat.“

Miloš Vučević, ministar odbrane Srbije, tvrdi da postoji visok nivo koordinacije aktivnosti sa međunarodnim snagama.

„Ukoliko vojska dobije naredbu od predsednika Srbije kao vrhovnog komandanta da njene jedinice uđu na teritoriju Kosova i Metohije kao deo Srbije, vojska će takav zadatak izvršiti efikasno, profesionalno i uspešno.

„A i tada bi to prethodno najavili komandi Kfora, ne bismo radili ništa iza leđa“, rekao je on na konferenciji za novinare.

U međuvremenu je britanska vlada najavila slanje dodatnih 600 vojnika na Kosovo, u sastav Kfora.

Radoičić: „Organizovao sam grupu, Beograd ništa nije znao“

Zahtevima Zapada da Srbija povuče vojsku sa juga, uz granicu sa Kosovom, prethodio je sukob u selu Banjska na severu Kosova kada je najpre ubijen kosovski policajac, a u obračunu sa naoružanom grupom ljudi još trojica Srbina.

Vučić je u intervjuu RTS-u 27. septembra prvi put zvanično naveo prezimena ubijenih Srba koji su učestvovali u razmeni vatre sa kosovskom policijom: Nedeljković, Milenković i Mijailović.

„Za mene, kao predsednika Srbije, ti ljudi nikad neće biti teroristi.

„Da li opravdavam ubistvo policajca, koji inače po Briselskom sporazumu ne bi smeo tu ni da bude? Nikako ne opravdavam i za to će naši organi preduzimati određene korake“, najavio je Vučić.

Kurti je za napad na policiju okrivio „kriminalce koje sponzoriše Srbija“, rekavši da su oni „profesionalci, sa vojnom i policijskom karijerom i iskustvom koje finansira i podstiče Beograd“.

Vučić je uzvratio, okrivljujući kosovskog premijera za višemesečne „provokacije“ i da je „jedina želja Kurtija da uvuče Srbiju u sukob sa NATO“.

Još dvoje ljudi uhapšeno je tokom kasnijih pretraga terena i na teret im se stavljaju krivična dela pripremanje terorističkih napada i napad na ustavni poredak i bezbednost Kosova.

U akciji policije zaplenjena je „veća količina oružja“.

Pogledajte video: Sukobi u Banjskoj u 90 sekundi

Priština je tada objavila snimak dronom iz manastira Banjska gde se ta naoružana grupa sklonila, tvrdeći da je na snimku Milan Radoičić, kontroverzni srpski biznismen i političar.

Radoičić, doskorašnji potpredsednik Srpske liste, partije kosovskih Srba bliske zvaničnom Beogradu, od je ranije pod američkim i britanskim sankcijama – više o tome pročitajte u posebnom tekstu BBC-ja.

Nekoliko danas kasnije, Radoičić je objavio da je bio na Kosovu u danu kada su izbili sukobi kod manastira Banjska, jer je „želeo da ohrabri srpski narod u pružanju otpora režimu (kosovskog premijera Aljbina) Kurtija i ostvari san o slobodi srpskog naroda“.

Čovek za koga su prištinske vlasti od početka tvrdile da je bio u Banjskoj, tvrdi da o dolasku na Kosovu nije obavestio ni Beograd, niti bilo koga drugog i da je „lično obavio sve pripreme“, pročitao je advokat Goran Petronijević u Beogradu.

Kosovski policajac Afrim Bunjaku je „slučajno nastradao“, tvrdi Radoičić.

Radoičić je u svojstvu građanina saslušan pred srpskim organima, ali detalji nisu objavljeni.

Vučić je u intervjuu za CNN rekao, ne pominjući direktno Radoičića, da će srpsko tužilaštvo „uraditi svoj posao“.

„Srbija će pozvati na odgovornost sve koji su počinili krivična dela a nađu se na našoj teritoriji. On (Radoičić) je dostupan i na našoj teritoriji“, rekao je Vučić za CNN.

‘Radoičić kao Pablo Eskobar’

Radoičićevom priznanju u petak, 29. septembra, prethodila je akcija kosovske policije koja je pretresala objekte na severu Kosova.

Specijalni tužilac Naim Abazi je za portal Kossev potvrdio je da je akcija bila usmerena „na imovinu koja je identifikovana kao vlasništvo Milana Radoičića“.

Pogledajte snimak portala Kossev.

Priština je objavila i pretres luksuznog objekta na obali jezera Gazivode na Kosovu, tvrdeći da pripada Radoičiću, prenosi Koha ditore.

Svečlja je tada uporedio Radoičića sa Pablom Eskobarom, kolumbijskim narko dilerom, jednim od najopasnijih kriminalaca svih vremena.

Kosovski ministar policije je rekao da luksuz objekata dokazuje da su „Radoičić i njegovi saradnici postali multimilioneri pod maskom branilaca građana“.

Šta je prethodilo najnovijem sukobu?

Napetosti na Kosovu su naglo porasle u maju 2023. posle lokalnih izbora na kojima su etnički Albanci izabrani za gradonačelnike nekoliko gradova na severu sa srpskom većinom.

Srbi su, uz podršku Beograda, te izbore bojkotovali, a novi predsednici opština iz redova Albanaca dobili su tek nekoliko procenata glasova, pa je i EU ocenila da se izbori ne mogu smatrati legitimnim.

Srbi su bojkotovali izbore jer kosovske vlasti još nisu pristale na stvaranje Zajednice srpskih opština, predviđeno ranijim sporazumima Beograda i Prištine uz posredovanje EU.

Prethodno su se Srbi povukli iz svih institucija na Kosovu, ali i iz policije koja je mešovita.

Kada su novoizabrani gradonačelnici iz redova Albanaca, uz intervenciju policije, došli do zgrada opština na severu Kosova, Srbi su se pobunili i izbili su neredi.

Oko 700 vojnika KFOR-a poslato je u Zvečan, a u sukobima koji su usledili povređeno je oko 30 pripadnika mirovnih snaga i više od 50 srpskih demonstranata.

Do novih nesuglasica došlo je 14. juna, kada su srpske bezbednosne snage uhapsile trojicu kosovskih policajaca.

Oni su uhapšeni u uniformama i sa oružjem na teritoriji centralne Srbije, saopšteno je iz Beograda, dok su prištinske vlasti tvrdile da je to bilo na teritoriji Kosova.

Trojica muškaraca su 12 dana kasnije puštena da se brane sa slobode, a terete se da su izvršili krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija.

• Jedan dan u Zvečanu: BBC na severu Kosova dve nedelje posle najnovijih sukoba
• Kosovski policajci koje je uhapsila Srbija pušteni da se brane sa slobode i predati Kosovu

Predstavnici Srbije i Kosova godinama pregovaraju o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine, ali i pored potpisanih sporazuma u Briselu i Ohridu, nema napretka.

Petnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja.

Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]